Катарина Вујовић - судија Основног суда у Новом Саду

На питање која је разлика између независности и неодговорности судије се не може одговорити децидно. Независност судије, а у оквиру независног судства, је гаранција владавине права у демократски уређеном друштву и не представља предуслов за неодговорно понашање носилаца судијске функције. Неодговорност судије је везана искључиво за личност сваког поједица и тај проблем се ефикасно може решити идентификацијом таквих појединаца и санкционисањем, а на основу јасно утврђених критеријума и мерила.

Независност судства је један од предуслова за независност судије

Пре свега, независност судства (која се у последње време нарочито често помиње, што указује на постојање проблема) јесте један од најважнијих елемената владавине права.

Владавина права је основ демократског правног поретка.

У том смислу, неопходно је да се успостави равнотежа између три гране власти: судске, извршне и законодавне власти. Под независношћу судске власти подразумева се и однос између ове три гране власти у коме је забрањено да извршна и законодавна власт утичу на вршење судске власти. Овај принцип је установљен ради заштите појединаца који само у држави у којој се поштује принцип независности судства може имати загарантовану заштиту права.

Гаранције постојања независног судства потичу из Устава, али првенствено из фактичког поштовања јасно установљених принципа, јер у супротном и сам Устав, као највиши правни акт једне државе, постаје „мртво слово на папиру“. Тек под претпоставком независног судства може се говорити и о независности судије као носиоца судске власти. Етички кодекс судија наводи да је судија у вршењу судијске власти независан и потчињен само Уставу и закону. Надаље се наводи да је судија слободан у заступању свог схватања, утврђивања чињеница и примени права у свему о чему одлучује. Судија није дужан да икоме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже.

Када се ово има у виду могло би се помислити да над поступцима судије у вршењу судске власти нема контроле, што је свакако нетачно. Држава је у обавези да свој правосудни систем уреди тако да спречи сваки недозволјени утицај, директни и индиректни, као и утицај извршне и законодавне власти на вршење судске власти, али и да спречи самовољу у поступању самог судије у појединачним предметима.

Дакле, независност судства не значи право судија да могу самовољно да одлучују о предметима, већ да су дужни да суде правично и непристрасно и на основу Устава и закона, а као гаранција таквом начину поступања јасно је да судије морају бити и одговорне за своје поступке и свој рад. Судије не могу бити изузете од одговорности којој подлежу и сви грађани.

Наиме, обавеза судија је да своју функцију обавлјају независно, непристрасно, стручно, ефикасно и савесно, али је и обавеза судије да својим понашањем, како у вршењу функције тако и у приватном животу, очувају поверење јавности у свој рад и судски систем у целини. У том смислу је значајна и одговорност и стручност судије у поступању, и да би се обезбедила што квалитетнија судска заштита у интересу грађана, утврђено је у којим случајевима судија одговара за своје поступке. Тако су и судије подложне кривичној, грађанској и дисциплинској одговорности.

Грађанска одговорност судија је ограничена потребом да се не угрози њихова независност, па судије нису одговорне за грешке које су направиле при вршењу судијске функције. Наиме, када се говори о погрешној примени материјалног или процесног права или неадекватној оцени доказа, овакве грешке представљају основ за подношење правног лека против дате судске одлуке. Друга понашања у вршењу судијске функције које се не могу исправити кроз редован или ванредан правни лек, као што је, на пример, неоправдано одлагање у поступку, могу представљати основ за покретање грађанског поступка за накнаду штете, али против државе, а не против судије. Држава, међутим има право да накнади овакве трошкове од судије, али под условом да је судија поступао намерно.

Кривична одговорност судије, постоји као и за сваког грађанина. Она је само ограничена када судија обавља судијску функцију јер судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења одлуке осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије из чл. 360 Кривичног законика.

Дисциплинска одговорност судије постоји у случају несавесног обављања судијске функције и недостојног понашања који су унапред законом прописани као дисциплински прекршаји, као што су између осталих и повреда начела непристрасности, пропуштање судије да тражи изузеће у предметима у којима постоји разлог за изузеће, односно искључење предвиђено законом, неоправдано кашњење у изради одлука, неоправдано незаказивање рочишта или претреса, неоправдано одуговлачење поступка, очигледно некоректно поступање према учесницима у судским поступцима и запосленима у суду, прихватање поклона супротно прописима који регулишу сукоб интереса, обављање активности које су законом одређене као неспојиве са судијском функцијом, кршење одредаба Етичког кодекса у већој мери, и других прекршаја.

Свако може поднети дисциплинску пријаву против судије Дисциплинском тужиоцу који, ако оцени да је пријава основана, покреће дисциплински поступак пред комисијом Високог савета судства.

Уколико учини тежак дисциплински прекршај, судија се разрешава судијске функције као и у случају да нестручно обавља своју функцију или буде осуђен на казну затвора од најмање 6 месеци или учини кривично дело које га чини недостојним за обављање судијске функције

И на крају ћу још додати да је, као и у свему осталом у животу, постизање равнотеже „кључ успеха“, што заправо значи:

- потребно је омогућити странкама у поступку да укажу на непрофесионално понашање судије, као што је већ истакнуто кроз јасно унапред утврђене поступке, за јасно дефинисано недозвољено понашање, али са друге стране,

- неопходно је заштитити судије од могућих злоупотреба овог права од стране самих странака, али и од осталих недозвољених утицаја.

Само овако успостављеном равнотежом се може постићи да нам суде независне, а одговорне судије.

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.