Назад

Програми кандидата за чланове Високог савета судства о изменама Устава и системским променама

01.12.2020.


Саво Ђурђић - судија Апелационог суда у Новом Саду и члан Високог савета судства

 

У току су активности за избор новог сазива Високог савета судства (ВСС) из реда судија, за пет места која ће бити упражњена априла 2021. У отежаним условима, изазваним епидемијом Цовид-19, 2092 судија-бирача ће се 7.12. изјаснити о 24 кандидата (13 жена и 11 мушкараца). Гласање по одвојеним листама ће се одржати у свим основним и прекршајним судовима, у свим вишим и привредним судовима, у судовима републичког ранга, као и у свим судовима са територије АП Војводине. Чак и када добију највећи број гласова колега из своје изборне категорије на непосредном гласању, за коначан избор на петогодишњи професионални мандат кандидати морају проћи и избор у Народној скупштини.

Уз обавезне биографије, њих 16 је послало и своје програме о начинима решавања најважнијих питања судског система из надлежности ВСС-а, који су објављени на интернет страници ВСС-а. Прочитао сам све наведене програме према редоследу пријављених кандидата и извршио њихову кратку анализу са аспекта да ли уопште помињу и са којим ставом предложене измене Устава у делу о правосуђу, али и друга документа која су битна за системске промене у правосуђу, јер ће та питања бити највећи изазов и испит за нови сазив ВСС-а.

Програми кандидата из прекршајних судова и Прекршајног апелационог суда

Уз услове рада и материјални положај судија, судије прекршајних судова - кандидати за члана ВСС-а у својим програмима наглашавају као приоритетно повећање коефицијента судијама прекршајних првостепених судова, али и коефицијента по коме се обрачунавају плате судијама осталих судове, и иницирају измене Закона о судијама и Закона о ВСС-у. Једна од кандидаткиња истиче да полази од личних, карактерних особина и професионалних афинитета, па у том смислу „налази сувишним да се осврће на националну стратегију правосуђа или актуелне приступне преговоре са ЕУ“. Друга кандидаткиња, „уз подразумевано стално залагање за поштовање принципа самосталности и независности судија“ истиче да је питање од кога директно зависи положај судије прокламован Уставом „јачање поверења грађана у стручност, независност и непристрасност правосуђа“.

Један од кандидата из редова судија Прекршајног апелационог суда констатује да је стање у правосуђу у односу на друге делатности у друштву задовољавајуће, уз проблеме који се тичу услова рада и независности судија, а лошу слику о судијама ствара углавном непримерено коментарисање судских одлука. Други кандидат предлаже радикалније промене. Поједностављено, свака пресуда би требала да има своју вредност по сложености и обиму и да вреди одређени број поена, који би били увећани према броју странака или учесника у поступку. „За почетак би требало кренути од судијског коефицијента прописаног у Закону о судијама, према рангу суда који би представљао основу“. Тако би се формирала својеврсна АТП листа судија на сајту ВСС-а која би била непрекидно ажурирана и представљала основ за каријерно напредовање. Судије са најбољим резултатима би били именовани за чланове ВСС-а, уколико прихвате функцију. Инсистира да се измени Закон о судијама да и судије у Србији имају пензију сагласно Европској повељи о судијама.

Предлагач ових иновативних решења закључује да због њих у „у неким деловима треба мењати чак и Устав ове земље“. Изнети предлози нису далеко од онога на чему кроз изградњу система пондерисања предмета и финансирања правосуђа инсистирају експерти ЕУ. Међутим, поставља се питање да ли би оваква квантификација учинка судије била претерана, с обзиром да је и постојећи систем вредновања рада судија највише критикован баш са тог аспекта.

Програми кандидата за чланове ВСС-а из основних судова

У већини програма кандидата из реда судија основних судова се у погледу системских промена све углавном своди на реченицу „ВСС треба да спроводи Стратегију развоја правосуђа 2020-2025.“ Постоји један опширан програм кандидата из реда судова основних судија, у коме се набрајују све области у којима је према одредбама Закона о ВСС-у надлежан овај орган. Уз навођење појединих оригиналних ставова (нпр. ВСС је у обавези да изнађе решења која ће коначно заокружити независност судске власти као треће гране власти или „статистика не сме постати превасходни или чак једини критеријум за вредновање рада судија“) и у овом програму уочавамо дефицит у погледу значаја и оцене измене Устава и доношења нових системских закона, те конекције са политиком и акцентима у спровођењу Акционог плана за Поглавље 23, са аспекта правосуђа и његове концептуалне будућности.

Једна од кандидаткиња - судија и в.ф. председник основног суда полази од тога да се „морају уважавати и складно повезати наша правна традиција и највиши међународни правни стандарди за правосуђе, а што је коначно опредељење и Стратегије развоја правосуђа за период 2020-2025.“ Сматра да постоје четири основна проблема у српском судству: недовољна независност, неодговарајући и неусклађени закони, неравномерна оптерећеност судова и судија и неодговарајућа стална обука судија. Они последично доводе до неефикасности и неуједначене примене права, а тиме и до незадовољства грађана судством. Стање у правосуђу се може побољшати заједничком вољом све три гране власти, уколико постоји истинска воља. Ова кандидаткиња у својој видео презентацији излаже програм са свих системских аспекта, укључујући и промене Устава о правосуђу, надлежности, састав и начин одлучивање ВСС-а, те место и улогу Правосудне академије (ПА). Овакав приступ је право охрабрење у односу на то да се у највећем броју програма ова проблематика или уопште не помиње или се не дају одговори како ће се кандидат поставити на изазове кључних системских промена, које ће и будућем ВСС покушати да наметне монопол амбициозне и моћне извршно-политичке и законодавне власти.

Затим, имамо у понуди један програм  који улогу ВСС-а у актуелном тренутку уставно-системских промена види само као „једног од кључних чинилаца који спроводи Националну стратегију развоја правосуђа 2020-2025.“, јер “иако је правосуђе независно, оно је ипак део правног система наше државе и све што се дешава у држави и у друштву, одражава се у правосуђу“.

Још једна кандидаткиња из основних судова даје свеобухватан приступ проблематици рада ВСС-а тако што као основне теме истиче: заштиту достојанства и јачање независности судија; јачање поверења грађана у правосуђе; побољшање услова за рад судија; подједнаку оптерећеност судија; усавршавање судија, судијских помоћника и приправника; избор, и напредовање и побољшање материјалног положаја судија. Наведеном избору приоритета се нема шта приговорити, осим што се само у оквиру другог поднаслова истиче потреба веће транспарентности рада судова као један од основних циљева Стратегије развоја правосуђа. Друге актуелне предлоге и стратешка „кровна“ документа, ауторка овог програма не спомиње.

Запажања о програмима кандидата за члана ВСС-а из виших судова

Прва кандидаткиња из реда судија виших судова је објавила  програм у коме, између осталог, истиче да се ревизијом АП за Поглавље 23 до 2025. очекује измена Устава, те доношење законских и подзаконских аката којима је основна намена јачање независности судства, избор чланова ВСС-а, као и њихова надлежност, те нормативна регулатива везана за судије у ком делу је потребно остварити пуну независност, самосталност, те очувати интегритет носилаца правосудне функције, због чега члан ВСС-а мора имати директну и непосредну комуникацију са свим судијама Републике Србије.

Кандидат из реда судија вишег суда свој програм започиње оригиналном оценом да „имајући у виду материјалне услове за рад судија, квалитет материјалних и процесних закона, хронични дефицит судског особља у судовима, плате судија - правосуђе одлично ради“!

Програм треће кандидаткиње у овој категорији има привилегију да се оцени као животан и мотивациони. Међутим, када се крене по свим тачкама, које садрже скоро све актуелне теме (нпр. одговорност судија, сарадња са медијима, материјални положај, вредновање рада, непосредност, стручно усавршавање, актуелност и прагматичност у решавању питања, приходи и расходи, услови рада) и имају пријемчив приступ, налазимо да се кандидаткиња ни једном речју не изјашњава не само о предлогу Министарства правде да се измене све одредбе Устава о правосуђу, него ни о Ревидираном АП за Поглавље 23. Највиши досег овог програма је што ће наводно амандмани на Устав о правосуђу довести да за судске помоћнике буде надлежан ВСС, а нема ни речи о званичним ставовима највиших органа правосуђа о том и другим системским питањима.

Посебно су вредни програми који су једноставни и разумљиви, те дају предлоге на који начин би се проблеми могли решити, без обзира чија би то била парцијална или тренутна корист. Такав програм сам запазио, јер, између осталог, уочава неравноправност да привредни судови немају загарантовано место у ВСС-у, а ни кандидате из своје средине, па кандидаткиња која је судија вишег суда предлаже да се измени чл. 22 Закона о ВСС-у, тако да своје представнике у ВСС имају обавезно и привредни, управни и прекршајни судови. Залаже се и за активније учешће ВСС-а у давању мишљења у новелирању постојећих или доношењу нових закона и подршке да јавним слушањем и на друге начине. Посебно је значајан став да судије изразе свој став и у вези са саставом, надлежностима и начином рада ВСС-а и улогом ПА.

Програми кандидата са чланове ВСС-а са подручја АП Војводине

Да је давно сазрело време за усклађивање нашег Устава, али и законских и подзаконских аката, и то не само у делу о правосуђу, са захтевима савремености, указује и чињеница, да ми фактички имамо правосуђе које функционише у само једној аутономној покрајини - Војводини, а према важећем Уставу и законима - бирамо представника „Аутономних покрајина“(множина!) за члана ВСС-а. Кандидат који је први доставио свој програм инсистира на исправљању неадекватног односа друштва, посебно извршне власти, према судству и судијама, кроз „фактичко признавање његове независности која му већ у складу са садашњим позитивним прописима припада, а затим и унапређење статуса, потпуна и најшира афирмација судског позива, као и непрекидна и упорна заштита од сваког покушаја спољних утицаја, са коначним циљем повратка угледа и достојанства судијама и њиховој професији. На крају, одсудна борба, без одустајања, за насушно важан материјални положај судова и судија не само током активног радног века, већ и по одласку у пензију.“

Други кандидат-киња наводи да ће мандат „извршавати у циљу  самосталности, независности, угледа и достојанства судова и судија. Иако разматра скоро све уобичајене програмске теме (нпр. омогућавање услова судијама да се едукују и усавршавају и одговорност судија и његова индивидуализација), ни једном речју не помиње промене Устава, Акциони план или измене системских закона, него поентира да би се у системском погледу ангажовала на унапређењу Правилника о избору и напредовању судија.

Међутим, договорене уставне промене у процесу придруживања ЕУ су системске и свеобухватне и укључују и преиспитивање функционалне и територијалне надлежности и организације судова, као што су нпр. назив и надлежности највишег суда, али и чињеницу да имамо четири апелациона суда од којих један покрива значајан део подручја АП Војводине. Тај будући члан ВСС-а остао нам је дужан и одговор на питање: да ли би и како ВСС требао да делује према судијама који су остали на подручју АП Косова и Метохије, а интегрисани су у правосудни систем тзв. Републике Косово, са одређеним материјалним принадлежностима Републике Србије?

Кандидати из судова републичког ранга о Уставу и системским променама

И за ниво судова републичког ранга (Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд и Управни суд),  конкурисала су два кандидата. Кандидат који је први поднео пријаву истиче да ће у погледу предложених уставних промена заступати ставове које је ВСС донео 2018. године, који ставови су потпуно сагласни са ставовима струке и јавности. Овај кандидат се, уз типичне приоритете, залаже за далеко веће учешће ВСС-а у давању мишљења о новелирању постојећих или доношењу нових закона, за заштиту и преиспитивању положаја судова посебне надлежности, а оригинално и за обавезу ВСС-а да се општим актима регулише поступање судова и судија током проглашене епидемије Цовид 19.

На крају, кандидаткиња за члана ВСС-а у првом делу свог програма наводи да нас, у складу са ревизијом Акционог плана за Поглавље 23 и посвећености европским вредностима, очекује нормативно регулисање и усаглашавање прописа у области правосуђа. Истиче: „Опште је позната чињеница да решења која су од стране извршне власти понуђена правосуђу нису наишла на одобравање од стране носилаца правосудних функција и стручне јавности, па је задатак изборних чланова ВСС-а из реда судија, да се мишљење ВСС-а не само чује, већ и озбиљно анализира и прихвати.“

Уместо закључка

Већина програма судија-кандидата за чланове ВСС-а за период 2021-2026. не само да не садрже изјашњење о изменама Устава у делу о правосуђу, него ни о Ревидираном Акционом плану за Поглавље 23 и другим системским актима. Добија се утисак као да кандидати за највише функције у правосуђу, уз часне изузетке, или не знају за све наведене стратешке документе или избегавају да се изјасне о њима, можда имајући о виду да за коначан избор треба да добију и гласове посланика владајуће коалиције у Народној скупштини. Само четири програма се позивају и изјашњавају да ће подржавати ставове правосудних органа, струке и науке, од којих се само један позива на документе ВСС-а из 2018. о  предложеним уставним променама.

У анализираним програмима изостаје осврт и позивање на изузетно богату дискусију и бројне документе кроз које су се, поводом радне верзије и нацрта амандмана на Устав МП, о свим најважнијим питањима за развој правосудног система у пролеће 2018. изјаснили не само Високи савет судства, него и Врховни касациони суд, Државно веће тужилаца, бројни судови и стручна удружења судија и НВО из струке, али и најистакнутији појединци из академске заједнице, али упозорење да недовољна активност и храброст надлежних правосудних органа у процесу реформе правосуђа може довести и до својеврсне репризе ре-избора свих носилаца правосудних функција као 2009. године?!

Због тога, драге колеге - судије, сви изађите на изборе 7. децембра. Одмах реагујте уколико уочите било какве незаконитости или неправилности у изборном поступку. Гласајте за оне који не само својим програмом, него и радом и интегритетом личности, гарантују да ће бити не само достојан члан највишег органа судскоуправне власти, него и да ће увек бити на страни Устава и закона и да ће штити независност и самосталност сваког суда и сваког судије.

 

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.





Назад


Стандарди судијске етике


Међународна сарадња




Чланство



Пројекти


En