Канцеларија Друштва судија Србије ће од 11. маја 2020. године, а у складу са укидањем ванредног стања у Републици Србији, радити нормално.

Поводом најаве укидања ванредног стања,

Имајући у виду да укидање ванредног стања подразумева да се људска и мањинска права поново остварују у пуном обиму, што захтева уобичајено функционисање судова у условима даљег трајања пандемије вируса COVID-19 и обезбеђење услова за безбедно функционисања правосуђа у складу са одредбама Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама и Закона о заштити становништва од заразних болести,

Нада Ђорђевић - судија Првог основног суда у Београду и члан Управног одбора Друштва судија Србије

Саво Ђурђић - судија Апелационог суда у Новом Саду и члан Високог савета судства

У Србији су протекле недеље одржана прва суђења због кршења самоизолације и то по новом систему које је предвидело Министарство правде - путем видео линка, односно апликације Скајп. Иако је Министарство такву одлуку донело уз образложење да се тиме од ширења коронавируса штите и они против којих се води поступак и запослени у судовима, стручњаци упозоравају да се таквом праксом драстично крше права окривљеног на правично суђење.

Саво Ђурђић - судија Апелационог суда у Новом Саду и члан Високог савета судства

У четвртак 12. марта Друштво судија Србије доставило је Министарству правде своје Коментаре на ревидирани нацрт Акционог плана за Поглавље 23. 

Запослени у Канцеларији Друштва судија Србија ће, услед проглашеног ванредног стања у Републици Србији и пандемије вируса COVID-19, почевши од 16. марта 2020. године, па до даљњег, посао обављати путем рада од куће.

Драгана Бољевић - судија Апелационог суда у Београду

Поводом учесталих непримерених и противправних јавних иступа појединих највиших државних званичника и медијских написа којима се, било због неразумевања било због зле намере, коментарише поступање јавног тужилаштва и судова у неправноснажним кривичним поступцима и непрестано нападају поједине судије, и све то на ниподаштавајући, срдит и одбојан начин, и којима се јавност наводи на закључак да je правосуђе искључив кривац за криминал, као и да носиоцима правосудне функције недостаје правничко знање, а притом у други план ставља одговорност законодавне и извршне власти за обезбеђење одговарајуће техничке и материјалне опремљености јавних тужилаштава и судова, њихове равномерне оптерећености и довољног броја тужилачких и судијских приправника и помоћника који би били плаћени за свој рад, као и закона који би успоставили одговарајућу функционалну повезаност јавних тужилаштава и полиције (набрајање није исцрпно),