Мислим да је за нас корисније да добијемо што више критика у преговорима са ЕУ, јер су шансе да нешто урадимо до 2025. веће и требало би се радовати ако добијемо конкретне критике за правосуђе, борбу против корупције да бисмо направили напредак, сматра Немања Ненадић из Транспарентности Србија.

Омер Хаџиомеровић из Друштва судија каже да је акционим планом за Поглавље 23 предвиђено да се наш оквир усклади са стандардима ЕУ и додаје да је реч о нормативном уређењу, а да ће се тек касније испитати делотворност мера.

"На нормативном плану јесте нешто постигнуто, неки акти су донесени, неки нису, нереално су били одређени рокови, а није вођено рачуна о капацитетима. За велики број активности задужени су исти органи, који имају јако много активности и нису могли да стигну да их обаве на квалитетан начин. Нико нас није терао да одређујемо рокове, само смо хтели да то буде брзо. Треба да видимо какав је квалитет тога што смо урадили, ја бих рекао да то није на адекватном нивоу", наводи Хаџиомеровић.

Он каже да морамо да преиспитамо квалитет онога што смо урадили.

"Многи акти који јесу донети морају да се преписптиају са становишта квалитета, због кратких рокова донети су правилници који нису добро уредили материју", додаје Хаџиомеровић.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија каже да су имали коментар на акциони план када је то било омогућено цивилном друштву и додаје да је било 70 примедаба. Он сматра да тај план није био преамбициозан и истиче да се доста кометара Транспарентности односило на то да рокови треба да буду још краћи, а активности још детаљније и прецизније.

" Србија је донела стратегије за реформу правосуђа и борбу против корупције и многи закони су морали да буду усвојени већ до краја 2014. Када је донет Акциони план за поглавље 23 рокови су померени до краја 2016, а тих закона још увек нема. То указује да можда није било довољно људи. Али, било је времена да се ангажују нови људи, да је то заиста у пуном смислу речи приоритет ове државе. Очигледно неке ствари шкрипе унутар извршне власти, да све ради како треба и да постоји решеност, проблеми би се брже решавали. Политичка решеност за реформе могла је да се демонстрира и без испуњавања обавеза формалних природе из акционог плана. На пример, деполитизација процеса избора судија и тужилаца, осим кроз измене Устава могла би се остварити и тако што би министарка правде и председник скупштинског одбора за правосуђе престали да учествују у раду Високог савета судства и Државног већа тужилаца. У акционом плану није дефинисано шта је циљ који треба да се постигне на нивоу конкретних мера, већ само на нивоу општих препорука, па то отежава рад и нашим државним органима", рекао је Ненадић.

Омер Хаџиомеровић сматра да је грешка у акционом плану у томе на који начин је предвиђемо учеће цивилног друштва, јер није предвиђена његова помоћ.

"Мислим да су морали од почетка да уклкјуче цивилно друштво као помоћ, имате разне организације које се деценијама баве тематиком и могу да помогну", навео је.

Говорећи о притиску на правосуђе, Хаџиомеровић је рекао да се под политичким притиском на правосуђе у јавности доживљава само ако неко зове телефоном судију, али додаје да ти притисци могу да буду и другачији,

"Облици притиска су сада посредни, нема непосредног, него ти осећаш да постоји притисак. Ви објавите пресуду, а неко из политике каже то је скандалозна одлука, то говори да су они имали неко очекивање које није испуњено", каже Хаџиомеровић.

Преузето са Н1

Целу емисију можете погледати на следећем линку.