Јулијана Могош-Живковић - судија Вишег суда у Неготину и члан Управног одбора Друштва судија Србије

Етички одбор Високог савета судства је стално радно тело Високог савета судства. Конституисан је 15.10.2021. године.

Етички одбор има седам чланова. За члана може бити именован судија или судија у пензији који је обављао судијску функцију најмање 15 година и који није дисциплински кажњаван. За члана Етичког одбора не могу бити именовани председник суда, члан Савета и члан сталног радног тела Савета. Чланове Етичког одбора бира Високи савет судства на основу јавног позива за именовање, након спроведеног поступка. Именују се на период од три године и могу бити поново именовани. Етички одбор има председника и заменика председника.

Етички одбор има веома важне надлежности и то да: прати поштовање и примену одредаба Етичког кодекса судија и Етичког кодекса чланова Високог савета судства, предлаже Савету покретање поступка за измене и допуне Етичког кодекса судија и Етичког кодекса чланова Високог савета судства, Правилника о раду Етичког одбора и других аката Високог савета судства у вези са Етичким кодексом, даје начелна мишљења о томе да ли је одређено понашање судије у складу са Етичким кодексом судија, односно да ли је понашање члана Савета у складу са Етичким кодексом чланова Високог савета судства, доноси смернице за понашање судија у складу са Етичким кодексом судија, односно за понашање чланова Савета у складу са Етичким кодексом чланова Високог савета судства, одлучује који су поступци опречни достојанству и независности судије и штетни по углед суда, именује једног или више поверљивих саветника, предузима активности у вези са едукацијом судија и чланова Савета, односно припремом програма обуке из области судијске етике, учествује и прати реализацију ових обука и друго.

Међу наведеним важним надлежностима, овом приликом ћемо посебно обратити пажњу на начелна мишљења, смернице и поверљивог саветника, који су од изузетне важности како за судије и чланове Високог савета судства, тако и за грађане.

Начелно мишљење је мишљење Етичког одбора о томе да ли би одређено понашање судија било у складу са Етичким кодексом судија. Етички одбор то чини на сопствену иницијативу или на основу иницијалног акта који може свако да поднесе, а који чак може бити и анониман. На овај начин је пружена могућност свакоме ко има потребе да поднесе иницијативу Етичком одбору за доношење начелног мишљења.

Иницијатива за начелно мишљење поднеси се Високом савету судства у писаној форми, у затвореној коверти, са назнаком „за Етички одбор“. Иницијатива мора да садржи опис понашања судије и околности (ситуацију) у којима је оно испољено.

Етички одбор ће прво одлучити да ли ће узети у разматрање иницијативу за начелно мишљење, јер није дужан да сваку узме у разматрање. Етички одбор неће узети у разматрање иницијативу за начелно мишљење када нађе да је: неразумљива, да је очигледно да понашање судије описано у иницијативи није у складу са Етичким кодексом, а то је понашање судије које је законом прописано као кажњиво дело (кривично дело, прекршај, дисциплински прекршај или друго кажњиво дело), да је очигледно да се ради о понашању које није релевантно за примену Етичког кодекса и да постоји ранија одлука Етичког одбора о истом питању.

Уколико прихвати иницијативу за начелно мишљење, Етички одбор ће дати начелно мишљење које садржи: апстрактни опис ситуације и понашање судије наведене у иницијативи, мишљење да ли би такво понашање било у складу са Етичким кодексом уз навођење принципа и правила Етичког кодекса који се односе на понашање судије у наведеној ситуацији.

Значајно је нагласити да Етички одбор није истражни орган и нема истражна овлашћења. Не утврђује чињенице нити проверава чињеничне наводе из иницијалних аката. То значи да уколико је у иницијативи за начелно мишљење наведен конкретан догађај или понашање конкретног судије, Етички одбор не утврђује да ли су ти догађаји истинити, односно да ли су се заиста и десили, или да ли је заиста одређени судија испољио описано понашање, не води поступак, нити тражи изјашњење судије на кога се иницијатива односи. Етички одбор разматра да ли би описано понашање судије у начелу било у складу са Етичким кодексом. Стога начелно мишљење не садржи личне податке подносиоца иницијативе и судије, уколико су наведени у иницијативи, као ни друге податке из којих би се могао утврдити њихов идентитет, а чланови Етичког одбора су дужни да их чувају као тајну. Начелно мишљење се доставља подносиоцу иницијативе и објављује се на интернет презентацији Високог савета судства.

Смернице Етички одбор доноси на сопствену иницијативу када на основу праћења поштовања и примене Етичког кодекса сматра да је то од значаја за спречавање кршења Етичког кодекса, едукацију судија и ближе тумачење одредаба Етичког кодекса.

Смерницама Етички одбор указује судијама на који начин би требало да се понашају у одређеним ситуацијама. Стога смерница садржи: апстрактни опис ситуације, принципе и правила понашања наведене у Етичком кодексу који се односе на описану ситуацију и начин на који би судије требало да се понашају у описаној ситуацији у складу са наведеним принципима и правилима.

Поверљиви саветник је највећа новина за судије. Са њим судије могу да се посаветују када имају недоумицу у погледу примене Етичког кодекса у конкретним ситуацијама у којима се налазе. Поверљивог саветника именује Етички одбор међу својим члановима.

Судије обављају саветовање са поверљивим саветником тако што подносе захтев за поверљиво саветовање који садржи опис чињеничног стања, конкретну ситуацију, недоумицу у вези са применом Етичког кодекса, своје име и презиме и суд у коме обављају функцију. Захтев се може поднети и усмено и писменим путем и то у форми писмена, али и електронски. Постоје и посебан број телефона и е-маил адреса објављени са интернет презентацији Високог савета судства путем којих судије могу контактирати поверљивог саветника.

Поверљиви саветник ће судији који је поднео захтев изнети своје мишљење о етичком питању поводом кода је затражено саветовање. Ово мишљење представља лични став поверљивог саветника и није обавезујуће за подносиоца захтева. Приликом давања мишљења, поверљиви саветник се руководи Етичким кодексом, усвојеним ставовима Етичког одбора, као и релевантним документима који се односе на стандарде судијске етике. Поверљиви саветник не даје мишљење о етичком питању по коме се води поступак пред Етичким одбором или дисциплинским органом. Поверљиви саветник своје мишљење даје најкасније у року од три дана од када је примио захтев за поверљиво саветовање. Дужан је да идентитет подносиоца захтева за поверљиво саветовање и све податке у вези поверљивог саветовања чува као тајну.

Етички одбор, као што се види, није тело репресије, већ је тело које треба да помогне судијама да поштују етичке принципе, тако што ће доносити начелна мишљења да ли би одређена понашања судија била у складу са Етичким кодексом судија, смернице на који начин би судије требало да се понашају у одређеним ситуацијама, преко поверљивог саветника помоћи судијама у разрешавању конкретних етичких дилема, едуковати судије и чланове Високог савета судства да поступају у складу са етичким принципима и правилима понашања како у вршењу њихових дужности, јавном деловању, тако и у приватном животу, а све у циљу подизања угледа правосуђа и јачања поверења грађана у рад судија и судова.

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.