Уставни суд Србије је 19. јула покренуо поступак за оцену законитости Правилника о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата у поступку предлагања за избор за заменика јавног тужиоца који се први пут бира на функцију у јавном тужилаштву и обуставио од извршења појединачне акте и радње предузете на основу оспореног Правилника.

Правилник је донело Државно веће тужилаца (ДВТ) 2016. године у покушају да учини што објективнијим поступак избора заменика јавних тужилаца. Пред Уставним судом је, иначе, од раније и иницијатива за оцену законитости сличног правилника који је, за избор судија на први мандат, донео Високи савет судства (ВСС). За УСС је спорно то што је ДВТ читав поступак спровођења испита, уместо да то ради сам, поверио комисијама, што се у разговору са кандидатима проверавају и стручна знања, што се може сматрати додатним ванзаконским критеријумом.

Колико је познато, иницијативу за оцену законитости четири члана Правилника почетком године поднео је Алумни клуб Правосудне академије, чији су чланови правници који су завршили Академију. Иако је УСС 19. јула објавио само сувопарну информацију о томе, а своје решење доставио учесницима тек 24. јула, детаљно саопштење појавило се на сајту иницијатора већ увече 19. јула. Супротно појединим виђењима, решење УСС још увек не значи да је Правилник противзаконит. Нетачно је и то да одлуке УСС важе ретроактивно, већ онај коме је повређено право појединачним актом донетим на основу општег акта за који је одлуком УСС утврђено да није у сагласности с законом, има право да тражи од надлежног органа измену тог акта, у складу са правилима поступка у коме је појединачни акт донет, а у року од шест месеци од дана објављивања одлуке, ако од достављања појединачног акта до подношења иницијативе није протекло више од две године.

Чини се да је УСС задоцнио у покушају да обустави поступак избора 18 заменика тужилаца, пошто је у моменту доношења решења, које производи правно дејство од достављања учесницима, ДВТ свој рад већ био завршио 14. јула када је Народној скупштини доставио предлог кандидата.
Скупштина даље поступа по Закону о Народној скупштини и не примењује наведени Правилник, па се решење УСС не примењује на њу. Штавише, надлежни скупштински Одбор прихватио је 24. јула предлог ДВТ. Поступак првог избора судија и јавних тужилаца, супротно појединим ставовима изнетим у јавности, није управни акт, нити су ВСС, ДВТ или Народна скупштина, органи управе да би се њихове одлуке сматрале (везаним) управним актом, по природи или по томе што више органа, у вези са избором, доноси одлуке, јер свако од њих одлучује засебно, на основу засебних прописа и у засебним поступцима.

Јасно је да је и Србији неопходно да у правосуђе "улазе" судије и јавни тужиоци који су стручни и од интегритета, што је везано за питање почетне обуке правника за коју не постоји јединствени европски стандард. Осим менторског система, који се код нас одувек примењивао, а који и данас постоји у Немачкој или Аустрији, постоји и систем обуке у академији, типичан за Француску, Португалију или Шпанију, али и комбиновани систем, као у Холандији и Италији, и сви су они подједнако функционални и примењиви, зависно од традиције и економских могућности појединих држава.

Као наследник Правосудног центра, кога су заједнички основали 2001. године Друштво судија и Влада Републике Србије, Правосудна академија почела је са радом 1. јануара 2010. године, с тим што је за програм почетне обуке добила сагласност ВСС и ДВТ тек 2015. године. Она још увек нема довољне капацитете, нити поуздане критеријуме за избор комисија, ментора и предавача, између осталог. Правосудни закони "налагали" су да ВСС (ДВТ), у поступку предлагања кандидата за именовање на функцију судије или заменика тужиоца, приоритет дају полазницима који су завршили Академију, "заборављајући"на скоро 2.000 помоћника који су у правосуђе ушли до 2010. године и легитимно очекивали да ће бити изабрани на судијску или јавнотужилачку функцију. Пошто је УСС ове одредбе 2014. године огласио неуставним, 2015. године измењени су закони и прописано да се стручност и оспособљеност кандидата који се први пут бира проверава на испиту који организује ВСС (ДВТ), који не полаже кандидат који је завршио обуку на Академији. На основу тога су и ВСС и ДВТ уредили начин полагања испита правилницима чија је законитост оспорена.

Тако се наставља правосудна сага у којој политичари, свесни да ће приликом предстојеће измене Устава морати да се одрекну овлашћења да бирају судије и заменике тужилаца у Скупштини, траже "погодан" начин за наставак утицаја на правосуђе, преко Академије коју ЕУ, на задовољство наших политичара, неопрезно и бирократски површно препоручује свим преосталим државама-кандидатима. Дозвољавајући да су полазници Академије квалитетни правници, садашњи положај и функционисање Академије којој недостају неопходне гаранције независности, може се негативно одразити на независност судства и самосталност тужилаштва.

Обновљен крајем прошле године са десет нових судија, у осмочланом Великом већу са половином "старих" судија, УСС изненадио је брзином и активизмом. Време ће показати да ли је био посебно заинтересован само за правосудне изборе или ће одржати стандарде које је сам себи наметнуо оваквим поступањем.

Ауторка је председница Друштва судија Србије 

Објављено 2. августа у дневном листу Данас.