Бранка Жерајић - судија Привредног апелационог суда

 

Појам и правна регулатива

 

Акционари су оснивачи акционарског друштва, тј. лица која имају акције у привредном друштву организованом као акционарско друштво. Акције које издаје друштво издају се у дематеријализованој форми и гласе на име. То значи да ималац акција нема акцију у материјалном облику (хартија у руци), већ се као ималац акција региструје у регисту који води Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности.

Статус акционара стиче се уписом у регистар, док остваривање права по основу акција акционар стиче уносом наведеног капитала у друштво, што значи уплатом.

По броју акција које поседује, Закон о привредним друштвима препознаје акционара који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва тзв. контролни акционар друштва, затим већинског акционара, као и малог акционара.

Мали акционари су власници мањег броја акција тако да самостално немају значајан утицај на пословање и одлучивање у друштву. Такав положај је често узрок незадовољства малих акционара.

У циљу остварења својих права у самом привредном друштву, али и у судском поступку потребно је да мали акционари имају сазнања о њиховим правима и обавезама.

Закон о привредним друштвима регулише статус и правни положај акционара, па самим тим и мањинских акционара, док се на пренос акција и свих права на акцијама примењује Закон о тржишту капитала.

 

Начин стицања и право располагања

 

Акције се стичу куповином акција на организованом тржишту. Међутим, одређен број акционара је стекао наведени статус у поступку приватизације кроз трансформацију друштвеног капитала у смислу Закона о приватизацији, када је део друштвеног капитала, подељен у акције, пренет запосленим и бившим запосленим, без накнаде. Стицањем статуса акционара на такав начин запослени су постали мањински акционари.

Начин стицања акција не утиче на акционарска права по основу акција.

Право је акционара и да престане то бити. Акције се могу слободно преносити, осим ако је статутом пренос акција ограничен правом прече куповине осталих акционара или претходном сагласношћу друштва.

Уколико привредно друштво, у ком акционар поседује акције, изда нове акције, дотадашњи акционари имају право пречег уписа акција из нове емисије сразмерно броју у целости уплаћених акција те класе које има на дан доношења одлуке о издавању акција, у односу на укупан број акција те класе. На такав начин, прихватањем куповине новоиздатих акција од постојећих акционара не долази до промене учешћа акционара у капиталу.

 

Права малих акционара

 

Без обзира на број акција које поседују, сви акционари се под једнаким околностима третирају на једнак начин.

Како је циљ оснивања привредног друштва стицање добити кроз пословање, то је и основно право акционара учешће у управљању привредним друштвом кроз органе управљање, као и право учешћа у расподели добити.

Акционар има право учешћа и гласања на скупштини, тако да једна акција увек даје право на један глас. Статутом акционарског друштва се може утврдити минималан број акција које акционар мора поседовати за лично учешће у раду скупштине. Закон прописује да тај лимит не може бити већи од броја који представља 0,1% укупног броја акција одговарајуће класе. Уколико је такво ограничење прописано статутом, акционари који појединачно не поседују предвиђен број акција имају право да у раду скупштине учествују преко заједничког пуномоћника или да гласају у одсуству.

Остваривање права на учешће у расподели добити акционар остварује кроз исплату дивиденде. Акционар има право на дивиденду према броју акција, односно учешћу у капиталу. Међутим, одлуку о исплати дивиденде доноси скупштина акционарског друштва, коју чине сви акционари, па самим тим да ли ће бити донета одлука о исплати дивиденде или не, зависи од воље већине акционара.

Акционар има право учешћа у расподели ликвидационог остатка или стечајне масе у складу са законом којим се уређује стечај, у случају гашења привредног друштва.

Акционар може бити и радно ангажован у друштву у ком поседује акције, и на радноправни статус акционара не утиче чињеница да је и акционар.

 

Учешће акционара у раду привредног друштва

 

Акционар има право да буде обавештен о начину рада и пословања привредног друштва у ком поседује акције. Информисање акционара се врши кроз учешће у раду скупштине друштва.

Независно од наведеног начина информисања, сваки акционар, без обзира на број акција које поседује има право приступа актима и документацији друштва. Одбор директора, односно извршни одбор, дужан је да акте и документацију у која акционар има право увида, као и финансијске извештаје друштва, стави на располагање сваком акционару, као и ранијем акционару за период у којем је био акционар. Акционар подноси писани захтев којим тражи увид и копирање докумантације о свом трошку, током радног времена.

 

Одговорност малих акционара

 

Акционарско друштво одговара за своје обавезе целокупном својом имовином.

Акционари по правилу не одговарају за обавезе друштва.

Одговорност акционара постоји само у случају пробијања правне личности и спровођења принудне ликвидације.

Одговорност по основу пробијања правне личности постоји уколико акционар користи друштво за постизање недозвољеног циља, у ком случају сноси одговорност за обавезе друштва, док у случају спровођења принудне ликвидације мали акционар може бити одговоран само до висине пренетог му капитала по окончању принудне ликвидације.

За разлику од малог, већински акционар за обавезе привредног друштва, наког гашења привредног друшта принудном ликвидацијом, одговара неограничено солидарно.

 

Несагласни акционар

 

Под појмом “несагласни акционар” сматра се акционар који није сагласан са одлуком скупштине друштва која може значајно утицати на рад, пословање и имовину друштва или на права акционара.

Несагласни акционар може тражити да му друштво откупи акције ако гласа против или се уздржи од гласања за одлуку о промени статута друштва којом се умањују његова права, о статусној промени, о промени правне форме, о промени времена трајања друштва, одлуци којом се одобрава стицање, односно располагање имовином велике вредности, којом се мењају његова друга права.

У том случају акционар има право на накнаду тржишне вредности акција. Откуп акција се врши по вредности која је једнака тржишној вредности уколико се акцијама трговало, односно, ако се акцијама није трговало у довољом обиму, по највишој од утврђених вредности (процењена или књиговодствена).

Откуп акција, по правилима исплате несагласних акционара, примењује се и код принудног откупа акција или права на продају акција.

До принудног откупа акција или права на продају акција долази када контролни акционар стекне најмање 90% основног капитала друштва и када има најмање 90% гласова свих акционара. Принудни откуп се спроводи по предлогу контролног акционара, док се остварење права на продају врши на предлог мањинског акционара. У оба случаја одлуку о принудном откупу свих акција преосталих акционара друштву уз исплату цене која се одређује сходном применом одредаба о исплати несагласних акционара доноси скупштина.

 

Тужбе за заштиту права мањинских акционара

 

Ради заштите својих акционарских права акционар има могућност да поднесе тужбу месно надлежном привредном суду.

Тужбе које акционару стоје на располагању су:

• Тужба за накнаду штете коју је претрпео повредом посебних дужности од стране лица која у друштву такве дужности имају (повреде правила о одобравању послова у којима постоји лични интерес, повреде дужности избегавања сукоба интереса, повреде дужности чувања пословне тајне и повреде правила о забрани конкуренције) ако у тренутку подношења тужбе поседују акције који представљају најмање 5% основног капитала друштва,
• један или више акционара који су имали право на учешће у раду седнице скупштине могу тужбом надлежном суду побијати одлуку донету на тој седници скупштине и тражити накнаду штете,
• тужба за увид и фотокопирање документације, уколико друштво није поступило по захтеву за увид,
• акционари који поседују акције које представљају најмање 20% основног капитала могу поднети тужбу против друштва ради престанка друштва,
• ако није прибављено потребно одобрење надлежног органа, акционар који поседује или представља најмање 5% основног капитала друштва може поднети тужбу за поништај правног посла или правне радње стицања, односно располагања имовином велике вредности,
• несагласни акционар може тужбом поднетом против друштва тражити исплату разлике до пуне вредности његових акција у случају спроведеног постука откупа акција на неки од законом предвиђених начина,
• уколико контролни акционар не изврши исплату утврђене вредности акција акционару, као подносиоцу, наведену исплату може тражити тужбом.

 

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.