Саво Ђурђић - судија Апелационог суда у Новом Саду и члан Високог савета судства

Дана 15. марта 2020. године  председник Републике Србије, председница Народне скупштине и председница Владе Републике Србије, позивајући се на чл. 200 ст. 5 Устава,  прогласили су  ванредно стање на територији Републике Србије Одлуком о увођењу ванредног стања („Службени гласник РС“, бр. 29/20). Влада је 16. марта 2020., уз супотпис председника Републике, донела Уредбу о мерама за време ванредног стања („Службени гласник РС“, бр. 31/20, 36/20, 38/20 и 39/20), која је у међувремену више пута допуњавана и мењана. Уверен сам да би за све нас било  корисно да се подсетимо  које су одлуке о раду судова донете у првим данима ванредног стања и да подржимо размену знања и искуства из њихове примене.

Уредбе, упутства и препоруке за рад судова у ванредном стању

Уредбом о организовању рада послодаваца за време ванредног стања („Службени гласник РС“, бр. 31/20) од 16. марта 2020. предвиђено је да је послодавац дужан да омогући запосленима обављање послова  на даљину и рад од куће на свим радним местима на  којима је могуће организовати такав рад. Уколико такав рад није предвиђен, послодавац може решењем омогућити  запосленом обављање послова ван просторије послодавца уколико то организациони услови дозвољавају. Такође, установљена је дужност послодавца да у циљу осигурања заштите и здравља запослених, радно ангажованих и странака обезбеди све опште, посебне и ванредне мере које се односе на хигијенску сигурност објеката и лица у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести и да за запослене и радно ангажоване, који су у непосредном контакту са странкама или деле радни простор са више лица обезбеде довољне количине заштитне опреме у складу са посебним прописима.

Министар правде је дана 17. марта 2020. донела Препоруке  за рад судова и јавних тужилаштава  за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године (видети на  сајту Министарства правде). У тачки 1. се препоручује да за време ванредног стања судије Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда и апелационих судова, рад по предметима обављају код куће, изузев када је неопходно да се одрже седнице судских већа и у другим хитним предметима. Судије виших, основних, привредних и прекршајних судова рад по предметима обављају у згради суда, осим ако је могуће обављање послова од куће, по одлуци председника суда. Председницима судова се препоручује да донесу  упутства у складу са законом и Судским пословником. Непосредна комуникација странака  са првостепеним судовима предвиђена је у случајевима која не трпе одлагања, за другостепене судове писмена се искључиво предају путем поште, а информације о предметима поседује сајт Министарства правде портал.суд.рс.
      
ВСС: одржавају се само суђења у првом степену која не трпе одлагања

Поводом обраћања Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Војводине и различитог тумачења тачака 6. и 7. наведених Препорука, донет је Закључак Високог савета судства од 18. марта 2020. године (видети на сајту ВСС), према коме ће се у току ванредног стања одржавати само суђења која не трпе одлагања. У свим осталим предметима почев од 19.3.2020, па до окончања ванредног стања, главни претреси/рочишта се одлажу.

У кривичној материји,  суђења у првом степену која не трпе одлагања су она:

• у којима  је одређен притвор или се тражи одређивање притвора,
• која се воде за кривична дела из чл. 245, 248 и 249 КЗ,
• према малолетним учиниоцима кривичних дела, односно где је оштећени малолетно лице у вези крив. дела против полне слободе из Главе 18. КЗ,
• која се односе на насиље у породици,
• у којима постоји опасност од застарелости,
• за кривична дела извршена за време ванредног стања и у вези са ванредним стањем и
• у којима се одлучује о забрани растурања штампе и ширења информација у средствима јавног информисања.

У грађанској материји суђења која не трпе одлагања су она:

• у којима треба одлучити о привременој мери,
• у којима се одлучује о мерама заштите од насиља у породици,
• у којима се одлучује о задржавању у здравственој установи која обавља  делатност у области неуропсихијатрије и
• извршење исправа у вези са породичним односима.

Уредбе о роковима у судским поступцима

Од важности је  и  Уредба о роковима у судским поступцима  за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године (“Службени гласник РС“, бр. 38/20.) од 20. марта 2020. године, према  којој рокови за подношење тужбе у парничном поступку, приватне тужбе у кривичном поступку, предлога за покретање ванпарничног поступка или поступка извршења и обезбеђења, подношење тужбе у управном спору и подношење уставне жалбе, као и рокови за изјављивање правних лекова и средстава или за предузимање других правних радњи, престају тећи за време ванредног стања. Такође, у кривичном и прекршајном поступку, као и у поступку за привредне преступе, рокови за изјављивање жалбе за одлуке којима се поступак окончава – престају да теку за време ванредног стања.

24.3.2020. године је донета Уредба о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања („Службени гласник РС“, бр.41/20) према којој странке у поступцима пред државним органима и организацијама, органима и организацијама покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе, установама, јавним предузећима, посебним органима преко којих се остварује регулаторна функција и правним и физичким лицима којима су поверена јавна овлашћења, за време ванредног стања у Републици Србије не могу сносити последице свог непоступања у роковима прописаним или одређеним у складу са законима којима се уређује управни поступак или посебни управни поступци. Остало је и да се размотри предлог Друштва судија за прописивање општег рока застаревања потраживања за време ванредног стања.

Претходни случајеви ванредног стања, прва искуства и сугестије

У Републици Србији  ванредно стање смо имали 2003. године, а ратно стање 1999. године. У условима ширења епидемије сматрамо да треба подржати најновије уредбе Владе од 20. и 24.3.2020. којима је за време ванредног стања прописан прекид преклузивних рокова практично у свим поступцима пред судом. Међутим, није добро решење, на пример, што сви предмети према малолетним учиниоцима кривичних дела не трпе одлагање. На тај начин судије  за малолетнике доводимо у ситуацију да крше права деце, која су ослобођена од наставе, а треба заједно са родитељем и бројним учесницима поступка, без градског превоза, да долазе у суд.

Предлажемо  да у случају даљег интензивног  ширења епидемије вируса корона, Министарство правде и надлежни Кризни штабови и тела Владе, а по потреби и Високи савет судства – слично као што је учињено 1999. године – размотре прелазак на модел  поступање судова само у притворским предметима и у предметима у којима је грађанима угрожен живот, здравље или егзистенција, у хитним предметима који су настали на основу спровођења одлука о проглашењу ванредног стања, као и у предметима за које дужурни судија или дежурни тужилац процене да су хитни.

Друштво судија је 20. марта 2020. године упутило допис Министарству правде и ВСС-у да се поштују наведене одредбе  чл. 4. Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања. На основу увида са терена и случајева када су поједини председници судова тражили заштитну опрему и дезинфикациона средства од надлежних, али их данима нису добијали, закључујемо да је ово упозорење не само оправдано, него приоритетно и хитно. Такође, неопходно је организовати превоз за дежурне судије и особље.

Очигледно је да се једино стриктном и благовременом применом свих мера заштите свих запослених у судовима они могу сачувати од заразе вирусом Цовид 19, али и  остали – странке, грађани у поступцима, а од тешких додатних последица и држава. У недовољно безбедним, привременим и ванредним условима рада за све институције, па и за судове, мора се гарантовати и обезбедити да судови и судије, сагласно њиховој уставној улози и надлежностима, поступају на основу закона, независно и непристрасно. То наравно значи и да Високи савет судства мора да буде будан и спреман да свакодневно прати дешавања у судском систему и да благовремено и на одговарајући начин реагује на уочене тешкоће, проблеме и евентуалне недоследности у раду судова.

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.