Радна група Националног конвента о Европској унији за Поглавље 23 упутила је Министарству правде отворено писмо са питањима у вези са током јавне расправе о радној верзији Амандмана на Устав Републике Србије у делу који се односи на правосуђе.

Писмо преносимо у целости.

Поштована госпођо Кубуровић,

Као координатор Радне групе Националног конвента о Европској унији за Поглавље 23 (у даљем тексту: РГ НКЕУ за Поглавље 23) у име овог тела обраћам Вам се у вези са током јавне расправе о радној верзији Амандмана на Устав Републике Србије у делу који се односи на правосуђе (у даљем тексту: нацрт Амандмана).

Наиме, неколико чланица наше радне групе активно учествују у консултативном процесу у вези са променама Устава у делу који се односи на правосуђе са представницима Министарства правде током 2017. и 2018. године. У складу са досадашњим током консултација, РГ НКЕУ за Поглавље 23, користећи своју улогу консултативног механизма за праћење договорених мера у оквиру области обухваћених овим поглављем, позива Министарство правде да у најкраћем року, а пре одржавања другог округлог стола заказаног за 19. фебруар 2018. године у Новом Саду, појасни следеће: 

• Да ли постоји јасан циљ чијем постизању се тежи организовањем јавне расправе у погледу нацрта Амандмана на Устав када се истовремено изјављује да ће се у обзир узети само писани коментари са конкретним предлозима за измену нацрта амандмана, док је рок за достављање тих истих писаних коментара 8. марта 2018. године, а јавна расправа о Амандманима се окончава 5. марта?
• Зашто се нацртом Амандмана изашло далеко ван стратешких оквира преузетих Поглављем 23?  Зашто је нацрт амандмана супротан решењима из Правне анализе уставног оквира о правосуђу у Републици Србији, коју је 2014. године израдила Радна група Комисије за реформу правосуђа?
• Зашто Министарство правде није уважило писмено изнете предлоге струковних удружења и организација које се баве правосуђем и људским правима из 2017. године, када исте делују у складу и са правним поретком, традицијом и могућностима Републике Србије, са једне стране, и европским стандардима, као и 2 са мишљење Венецијанске комисије из 2007 године?
• Зашто Министарство правде није уважило аргументацију струковних удружења и организација које се баве правосуђем и људским правима, изнету и усмено и писмено током консултација 2017. године, да би се управо таквим решењима каква су садржана у нацртима амандмана правосуђе даље политизовало и чинило зависним од политике? 
• Да ли су, и ако нису - зашто нису, чланови радне групе Министарства правде која је сачинила нацрт амандмана позвани да учествују на округлим столовима у оквиру јавне расправе о нацрту амандмана?

Подсећамо још једном да имајући у виду правну природу Устава потребно постићи широк консензус међу релевантним субјектима. Уверени смо да ћете на наша питања одговорити како бисмо процес измене Устава Републике Србије учинили јавно доступним, у циљу информисања шире јавности и подизања нивоа свести о примени мера из Акционог плана за Поглавље 23, које имају последице на свакодни живот грађана Србије. 

Милан Антонијевић
Координатор Радне групе Националног конвента о Европској унији за Поглавље 23

Писмо можете овде преузети.