U vezi sa objavljivanjem neistinitih podataka i drugim neprofesionalnim postupanjem dnevnog lista Blic koji nije objavio odgovor Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, na članak "Sudije čašćavaju kolege milionima" objavljen 13.10.2013. godine, Dragana Boljević podnela je žalbu Komisiji za žalbe Saveta za štampu 16.10.2013. godine.  KOMISIJI ZA ŽALBE
SAVETA ZA ŠTAMPU
Podnosilac žalbe: Dragana Boljević, iz Beograda
Ž A L B A
Žalba se podnosi Komisiji za žalbe Saveta za štampu, protiv dnevnog lista „Blic“, njegovih urednika Veselina Simonovića, odgovornog urednika, Predraga Mihailovića, urednika Teme dana i Sanje Smiljanić, glavne urednice Blica nedelje, kao i Željke Jevtić, novinara tog lista, zbog neistinitih navoda, načina na koji su predstavljeni ti navodi u tekstu naslovljenom „Sudije čašćavaju kolege milionima“ koji je taj list objavio u nedelju 13.10.2013. godine, u rubrici Tema dana, na naslovnoj i na četvroj i petoj strani, kao i na internet stranici tog lista, a u delu koji se odnosi na podnosioca žalbe, i zbog neobjavljivanja podnosiočevog odgovora.
Razlog za izjavljivanje žalbe je u tome što su navedenim tekstom, a potom i neobjavljivanjem odgovora podnosioca žalbe, povređene odredbe kodeksa novinara i to koje se odnose na: I Istinitost izveštavanja, tačke 1. i 4, IV Odgovornost novinara, tačke 1. i 6, kao i V Novinarsku pažnju, tačke 1, 2. i 3.
Za izjavljenu žalbu podnosilac žalbe daje sledećeO b r a z l o ž e nj e Istog dana kada je tekst objavljen podnosilac se obratila putem interneta svim njoj dostupnim adresama „Blica“ (Veselinu Simonoviću, odgovornom uredniku, Predragu Mihailoviću, uredniku Teme dana i Sanji Smiljanić, glavnoj urednici Blica nedelje, koja ju je odmah pošto je primila mejl uputila na urednika Teme dana), sa zahtevom da objave njen odgovor na informaciju.
Podnosilac napominje da je B92, koji je preneo tekst „Blica“, dodajući svoj naslov „Boljevićevoj milioni za duševni bol“ u kome je tvrdio da je podnosilac tražila naknadu štete na ime duševnih bolova, odmah iste večeri, nakon što mu je na isti način kao i Blicu dostavljen odgovor, taj odgovor i objavio. „Blic“ to nije uradio do današnjeg dana.
Sve što je navedeno u odgovoru koji je tražila da „Blic“ objavi, podnosilac predlaže da se uzme kao sastavni deo obrazloženja žalbe. Sadržina odgovora je sledeća: „Povodom članka objavljenog u dnevnom listu Blic od nedelje, 13.10.2013. godine pod naslovom: „Sudije čašćavaju kolege milionima“ odbjavljenog na naslovnoj, 4. i 5. stranici, u rubrici Tema dana, zahtevam da na istom mestu objavite mog odgovor:Laž je da je tokom sramnog i nezakonito sprovedenog reizbora 2009. godine i njegove revizije 2011/2012, Visoki savet sudstva (VSS) išta utvrdio, pa i u pogledu mog rada. U članku se navode, kao razlozi za moje razrešenje, nepostojeći i netačni podaci. Čitaocima se navode činjenice koje uopšte ne postoje. Stvoren je utisak da je postupak po mojoj tužbi već okončan, iako tek treba da se odluči o nedavno izjavljenim žalbama obeju strana. Nije istina niti da sam tražila niti da mi je dosuđena bilo kakva naknada za nematerijalnu štetu.Autor članka, dakle, nije naveo istinite i potpune informacije, niti ih je izložio na korektan način. Jer da jeste, on bi javnost morao da podseti na:          - Nikada na svetu se nije desilo da više od 1000 sudija i javnih tužilaca, a to je više od trećine pravosuđa države, bude razrešeno.          - Ovim činom i tvrdoglavim istrajavanjem prethodne vlasti da ne otkloni grešku, bavile su se čitava domaća i evropska stručna javnost i institucije tokom tri godine.          - Sve odluke VSS poništio je zakonodavac decembra 2010, pa Ustavni sud jula 2012.godine.          - Evropske i srpske institucije i stručnjaci ocenili su rad VSS u oba sastava kao nelegalan i nelegitiman, a njegove članove kao nestručne, neosposobljene i nedostojne.          - U državi koja počiva na podeli vlasti, naravno da će sudije suditi građanima, pa i sudiji, koji je takođe građanin.          - Svako ima pravo na naknadu štete zbog nezakonitog „otpuštanja“ i taj je postupak po zakonu hitan.          - Budući da je sve ovo nesporno, normalno je da postupak traje kratko.          - Država koja teži vladavini prava trebalo je, i bez sudskog postupka, da naknadi štetu sudijama i smanji štetu građanima.Pozivanje na takav VSS kao relevantan izvor informacija i zaključaka, navođenje nepostojećih, netačnih i nepotpunih podataka i netraženje bilo kakve izjave od mene, neprofesionalno je i i ne služi na čast ni novinaru ni Blicu.“  1) Kodeks novinara, kada govori o istinitosti izveštavanja, u tački 1. propisuje:
Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije.
Kao što se iz označenog teksta može videti, mnogo toga je netačno:          - Nije tačno da sudije čašćavaju kolege. Reč je o veoma jednostavnoj činjenici da u našem pravnom sistemu, kao i u svim drugim razvijenim sistemima, svakome, pa dakle i sudiji, koji je nezakonito „otpušten“ pripada naknada materijalne štete u visini zarade koju bi ostvario da takvog nezakonitog postupanja nije bilo, kao i pravo da mu bude nadoknađena i svaki vid druge štete koju je pretrpeo takvim nezakonitim postupanje. Sasvim suprotno, ne da se ne radi o čašćavanju, nego je reč o osnovnom pravu na naknadu štete. Dakle podnosioca žalbe, kao ni bilo kog drugog u sličnim postupcima, niko nije častio.          - Nije tačno da su sudije, pa tako i podnosilac žalbe, primali platu i da sada pred sudom preko toga traže naknadu štete. Naknada štete se odnosi samo na razliku između plate koju bi podnosilac ostvarila da nije bila nezakonito razrešena i naknade plate koju je dobijala u jednom periodu, a koja je bila manja od plate, kao i na iznos u visini neisplaćene plate, u periodu kada podnosilac nije primala nikakvu naknadu.          - Stvorena je pogrešna predstava da se u ovim predmetima, pa i u podnosiočevom, postupa neopravdano brzo iako je reč o tipskim predmetima iz radnog odnosa u kojima su sporna pitanja odavno raščišćena tokom prethodne tri godine i u kojima je po zakonu propisano hitno postupanje.          - Nije tačno da je među prvim presudama doneta presuda u korist podnosioca žalbe. Kao prvo, doneta je samo prvostepena presuda; dakle presuda u punom značenju te reči, kao nešto o čemu je sud konačno odlučio, uopšte ne postoji. I drugo, ima najmanje stopedeset ranije donetih prvostepenih presuda, a neke od njih su i pravosnažne, o čemu je početkom septembra izvestio Javni servis u Dnevniku.          - Nije tačno da praktično, samo ranije razrešene sudije dosuđuju svojim kolegama naknadu plate, pa tako i u slučaju podnosioca žalbe. Baš u slučaju podnosioca žalbe sudila je sudija koja je bila reizabrana 2009. godine. Nije tačno, a jeste društveno štetno praviti razdor između ranije reizabranih i naknadno izabranih sudija i neodgovorno produbljivati nepoverenje javnosti u funkcionisanje sudstva.          - Nije tačno da je ikada išta utvrđeno u postupku pred VSS. Nelegalan i nelegitiman rad oba sastava VSS, i onog koji je sproveo reizbor i onog koji je preispitivao odluke tog VSS o nereizboru (razrešenju) sudija utvrđen je i od strane Zaštitnika građana i od strane Ustavnog suda, a i od mnogih evropskih institucija i stručnjaka (podnosilac žalbe raspolaže svim tim odlukama i izveštajima i na zahtev Komisije dostaviće ih bez odlaganja). VSS je radio u nepotpunom sastavu, bez uhapšenog člana iz reda sudija, sa članom iz reda profesure za koga je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da je, stupanjem na funkciju člana VSS, povredio zakon prihvatajući drugu javnu funkciju. Odluke o tome da li će reizabrati sudije, pa i podnosioca koja je sudija od 1988. godine, donosio je u roku od pola do pet minuta i to, suprotno zakonu (umesto sa nadpolovičnom većinom od 6 glasova) donosio ih je sa tri, četiri ili pet glasova, u tajnom postupku, naknadno se pozivajući na netačne podatake i izveštaje nezakonito sačinjene od strane nenadležnog organa (Ministarstva pravde umesto sudova), zloupotrebljavajući podatke tajnih službi i privatne podatke o bračnom statusu podnosioca i o advokatskoj profesiji njenog supruga, između ostalog, bez učešća podnosioca i bez omogućavanja podnosiocu da sazna šta joj se stavlja na teret i da se o tome izjasni.          - Potpuno je neistinita tvrdnja o 121 predmetu u kojima je odluka doneta nakon više od dve godine. Ovakav način pisanja je skandalozan, ne samo zbog navoda koje je podnosilac iznela u odgovoru, nego i zbog apsolutno izmišljene i ogromne brojke, koja nikada nije postojala čak i u dokazano falsifikovanim podacima o radu podnosioca. Nijedan takav predmet nije postojao! To je, blago rečeno, čista izmišljotina. Nikakvog drugog razloga nije bilo da se ovo iznese osim da se naškodi ugledu podnosioca žalbe.          - Nije tačno da je podnosilac žalbe uopšte tražila naknadu nematerijalne štete za duševni bol ili bilo koji drugi vid nematerijalne štete. Da je tekst tako napisan da se čitalac navodi na takav zaključak, vidi se i po tome što su čak i novinari sa B92 upravo tako shvatili tekst i to kao činjenicu izvukli u naslov. Pošto nije tražena, takva naknada nije ni dosuđena podnosiocu žalbe. Inače zahtev za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda i drugih prava ličnosti sasvim je osnovan, ali je podnosilac žalbe odlučila da traži samo naknadu materijalne štete, upravo pretpostavljajući da bi takav njen zahtev bio medijski zloupotrebljivan.2) Kod istinitosti izveštavanja, u tački 4. Kodeks propisuje:
Novinar je dužan, kada je to neophodno, da konsultuje što više izvora i da im omogući da iznesu svoj stav.Novinar nije ni pokušao da kontaktira podnosioca žalbe, niti se iz teksta vidi da je kontaktirao bilo koga osim onih koji su zainteresovani da opravdaju poništeni reizbor koji je obrukao državu i njene najviše institucije.

3) U delu u kome govori o odgovornosti novinara u tački 1. Kodeks propisuje:
Novinar je, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Novinar se mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.Kao što se nesumnjivo vidi novinar i urednici su u potpunosti podredili interese čitalaca interesima onih društvenih grupa koje žele da opravdaju svoje postupanje u nezakonitom razrešenju sudija i tužilaca. Istovremeno, njihovo postupanje je društveno rušilačko i potpuno suprotno obavezi da javnost informišu na istiniti način.

4) U delu u kome govori o odgovornosti novinara u tački 6. Kodeks propisuje:
Novinar neguje kulturu i etiku javne reči, poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i dužan je da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku.Novinar treba da razvija svest o načinu funkcionisanja državnih institucija umesto što insinuira pristrasnost i nezakonito postupanje sudija u slučajevima kada su sudije stranke o čijim pravima odlučuju. Sudije, naravno, sude građanima koji traže pravnu zaštitu, pa i sudijama, koji su takođe građani, kao što lekari leče lekare itd.Kao što je već rečeno, istog dana kada je tekst objavljen podnosilac se obratila putem interneta svim njoj dostupnim adresama „Blica“ (Veselinu Simonoviću, odgovornom uredniku, Predragu Mihailoviću, uredniku Teme dana i Sanji Smiljanić, glavnoj urednici Blica nedelje), sa zahtevom da objave njen odgovor na informaciju. Ne izvinjenje, već ni odgovor nije objavljen do danas.

5) U delu u kome govori o novinarskoj pažnji, u tačama 1. i 2. Kodeks propisuje:
1. Novinar je obavezan da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom.
2. Novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Novinar mora da vodi računa o tome da izvori informacija često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju svoje iskaze tim interesima.
3. Prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako je njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži.Iz svega ranije iznetog vidi se da je u svemu postupljeno suprotno ovim pravilima. Niti je novinarka pristupila pisanju članka sa dužnom profesionalnom pažnjom, niti se oduprla uticaju svog izvora informacija koji očigledno pripada grupi koja brani ovako skandalozno postupanje državnih organa vezanih za reizbor i njegovu reviziju, verovatno u cilju izbegavanja odgovornosti, niti je iznela sve činjenice koje bi omogućile da javnost stekne realnu sliku o tome šta se desilo, ko je zaista odgovoran za nastalu štetu koja će morati da bude naknađena iz državnog budžeta.Predlažem da Komisija donese odluku kojom će usvojiti žalbu i izrekne „Blicu“, njegovim urednicima i novinaru – autoru članka, javnu opomenu i naloži objavljivanje svoje odluke i javne opomene „Blicu“ na odgovarajući način.16.10.2013.                                                                                                                        Dragana Boljević