Татјана Ђурица - судија Привредног апелационог суда

 

Увод

Поступак стечаја покреће се над оним правним лицима која нису у могућности да измирују своје обавезе. Наше законодавство, за разлику од неких у окружењу, не познаје стечај предузетника.

Поступак стечаја представља последњу могућност поверилаца да своја потраживања намире од предузећа – стечајног дужника. Али, како се поступак стечаја може окончати усвајањем плана реорганизације повериоци морају бити упознати са последицама његовог усвајања. Ово из разлога што усвојени план реорганизације производи значајне последице у односу на потраживања повериоца јер их може изменити и у погледу висине и у погледу рокова намирења. Штавише, планом се једно новчано потраживање може променити у неновчано (нпр. у удео у предузећу). Отуда када су повериоци упознати са дејством усвојеног плана могу оценити да ли је за њих план прихватљив или не и у зависности од тога гласати за његово усвајање или гласати против.

Важећи Закон о стечају прописује да се стечај спроводи банкротством или реорганизацијом. Под банкротством се подразумева намирење поверилаца уновчењем имовине стечајног дужника или продајом самог стечајног дужника као правног лица (продаја предузећа). Са друге стране, под реорганизацијом се подразумева спровођење стечаја по усвојеном плану реорганизације, редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама код дужника (нпр. подела предузећа) или на други начин који је предвиђен планом реорганизације. План реорганизације уређује начин на који ће се намирити повериоци, као и мере које ће бити предузете у циљу реализације плана. План реорганизације усвајају повериоци гласањем на рочишту, а његово усвајање потврђује суд решењем.

Закон о стечају разликује план реорганизације и унапред припремљени план реорганизације.

Под планом реорганизације подразумевамо онај план који је усвојен у већ, раније, отвореном поступку стечаја. У таквој ситуацији поступак стечаја се обуставља.

Са друге стране, стечајни дужник као једини овлашћени предлагач, може истовремено са подношењем предлога за отварање поступка стечаја да поднесе и унапред припремљени план реорганизације са предлогом да се поступак стечаја покрене у складу са истим. Тада се ради о унапред припремљеном плану реорганизације.

Оба, дакле и план реорганизације и унапред припремљени план реорганизације, имају неке заједничке карактеристике и то пре свега:

• да се потраживања поверилаца сврставају у класе на начин на који Закон детаљно прописује, с тим да правилност формирања класа контролише суд по службеној дужности;
• да се сва потраживања из исте класе намирују на исти начин;
• да право гласа имају сви повериоци сразмерно висини њихових потраживања у смислу учешћа њиховог потраживања у укупним потраживањима класе у коју је оно сврстано;
• да се план сматра усвојеним уколико већином гласова буде усвојен у свакој класи која гласа и ако је у складу са Законом о стечају.

У циљу поштовања начела једнаког третмана и равноправности поверилаца сва потраживања поверилаца морају бити евидентирана на одређени (исти) дан. Када је у питању план реорганизације у отвореном стечајном поступку онда је то дан отварања поступка стечаја. Код унапред припремљеног плана реорганизације ради се о тзв. пресечном датуму, односно датуму са којим је стечајни дужник за потребе израде плана реорганизације сачинио пресек својих дуговања.

У случају потврђивања плана сва потраживања и права поверилаца и обавезе стечајног дужника обухваћене планом реорганизације уређују се искључиво према условима из плана реорганизације. Он се сматра и новим уговором за намирење потраживања која су у њему наведена.

Усвојени план реорганизације је извршна исправа што значи да се на основу истог може покренути поступак принудног извршења. 

 

Принудно извршење обавеза обухваћених планом

 

Уколико по протеку рокова утврђених планом реорганизације предузеће не измири своја потраживања обухваћена планом или их не измири у целини, поверилац има могућност да своје потраживање намири на два начина - у поступку индивидуалног намирења, дакле извршном поступку иницираном на основу плана реорганизације као извршне исправе или у поступку колективног намирења покретањем новог стечајног поступка због непоступања по усвојеном плану или поступања супротном одредбама плана реорганизације.

У случају да оптира за индивидуални поступак намирења у извршном поступку, поверилац подноси предлог за извршење у складу са одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу на основу плана реорганизације. Уколико је потраживање доспело према условима плана, извршни судија ће дозволити предложено извршење. На основу плана могу се намирити само  потраживања која су у њему наведена и само под условима одређеним планом. То значи да уколико планом није предвиђена обавеза стечајног дужника да у случају кашњења са измирењем обавеза по плану плати затезну камату, извршни судија на предлог повериоца не би имао основа да одреди извршење и за износ законске затезне камате. У таквој ситуацији оверилац би своје право на камату, као и право на накнаду евентуалне штете, могао захтевати искључиво у новом парничном поступку. У супротном, то право на основу плана реорганизације му не би припало.

 

Дејство потврђеног плана реорганизације на потраживања из правноснажних пресуда

 

Имајући у виду дејства потврђеног плана реорганизације као нове извршне исправе којом су измењени сви дужничко поверилачки односи то и потраживање оног повериоца који већ поседује правноснажну и извршну пресуду може бити измирено само под условима плана, а не пресуде. Његово потраживање ће бити намирено на једнак начин као и остала потраживања поверилаца која су сврстана у исту класу у коју је сврстано и његово, без обзира што потиче из пресуде.

Дакле, након потврђивања плана реорганизације и поверилац потраживања из раније донете пресуде може захтевати испуњење своје обавезе само у оном обиму, року и на начин како је то утврђено планом реорганизације. Уколико је планом предвиђен делимичан отпис (било дела главног дуга, било само камате), онда не може захтевати износ који је досуђен пресудом већ оно што му припада по плану. Уколико су планом продужени рокови отплате своје потраживање моћи ће да намири принудним путем тек по протеку рокова предвиђених планом реорганизације.

 

Дејство потврђеног плана реорганизације на извршни поступак

 

Од дана отварања стечајног поступка не може се против предузећа у стечају одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења које се односе на обавезе стечајне масе и трошкове стечајног поступка (то су обавезе које су настале по отварању стечаја). Сви судски поступци који су у току прекидају се. Ово је из разлога што своја потраживања повериоци остварују, превасходно, у отвореном поступку стечаја. Уколико се потврди план реорганизације отворени стечајни поступак ће се обуставити. Повериоци тада потраживања остварују у роковима и на начин како је наведено у плану. То даље значи да ако предузеће не испуни своје обавезе поверилац би могао покренути или извршни поступак ради принудног намирења свог потраживања предвиђеног планом или, како је напред већ указано, предложити суду покретање поступка стечаја због непоступања по плану. Правни пут изабраће у зависности од сопстевених процена околности случаја.

Уколико се у току извршног поступка потврди унапред припремљени план реорганизације, поверилац више не би био у могућности да своје потраживање остварује у том извршном поступку јер се доношењем решења о потврђивању плана мењају дужничко-поверилачки односи на начин како је то план уредио, па дужник сада дугује под другачијим условима.

 

Дејство плана реорганизације на потраживања која истим нису обухваћена и на спорна потраживања

 

Могуће је да потраживање повериоца буде, из било ког разлога, спорно. За таквог повериоца потврђени план реорганизације не представља извршну исправу што значи да он своје потраживање, ипак, мора доказати у парничном поступку. У том поступку он доказује основаност и висину свог потраживања, али и тада намирење може захтевати само на начин и под условима који су предвиђени планом реорганизације за ону класу поверилаца којој би његово потраживање припало да није било спорно. Дакле, тај поверилац може поднети тужбу којом ће тражити утврђивање потраживања у оном обиму у ком је иницијално постојало пре потврђивања плана и истовремено захтевати да се стечајни дужник обавеже да му плати онај износ и на онај начин како је то предвиђено планом. Исправа на основу које ће захтевати принудно извршење, за случај да потраживање не буде намирено, биће пресуда донета у том парничном поступку будући да она у свему мора бити у сагласности са потврђеним планом реорганизације.

 

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.