Саво Ђурђић - судија Апелационог суда у Новом Саду и члан Високог савета судства

Има ли судске власти без независног судског Савета?
 
На питање шта је Високи савет судства (ВСС) и која је његова улога није једноставно одговорити у времену када извршна власт предлаже да се у Уставу измени његов састав, надлежности, па чак и сврха.

Устав треба да је брана (устава!) државној власти, а подела власти основна претпоставка складно уређене државе и слободног друштва. Устав Републике Србије од 2006. године, као и претходни од 1990, почива на владавини права, подели власти на законодавну, извршну и судску. Она се остварује кроз принцип независности судства и законитости у раду судија. Сваки, и најмањи, политички атак на носиоце судске власти представља повреду начела поделе власти. Зато су сви државни органи и функционери дужни да поступају тако да не нарушавају независност судства.

То никако не значи да судови и судије смеју поступати својевољно. Напротив. Судије раде на основу процесних и материјалних закона, којих се морају строго придржавати. Суђења су јавна, рад судија подложан је контроли виших судова, председника суда, дисциплинских органа, а од 2015. се и вреднује (редовно - на сваке три године, а ванредно - пред сваки избор у виши суд). Сваки судија дужан је да поступак води непристрасно, на основу закона и по својој савести и да у свакој прилици одржи поверење у своју независност и непристрасност.

За разлику од председника државе или народног посланика, за чији избор није неопходно било какво образовање, судија свој легитимитет црпи из струке, професионалне спреме и врсте посла, чија је природа таква да га народ и његови представници не могу обављати. Судије се не смеју бавити политиком, али имају право да се удружују у струковна удружења ради заштите интереса судства и очувања независности и самосталности у раду.

ВСС - орган судске управе, али и системске заштите судства

Високи савет судства би требао да доноси све важније одлуке за судове и судије и да их штити од непримерених утицаја који би грађанима угрозили право на правично суђење. А да би могао да врши ту своју основну уставну улогу, Устав и самом Савету јемчи независност и самосталност.

У надлежности ВСС је, између осталог, да бира судије за трајно обављање судијске функције, одлучује о престанку судијске функције, предлаже Народној скупштини кандидате приликом првог избора на судијску функцију, као и избор и разрешење председника Врховног касационог суда (ВКС) и председника суда, да даје мишљења о изменама постојећих или доношењу нових закона. Нажалост, један број правника (посебно оних на положајима) не разуме или ниподаштава изнета начела и надлежности. Ово се односи на улогу Високог савета судства који би требало да „спаја“ грађане и судство и „раздваја“ судску од друге две гране власти. Од 11 чланова, колико их има ВСС, три су по положају (председник ВКС, који је уједно и председник ВСС, министар надлежан за послове правосуђа и председник надлежног одбора Народне скупштине) и осам изборних чланова, које бира Народна скупштина (шест судија са сталном судијском функцијом и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци - адвокат и професор правног факултета).

Судски савети постоје у преко двадесет држава - чланица Европске уније. Представници извршне и/или законодавне власти су чланови Савета само у Француској (2 од 22), Италији (1 од 15), Летонији (2 од 15), Малти (1 од 10), Румунији (1 од 19) и Хрватској (2 од 19). Судије су у мањини само у Данској, Француској и Португалији у којима иначе функционишу узорна демократска друштва. Ово је само један аргумент због кога актуелни ВСС сматра да овај орган треба и даље да има непаран број чланова, са судијама у већини.

Да ли најављене уставне промене угрожавају независност судства, па тиме и Високи савет судства? После катастрофалних грешака у спровођењу реформе правосуђа 2009. године, нико у јавности није тражио нити очекивао да ће Министарство правде почетком 2018. године иницирати измену свих одредаба Устава о правосуђу и то без заједничког рада и усаглашености са правосуђем.

Према последњој верзији Нацрта амандмана на Устав од 15.10.2018, а на чему се заснива Предлог Владе од 29.11.2018, ВСС би убудуће био „државни орган који јемчи самосталност и независност судова и судија, председника судова и судија поротника тако што одлучује о питањима (њиховог) положаја“, уместо да гарантује и обезбеђује назависност и самосталност судова и судија. Савету се одузимају поједине садашње надлежности и, што је од посебног значаја, одустаје се од опредељења да ВСС учествује у утврђивању и реализацији „судског буџета“.

Иако ће Народна скупштина бити начелно искључена из процеса непосредног избора судија и председника судова а судије непосредно бирати половину чланова ВСС из реда судија, предложени састав ВСС, паран број његових чланова, начин њиховог избора и разрешења и начин његовог одлучивања, као и сужавање његових надлежности, доводе у озбиљну сумњу намере предлагача.

Контрола и утицај Народне скупштине у поступку избора судија фактички је појачана, пре свега преко предлога да она двотрећинском већином гласова бира пет истакнутих правника - половину састава ВСС. Предлаже се да ако Народна скупштина не изабере свих пет чланова ВСС, преостале чланове у року од 10 дана изабере петочлана комисија већином гласова (а њу чине председник Народне скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, Врховни јавни тужилац и Заштитник грађана). Тиме се отвара могућност да три функционера изаберу пет правника по мери скупштинске већине. Независност судова и судија изиграва се и предлогом којим се председнику Народне скупштине поверава да одлучи о престанку мандата члановима ВСС уколико ВСС у року од 60 дана не донесе одлуку. Засебно питање јесте предлог да Правосудна академија постане уставна категорија, обука у њој један од обавезних услова за први избор за судију, и утицај таквог решења на улогу ВСС. На описани начин утицај Народне скупштине и извршне власти на судство се преображава, уместо да се укине или смањи.

Уместо закључка

Канали за политички утицај на правосуђе, уместо да буду елиминисани (што је био основни разлог за промену Устава), на путу су да буду појачани кроз састав и надлежности ВСС, механизме његовог рада/распуштања и улогу обуке на Правосудној акадмији приликом првог избора за судију.

Судије и тужиоци и њихова удружења, Високи савет судства, Врховни касациони суд и други судови, као и професура, били су јединствени у критици предложених решења. Иако је Венецијанска комисија примила к знању оцену свог секретаријата да је последњим предлозима за промену Устава поступљено у складу са препорукама Венецијанске комисије од јуна 2018, друга два стручна тела Савета Европе: Консултативно веће европских судија и Консултативно веће европских тужилаца сасвим су другог мишљења.

Објективна критика новопредложених уставних решења је, пре свега, у интересу грађана којима судије већ сутра треба да суде на основу закона и непристрасно, а без бојазни за своју судбину или каријеру. Нема јачања владавине права и независне судске власти без јаког, независног, професионалног, транспарентног и одговорног судског савета. Зато је порука свакоме: када се судови, судије, тужиоци, професори, тела правосудне управе и њихова удружења, боре за угрожене гаранције независности судства и самосталности тужилаштва, они се боре за право сваког грађанина на правично суђење. Подржите их. Подржавајући судије и тужиоце борите се за себе.

Преузето са портала Отворена врата правосуђа.