Самосталност у раду тужилаца и судија јесте угрожена, а бројни су канали утицаја на њих, оценио је Повереник за самосталност тужилаца Горан Илић. Поводом одлуке тужилаштва у случају напада на новинаре током инугурације, он је рекао да треба сачекати коначну одлуку. Оцењује и да се власт се лежерно односи према квалитета правосуђа.

Самосталност у раду тужилаца и судија јесте угрожена, а бројни су канали утицаја на њих, неки су институионалне а неки ванинституционалне природе, од старешина у јавним тужилаштвима, па и до притисака преко медија, рекао је у Новом дану Горан Илић, Повереник за самосталност тужилаца, председник Удружења тужилаца Србије и заменик републичког јавног тужиоца.

"За јавне тужиоце се бирају људи блиски политици, има изузетака, али чак и ако сте најбољи нећете бити изабрани ако немате подршку политике. Свесни да политика утиче на њихов избор, они чују те сигнале, или постоји аутоцензура у доношењу одлука", објашњава Илић.

Тужиоци знају, додаје, да ако донесу одлуке који нису у интересу политике да ће то имати последице на њихову професионалну перспективу.

Говорећи о притисцима на судску власт, судија Апелационог суда у Београду и потпредседник Друштва судија Србије, Омер Хаџиомеровић рекао је да су сада ти притисци постали посредни и често нису незаконити јер је направљен правни оквир који то дозвољава.

"Некада политичари немају директан захтев, али имају очекивања. Када се донесе нека предсуда после пет минута стиже њихова реакција да је то скандалозна одлука, а нико је није ни прочитао. Другим речима, имали су очекивања, па критикују јер одлука није таква. То шаље сигнал другима да то не раде, да не изазивају бес политичара", каже он.

Мора се створити атмосфера, додаје, да су судије сигурне да доносе независне одлуке. "Они нису ту да удовољавају јавности, и не треба да сносе такве критике, нити било коме да удовољавају", каже.

Рекао је да је обавеза државе да направи систем који ће омогућити судијама да независно доносе одлуке.

"Када не направите добар систем независности, створите утисак да судије подлежу политчким утицајима. Потребно је створити оквир, а са друге стране, судије морају да се боре за независност. Судије, међитим, не користе ни оно што им је сада дато за ту борбу, гаранције за независност, попут Високог савета судства. Можете да дате какве год хоћете гаранције, ако ихне користи онај који треба да их користи, џабе вам све гаранције које добијате. Кључни је Високи савет судтва, ако је он тај који треба да гарантује независност, онда морамо да га натерамо да то ради.

Илић оцењује да није само важно да се правда спроводи већ и да постоји утисак да се правда спороводи. "Неретко имамо утисак у јавности да одлука није донета на основу аргументације него политичких притиска и одсуства спремности суда да дају разлоге за такве одлуке", додаје.

Поводом одлуке Првог основног јавног тужилаштва да одбаци кривичне пријаве за нападе на новинаре током инаугурације председника Србије Александра Вучића, Илић је рекао да би требало сачекати коначну одлуку. "Оштећени имају право на приговор. Можда се некоме чини да је део тог образложења тужилаштва неуверљиво, али треба сачекати одлуку. Важно у овом случају је то да у односу на политички осетљиве предмете постоји перцепција јавности да постоји политицки притсак управо због одсуства независности судства. То је у овом случају основни проблем који препознајем".

"Мали је број предмета за који је политика заинтересована, али је велики проблем утисак који се ствара да правосуђе нема ауторитет, а то се не може везати са број одлука него за утисак", рекао је Илић упитан да ли тужилаштво селективно, под утицајем политике, одлучује кога ће гонити.

Власт се лежерно односи према квалитету правосуђа

Говорећи о најавама да само тужиоцима и судијама неће бити повећане плате следеће године, Илић је оценио да се у смислу квалитета правосуђе није опоравило од великог одласка судија и тужилаца у приватни сектор. "Бојим се да ако не буде било повећања плата то ће одвести до новог великог одласка судија и тужилаца".

Коментаришићи промене Устава и предлоге које су струковна удружења судија, тужилаца и судских помоћника и организација цивилног друштва представили Влади, Хаџиомеровић је рекао да на округлим столовима који су се водили о тој теми није било дијалога.

"На округлим столовима смо видели да су они замисили да ми то изложимо, а они саслушају без дебате и расправе, а ми сматрамо да то није дебата. Чули смо мишљења потпуно супротна од онога на шта се држава обевезала акционим планом, зато смо одлучили да иступимо из тог процеса јер сматрамо да не можемо ништа да допринесемо, дали смо свој мишљење и то је то", каже он.

На тим дебатама све измиче логици, додаје Илић. "Најчешче од тих људи за које мислимо да су блиски власти.. има ту и организавција цивилног друштва направљенх за потребе ових округлих столова, може се чути да је правосуђе лоше, да влада непотизам, али они као да дају аргументацију у прилог нашој тези да треба извршити деполитизацију правосуђа, и да ако је правосуђе заиста толико лоше, лоше је због политике", закључио је он.

Преузето са Н1

Целу емисију можете погледати на следећем линку.