Историја

Струково удружење судија - Друштво судија Србије, које сада има нешто више од 1000 чланова, настало је као израз непристајања дела судија на режим владајући током последње деценије XX века, који је од судија у Србији очекивао, а у одређеном броју судија и добио, извршиоце своје воље приликом доношења судских одлука које су легализовале изборну крађу на локалним изборима у 1996. години. Одлучивши да не пристану на недоличну улогу која је тражена од судија у споровима поводом прекрајања резултата локалних избора из 1996. године, судије у Србији су показале да су свесне своје одговорности, да поштују своју струку и да су намерне да очувају њен углед. Под слоганом „Не пристајем“, око 600 судија који су чинили четвртину укупног судијског кадра, основали су своје удружење, 26. априла 1997. године. Супротно схватању политичара, код судија није постојала намера за политичким деловањем. Намера је била и остала да се јавно осуди и прекине свако мешање политике у доношење судских одлука и устраје у захтеву за судском независношћу и за поштовањем принципа поделе власти. Истовремено, постојала је и потреба да судије у Србији добију струковно удружење, које није синдикат али у коме би остваривале своје интересе, који су и стратешки интереси сваког демократског друштва. Одатле су произашли и циљеви Друштва: изградња правне државе и владавина права, успостављање независног и самосталног судства, афирмација права као струке и науке, подизање угледа и материјалног положаја судија и унапређење прописа о организацији и раду судова. Због залагања за ове циљеве, Друштво судија, а посебно његови најистакнутији чланови, нашли су се на мети тадашње власти, па је период од оснивања до 2000. године представљао заправо борбу за остварење уставног права судија као грађана на струковно удруживање. Друштву судија је ускраћивано право да се формално региструје, а његови чланови били су изложени притисцима и прогону који је кулминирао 1999. године, када је незаконито разрешено троје (Зоран Ивошевић, Слободан Вучетић и Божо Прелевић) и 2000. године, када је незаконито резрешено више десетина најугледнијих судија, само зато што су били чланови Друштва судија. Управни одбор Друштва судија остао је без већине својих чланова, а рад Друштва је замро. Друштво судија обнавило је рад 7. априла 2001. године, а формални статус добило је тек јула 2001. године. Настанак Друштва судија Србије јасан је показатељ да је у судству Србије од раније постојало здраво језгро професионалних судија са интегритетом. Овакав пример „борбе“ судија за своје струковно удружење јединствен је међу друштвима „у транзицији“, јер су у осталим источно-европским државама организовање судија омогућиле нове власти након демократских промена. Проактивно уочавајући проблеме у правосудном систему, Друштво судија је 2001. године иницирало оснивање центра за обуку судија и тужилаца, и заједно са Владом Србије, равноправним деловима оснивачког улога, постало суоснивач Правосудног центра. Оно је 2005. године, дакле годину дана пре Владе, израдило и приказало јавности своје виђење стратегије реформе судства, учествујући у раду Комисије за реформу правосуђа (у бројним радним групама, између осталих и оним за израду смерница за правосудне законе, Закона о Високом савету судства и Закона о Правосудној академији), организујући упоредо бројне стручне скупове ради јавног расправљања о уставним и законским решењима, пре и након њиховог доношења. Етички кодекс, усвојен приликом оснивања Друштва судија, замењен је 2003. године Стандардима судијске етике, након чега је основан и Етички савет Друштва. Поред интезивног разматрања етичких питања, Друштво судија залагало се за увођење поузданог система вредновања рада судија и за систем дисциплинске одговорности, као механизме управљања правосудним системом, уз дужно поштовање гаранција судијске независности, који системи су и предвиђени Законом о судијама из 2008. године (иако нису разрађени подзаконским актима, нити су до сада постали функционални, који се иначе погрешно и упрошћено схватају као системи за „кажњавање“ судија). Друштво судија је члан Европског удружења судија за демократију и слободе (МЕДЕЛ) од 2008. године и Међународног удружења судија (ИАЈ) од 2009. године и промотер европских вредности и међународних правосудних стандарда у Србији. Зато је признање ОЕБСа председници Друштва судија за личност године 2007. у области владавине права, као и Прве европске куће у Србији за Најевропљанина у 2011. години, те њен избор за генералног секретара МЕДЕЛа у новембру 2011. године, признање Друштву судија као удружењу у целини.