Саво Ђурђић - судија Апелационог суда у Новом Саду и члан Високог савета судства

Желим да упознам судску, правничку и најширу јавност да се ограђујем од саопштења Високог савета судства (ВСС) донетог 23.12.2020. године и да нисам учествовао у раду ове седнице. Због важности разматране проблематике желим да изнесем своје другачије мишљење о садржини овог саопштења, иако нисам присуствовао седници ВСС-а јер се налазим на годишњем одмору.

Последња седница ВСС-а у чијем раду сам учествовао је одржана 11.12.2020. године. Рад ове седнице сам напустио у знак протеста јер је у поступку предлагања и гласања за избор судија једног од највиших судова у земљи грубо прекршена процедура предлагања и редослед гласања на седници. Изнео сам мишљење да нису веродостојно пренети закључци и предлози комисије - чији сам био један од три члана - за једног, односно два кандидата који су, након краће дискусије, и уз подршку новоименованих чланова ВСС-а, изабрани.

У погледу оцена ВСС-а о „Криковој бази о судству“ под насловом „Просуди ко суди“, ВСС је, за разлику од Друштва судија Србије, у потпуности осудио овај пројекат истраживачког новинарства и тако се определио за црно-бели приступ. По мом мишљењу требало је подржати оно што је позитивно у овом новинарском напору, али и указати на конкретне слабости, па тек уколико се основане сугестије не прихвате, дати коначну оцену о овом пројекту.

Нпр. указао бих на поједино недовољно основано и образложено качење црвених и жутих заставица за имена одређених судија који обављају изузетно одговорне судијске функције у Вишем суду у Београду, недовољно комплетне и компетентне оцене квалитета и дужине рада судија у појединим предметима, посебно имајући у виду да су у одлучивању одређеним другостепеним предметима учествовала већа од три, па чак и пет судија, те да су у погледу података о раду појединих судија присутне и оцене субјективног закључивања или погрешке у подацима.

Надаље, без сагледавања како је конкретни судија био оцењен у званичним судским процедурама вредновања рада (оне се обављају трогодишње, па понекад и ванредно) и евентуално дисциплинске одговорности судија (уколико је било таквих санкција), не може се изводити оцена о квалитету рада појединог судије у одређеном периоду, за шта су надлежна стална радна тела ВСС-а - Комисије  за вредновање рада судија и председника судова, које су састављене искључиво од судија више надлежности од ранга судије чији се рад вреднује.

Затим у предметном саопштењу ВСС-а од 23.12.2020. године, селективно се користи формулација из чл. 3. ст. 4 Закона о судијама, која се односи на државне органе и функционере, тј. да су дужни да својим понашањем одражавају поверење у независност и непристрасност судија и судова, при чему се превиђа да судови и судије нису „државни органи и функционери“, него да се судови, на основу Устава (чл.142. ст. 2.), сматрају органима који су самостални и независни у свом раду.

Имајући наведено у виду, а повезано са чл. 5.1. Етичког кодекса - Посвећеност да судија може обављати активности које нису повезане са обављањем судијске активности, уколико оне не утичу на обављења судијске функције, као што су: писање, предавање и учешће у јавним расправама  које се односе на право, правни систем и функционисање судства, оспоравати право председнику највећег вишег суда у земљи - Вишег суда у Београду, који је у јавном интервју у листу „Политика“, између осталог, изнео и критичке речи о раду Тужилаштва за организовани криминал и Републичког јавног тужилаштва у предметима високе корупције, уз формулацију да није дозвољено да било који судија то чини према Тужилаштву јер то могу да раде искључиво надлежни органи, је - у најмању руку - спорно.

Наравно да је познато да коначну контролу рада Републичког јавног тужиоца треба да врши Народна скупштина, али је познато и то да се орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца - Државно веће тужилаца (којим председава Републички тужилац и не прихвата иницијативу чланова да закаже седницу) не састаје од фебруара 2020. године. Осудити изјаву било кога са највишег судскоуправног места у судству, без улажења у статистику и аргументе наведене тврдње, би значило да судије ни са стручног аспекта не смеју да оцењују кривични поступак, при чему имам у виду да је крајем 2013. године почела примена новог Законика о кривичном поступку, којим је значајан део тог поступка - истрага, припала јавном тужилаштву, а што се у јавности често повезује са судством, а све заједно чини правосуђе.

На крају, ВСС чини оно што је у претходном саопштењу (од 17.12.2020. године) изричито тврдио да не припрема - осуду председника најзначајнијег вишег суда у земљи због критичких речи изговорених према притисцима извршне власти, а онда на првој следећој седници, без да је та тачка била на дневном реду, под „Разно“, значи без најаве и свеобухватне анализе, доноси тако важне ставове и одлуке у односу на пројекте истраживачког новинарства и о наступу у јавности председника Вишег суда у Београду, Александра Степановића.

Исти дан (23.12.2020. године), према информацији Н1, новименовани члан ВСС-а - председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, Владимир Ђукановић, за говорницом Народне скупштине у директном преносу јавног сервиса (РТС2) се, супротно свим званичним ставовима ВСС-а изнетим и усвојеним у време дискусије о амандманима Министарства правде о уставним променама о правосуђу и другим званичним документима, изјављује да је против „судократије“, „државе у држави“, да је против тога да чланове ВСС-а бирају само судије,  јер „правосуђе не може бити независно од народа, а веза са народом је преко Народне скупштине“. Констатовао је да у Србији „не постоји политички притисак на правосуђе, то је лаж...“; “...треба видети како стране амбасаде додељују средства за обнову и модернизацију судова“ те да „неке судије суштински раде за стране амбасаде, а не за своју државу“, па прозвао председника Вишег суда у Београду због поменутог интервјуа и судију Миодрага Мајића, за кога не зна када уопште има времена да пише пресуде.

На ове речи, Друштво судија Србије је у свом саопштењу 23.12.2020. године поводом наступа посланика Ђукановића, реаговало речима: „Независност судства не значи да се судство удаљава од народа. Напротив - независни судија ближи је народу, а даље је од политичке власти или било ког центра моћи. Зато није јасно зашто је политичка власт коју је изабрао народ против независног судства.“

Питам вас, поштоване колеге - судије, да ли пре него што ВСС не буде правовремено и бескомпромисно реаговао на серију изјава свог члана које су потпуно супротне Уставу и ставовима правосуђа и многим другим недозвољеним изјавама високих државних функционера, и док се не повећа ниво транспарентности рада ВСС-а (нпр. ажурно усвајање и објављивање записника са седница ВСС-а), има смисла укључивати се у расправе и одлучивати о одговорности судија, па и председника судова, који изнесу критички став о било чему из струке?

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.