Рената Павешковић - в.ф. председника Основног суда у Великој Плани и заменик председника Друштва судија Србије

За ефективнији и ефикаснији рад суда је од пресудног значаја управљање судским, односно правосудним системом, а у оквиру истог управљање учинком које представља поступак којим се успоставља заједничко разумевање онога што треба постићи на нивоу организације ради постизања циљева због којих систем постоји. Учинак је последица способности, знања, мотивације запослених, садејства и сарадње са другим субјектима чије деловање је од значаја за рад судског система, радних процеса и ресурса (људство, време, простор, материјално-финансијска средства и сл.). Према важећим прописима управљање судским системом је подељено између Високог савета судства, министарства надлежног за правосуђе и председника судова. Да ли чињеница развоја друштва и његови захтеви намећу потребу промене приступа управљању судовима? Са каквим препрекама и ограничењима се сусреће председник суда у свом раду? Можемо ли применити одређена искуства менаџерског управљања и иста прилагодити судском систему?

Од чега зависи учинак суда

Како је већ назначено, учинак суда је резултат великог броја фактора, али пре свега зависи од броја судија, брзине попуњавања упражњених судијских места, квалитета рада судија, од броја судског особља и кавалитета њиховог рада, просторних и техничких капацитета суда.

Број судија за сваки суд одређује Високи савет судства, с тим што се потребан број судија преиспитује на  пет година, а може и пре истека пет година по сопственој иницијативи или на предлог председника суда, непосредно вишег суда, Врховног касационог суда или министра надлежног за правосуђе на основу годишњег прилива предмета.

Критеријуми на основу којих Високи савет судства одређује број судија у формалном смислу нису мењани од 2006. године, иако је дошло до промена закона који уређују организацију и надлежност судова, а није сасвим јасно да ли се Високи савет судства 2013. године, приликом последње реорганизације судова, као ни каснијим одлукама о промени броја судија у судовима, руководио ни овим, превазиђеним критеријумима, приликом утврђивања броја судија по судовима. Један од критеријума је свакако годишњи прилив предмета (како то одређује закон), али не и довољан, јер су за одређивање броја судија од значаја и други критеријуми (нпр. величина и структура територије на којој се простире стварна и месна надлежност суда као и број становника који се налазе под надлежношћу тог суда, да ли постоје и колики су заостаци у решавању предмета, структура предмета, старосна структура судија, да ли суд има судску јединицу, да ли постоји надлежност суда на ауто-путу и сл.).

За правилно одређивање броја судија у сваком појединачном суду неопходно је установити јасне критеријуме који би били јавно објављени.

Неопходна је благовремена реакција Високог савета судства у случајевима када треба попунити упражњена судијска места, јер је поступак избора судија сложен и понекад предуго траје, што се такође одражава на учинак суда.

Председник суда осим образложеног захтева упућеног Високом савету судства, нема могућности да утиче на број судија, као ни на благовремено попуњавање упражњених судијских места, а на захтеве упућене Високом савету судства за расписивање огласа за упражњена судијска места или промену Одлуке о броју судија не добија чак ни необразложене одговоре.

На избор судија између пријављених кандидата председник суда може да утиче само својим изјашњењем (гласом) на седници свих судија суда у коме кандитат ради, а квалитет рада судије зависи искључиво од самог судије, уколико му је од стране управе суда омогућена адекватна техничка подршка.

Број судског особља одређује председник суда актом о систематизацији у складу са кадровским планом, а мерила за одређивање броја судског особља утврђује министар надлежан за послове правосуђа.

Према Правилнику из 2009. године потребан број судског особља одређује се према броју судија.

Дакле, нејасно је по којим критеријумима је одређен број судија, а на основу тако одређеног броја судија, одређује се број запослених у суду, што доводи до неравномерне расподеле кадрова у односу на потребе посла по појединачним судовима.

На учинак суда, поред броја судског особља, утиче и одговарајућа квалификациона структура односно систематизована радна места, која подразумевају сва потребна места за судску управу (административно-техничког секретара, секретара суда, шефа рачуноводства, информатичара, референта за извршење кривичних санкција, управитеља писарнице). Одређени број судова, посебно у унутрашњости, нема систематизована сва наведена места, тако да  један извршилац обавља више послова, нпр. записничар председника суда обавља и послове административно-техничког секретара, секретар суда послове управитеља писарнице, послове шефа рачуноводства обавља финансијски референт или се одређени број дана упућује шеф рачуноводства из другог суда, а такође се у неким случајевима информатичар позајмљује по потреби из другог суда. Све то отежава рад судске управе и председника суда и умањује њихову ефикасности, а тиме и учинак суда.

Из наведеног проистиче да председник суда не може да утиче ни на број ни структуру судског особља у суду којим руководи, јер се приликом доношења акта о систематизацији мора придржавати броја који је одређен од стране Владе или министра, ограничен је и постојећом структуром запослених, а на Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места сагласност даје министарство надлежано за правосуђе.

Председник суда не може да утиче ни на потребу и врсту обуке судија и запослених јер је то у надлежности Правосудне академије.

Обезбеђивање просторних и техничких капацитета суда зависи од буџетских средства која су одобрена сваком појединачном суду, а предлагање дела буџета за рад судова за текуће расходе, осим расхода за судско особље и одржавање опреме и објеката, као и расподела ових средстава је у надлежности Високог савета судства, а у надлежности мистарства надлежног за правосуђе је предлагање дела буџета за расходе за судско особље и за одржавање опреме и објеката, као и расподела ових средстава, предлагање дела буџета за инвестиције, пројекте и друге програме за рад правосудних органа; старање о смештајним условима, опремању и обезбеђењу судова; уређење и развој правосудног информационог система; развој и спровођење капиталних пројеката и других програма за правосудне органе.

Улога председника суда у овом домену је да годишње сачини предлог финансијског план и плана инвестиција, али њихово одобравање зависи од органа правосудне управе.

Закључак је да су формална овлашћења председника суда прилично ограничена и да своју  функцију може успешно обавити само уз значајну подршку колектива којим руководи и органа правосудне управе.

Шта се може поправити?

Могуће је променама закона и подзаконских аката делимично поправити постојеће стање тако што би се:

• утврдили нови критеријуми за одређивање броја судија у судовима који би одговарали постојећој организацији судства и који би били јавно објављени, а одлуке Високог савета судства приликом доношења одлуке о броју судија биле образложене;
• законом обавезао Високи савет судства да сваке године утврди план попуњавања судијских места за наредне две године и одредио рок у коме мора окончати поступак избора судија од момента објављивања огласа, као и обавеза да образложи одлуку о избору одређеног кандидата на судијску функцију и у односу на друге кандидате који су се јавили на оглас, а нису изабрани;
• утврдили адекватни критеријуми и механизми за расподелу финансијских и људских ресурса између судова, који би били једнако доступни свим судовима и јавно објављени;
• остварила формална институционална сарадња између председника судова и Високог савета судства и министарства надлежног за правосуђе, између осталог обавезом повременог одржавања заједничких састанака, а најмање на нивоу обавезе органа који врше послове правосудне управе да одговоре на образложене захтеве председника судова;
• обезбедила адекватна обука судског особља којом ће се обезбедити веза између индивидуалног ангажовања и организационих циљева, а која би подразумевала јачање компетентности, вештина и кодекса понашања.

На овај начин би се омогућио делотворнији рад сваког суда појединачно, а тиме подигло поверење јавности у судијску професију.

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.