Европски стандарди у правосуђу
02.07.2019.
Јулијана Могош-Живковић, судија Основног суда у Неготину
Стално чујемо на телевизији и читамо у штампи да су одређени закони у складу са европским стандардима, или да нису у складу са европским стандардима или да треба да се ускладе са европским стандардима.
Шта су европски стандарди у правосуђу?
Ко их доноси?
Зашто су европски стандарди у правосуђу важни за Србију?
Европски стандарди у правосуђу су правила која која се односе на организацију правосудних система настала дуготрајном демократском праксом која је заједничка правна тековина демократских држава.
Представљају заједничко политичко, идеолошко и правно наслеђе европских држава. Циљ им је успостављање ВЛАДАВИНЕ ПРАВА и ЗАШТИТА ЉУДСКИХ ПРАВА.
Ко формулише европске стандарде у правосуђу?
Европске стандарде у правосуђу формулишу:
1) Савет Европе преко:
Комитета министара Савета Европе
Европског суда за људска права
Венецијанске комисије
Консултативног већа европских судија
Консултативног већа европских тужилаца
Европска унија преко Европске мреже правосудних савета
2) Европско удружење судија и Међународно удружење судија и тужилаца за демократију и слободе МЕДЕЛ
3) Европски правосудни стандарди су неодвојиви од међународних стандарда које формулишу и тела Организације Уједињених нација.
Шта су европски стандарди у правосуђу?
Основни европски стандард у правосуђу или стандард над стандардима је НЕЗАВИСНОСТ СУДСТВА.
Независност судства значи независност од политичког мешања извршне и законодавне власти у правосуђе (спољашња независност). (У европским демократским државама власт се дели на законодавну, извршну и судску). Постоји подела власти.
Шта је то НЕЗАВИСНОСТ судства?
Правосуђе мора бити независно и да случајеве решава непристрасно, на основу чињеница и у складу са законом, без ограничења, недозвољених утицаја, притисака, подстицаја, претњи, уплитања били кога и из било којих разлога.
Правосуђе мора бити независно од спољних утицаја (спољашња независност) пре свега од утицаја законодавне и извршне власти, али и других утицаја (политичара, моћника, ...), а мора бити независно и од утицаја унутар себе (интерна независност), од виших судских инстанци, председника суда и друго.
Преко независног правосуђа обезбеђује се ВЛАДАВИНА ПРАВА. Она подразумева ограничење власти државе правилима која постоје у уставу и законима која искључују концентрацију власти на једном месту, самовољу власти или задирање у област људских и грађанских слобода и права, подложност државе и појединаца објективном праву – одговарајуће процедуре (легалност) али и легитимитет (вредности пре свега демократске и правне вредности).
Зашто је независност правосуђа важна за нас, за грађане?
Зато што је сврха независности да сваком лицу јемчи основно право да се у његовом предмету одлука донесе на правичном суђењу, искључиво на законским основама и без непримереног утицаја.
Правосуђе мора бити у ЦЕЛИНИ НЕЗАВИСНО, али и судије ПОЈЕДИНАЧНО морају бити независне, чиме се једино обезбеђује владавина права.
Независан судија има слободу да непристрасно, у складу са законом и својим тумачењем чињеница, донесе одлуку у предмету. Тако се обезбеђује да нико изван судства, нити унутар судства, не утиче на одлуку судије.
То је наше право. Наше је право да Нам суди независно правосуђе и независан судија. То је и смисао обраћања суду. Да нам независан судија, по закону, непристрано, у складу са чињеницама, донесе одлуку.
Да би судије биле независне и судиле само по закону, на основу чињеница у предмету, постоје гаранције њихове независности: да се избор судија на функције врши на основу објективних критеријума, на основу квалификација и вештина кандидата, да одлуку о избору судија на функције доноси тело независно од извршне и законодавне власти, да кандидат за судију добије одговарајућу обуку, да се судијама гарантује стална функција, да накнада за рад судија буде довољна да заштити судије од непримерених утицаја, да се гарантује непреместивост судије и друге.
НЕПРИСТРАСНОСТ значи да судија поступа без фаворизовања, предубеђења или предрасуда.
Судија мора да буде непристрасан како приликом доношења одлука тако и ту току вођења поступка.
Не само што судија мора да буде непристрасан, он мора да остави и утисак непристрасности, чиме се повећава поверење грађана у правосуђе.
Грађани пред судом треба да имају осећај да им суди непристрасан судија и да имају поверење у суд да ће пресудити у њиховом предмету непристрасно и по закону.
Ваше је право да Вам суди непристрасан судија.
ИНТЕГРИТЕТ је стандард који се односи на понашање и рад судија.
Судије нису привилеговане стандардом независности у сопственом интересу, већ у интересу грађана и друштва. Али, осим тога да би судије заиста биле непристрасне, независне, да би грађани имали поверење у правосуђе, нужно је да интегритет судија буде висок.
Интегритет судија представља понашање судија како у судници, док суде, тако и ван суднице у приватном животу. Понашање судија мора да буде беспрекорно у очима разумног посматрача. Понашање и држање судија мора да улива поверење људи у интегритет судства.
Како би се постигао стандард интегритета донети су Етички кодекси који прописују правила етичког поступања судија. Етичке кодексе су донеле самоиницијативно судије – чланови Друштва судија Србије, као и Високи савет судства.
ЕФИКАСНОСТ је стандард који од судства тражи не само да доноси одлуке у разумном року, већ и квалитетне одлуке, након правичног разматрања целог спора, што обухвата и извршење одлука.
Да би грађани имали поверење у правосудни систем, правосуђе мора да буде ефикасно.
То значи да судије појединачно треба да буду ефикасне, али за ефикасно поступање судија морају бити испуњени и објективни услови (просторни, организациони, кадровски и други).
Грађани којима је повређено право на суђење у разумном року имају право на заштиту пред судом.
Зашто су европски стандарди у правосуђу битни за грађане?
Битни су зато што теже успостављању ВЛАДАВИНЕ ПРАВА и ЗАШТИТИ ЉУДСКИХ ПРАВА. Они су пут до веће правне сигурности грађана, до уређеног друштва, до једнакости грађана пред законом.
Зашто онда не препишемо европске стандарде? Да ли је решење да их једноставно препишемо?
Само преписивање и формално прихватање европских стандарда самим тим не значи да ће они заживети у правном систему одређене државе.
Дакле, није довољно да се стандарди формално прихвате (препишу), већ је потребно да се достигну вредности које су садржане у стандардима.
Допадљивост и добро функционисање одређеног решења у одређеној држави сами за себе не смеју бити одлучујући фактор за примену истог решења у Србији. Нема гаранција да ће то решење добро функционисати у Србији. При избору решења треба посебно водити рачуна о правној традицији, финансијским могућностима и капацитетима оних који треба да та решења спроведу. Идеја водиља за избор одређеног решења треба да буде могућност да оно буде реално примењено. То зависи од обима, броја, коштања и трајања неопходних мера, броја и капацитета носилаца тих активности, постепене и усклађене примене.
Да ли све државе Европе имају иста униформна правила односно исте стандарде?
Не. Различите државе Европе су до стандарда дошле различитим правилима и различитим решењима у пракси. Важно је да ли та решења значе владавину права у једној држави. У различитим европским државама, за одређена питања (као што је нпр. почетна обука судија) подједнако добро функционишу различита решења.
Пошто су све државе различите, имају различиту историју, развој, различиту правну традицију, ни једној држави се не намеће које тачно решење да преузме, већ је важно који се циљеви желе остварити, и како у конкретној држави ти циљеви могу на најбољи начин да се постигну. Дакле, различитим решењима у пракси различитих држава постижу се исти стандарди (независност правосуђа, непристрасност, интегритет, ефикасност, стручност, квалитет и друго).
Стандарди нису „зацементирани“ у времену и простору. И они се мењају и побољшавају.
Важно је да стандарде треба једна држава да прихвати и примени ради себе и својих грађана, а не само ради придруживања Европској унији.
Које стандарде очекујете од правосуђа?
Какво правосуђе треба да буде да бисте му веровали?
Преузето са портала Отворена врата правосуђа.