На последњој скупштини највећег струковног удружења судија, Друштва судија, Снежана Бјелогрлић, вршилац функције председнице Основног суда у Ивањици изабрана је за нову председницу и то баш у тренутку када се води битка са представницима извршне и законодавне власти у вези са уставним амандманима. У интервјуу за „Политику”, председница Друштва судија говори о стању у српском правосуђу, положају судија и због чега појединци оспоравају потребу постојања удружења на чијем се челу налази.

Шта вас је руководило да прихватите место председнице Друштва судија Србија?

Друштво судија постоји више од две деценије и посвећено је јачању стручности и независности судства, на општу добробит. Због своје принципијелности и доследности оно ужива углед и у земљи и у иностранству, постало је једна врста институције. Изузетна је част бити на његовом челу, те се такав предлог не одбија, посебно што долази од колега. Обавеза се не плашим. Оно због чега сам се двоумила је одговорност коју та функција носи, као и високи стандарди у раду које су поставили судије Драгана Бољевић и Омер Хаџиомеровић.

Који су највећи проблеми српског правосуђа?

Делим ставове Друштва судија до којих се дошло пажљивом анализом постојећег стања у правосуђу. Највећи проблем су недовољна независност судства и самосталност тужилаштва, закони, који су последње две деценије често и неусаглашено мењани, без уважавања мишљења струке, неравномерна оптерећеност судова и судија и недовољно квалитетна обука. То узрокује неједнаку примену права, утиче на ефикасност и квалитет рада и слаби углед правосуђа.

Мислите ли да је усвајање измена Устава из области правосуђа одложено због критике струке или је реч о политичком тајмингу?

То је свакако била политичка одлука, за коју нису наведени разлози. Могуће је да постоји још неко важно питање које ће се касније решавати „у пакету” са правосуђем. Што се нас тиче, сматрамо да је тренутно боље не мењати Устав. Струка је једногласно констатовала недостатке у верзијама које је радило Министарство правде, које јесу побољшаване, али су још лошије од решења из важећег Устава. У наставку процеса, ако буде донета одлука да се Устав мења, има простора и могућности да се последња верзија нацрта из 2018. године побољша. У том циљу Друштво судија је Народној скупштини у јуну ове године доставило предлоге процедуралне и садржинске природе.

Да ли судије у Србији трпе притиске, у којој мери и одакле они најчешће долазе?

Према истраживању које је Друштво судија спровело 2017. години са Цесидом на узорку од 1.585 судија у свим судовима у нашој републици, 44 одсто њих се изјаснило да је осетило притисак да донесе одређену одлуку у свом раду. Половина од њих се изјаснила да је у судству присутна атмосфера општег, односно систематског притиска, четвртина да притисци долазе од друге две гране власти, петина их је осетила од председника судова и један број од колега. То не значи и да су судије тим притисцима подлегле, али им они извесно отежавају рад. Нарочито су опасни они који долазе од друге две гране власти, јер њихови представници имају утицаја на избор и напредовање судија.

Шта најхитније треба поправити у правосуђу и може ли се то учинити пре измене Устава?

Могуће је. Могла би се преиспитати и изменити такозвана мрежа судова и тужилаштава, надлежност судова, потребан број судија, тужилаца и пратећег особља – ставити све њих у надлежност правосудних тела, избор изборних чланова Високог савета судства из реда судија, овлашћења председника судова који би судовима управљали заједно са председницима судских одељења, унапредити обуку. Доношење судског пословника, уместо министру правде, требало би поверити председнику Врховног касационог суда. Наглашавам да је одговорност за функционисање правосуђа на све три гране власти. Стварајући правни оквир, политичари стварају и услове за функционисање правосуђа, мада се њихова одговорност огледа и у поштовању прописа које су донели, од њих самих.

Да ли су судије спремне да воде поступке сходно изменама и допунама Кривичног законика?

Наравно да ће судије примењивати и тај, као што примењују и друге важеће законе. Остаје да се види да ли ће се показати неоснованом сумња струке у то да ли ће утицати на смањење криминала.

Како бисте одговорили на изјаве појединих народних посланика који сматрају да је Друштво судија непотребно?

Наравно да нам је потребно. Захваљујући Друштву судија наше правосуђе је системски унапређено. Подсетићу, оно је 2001. године, заједно са Владом Србије, основало Правосудни центар, претечу данашње Правосудне академије, свесно значаја обуке судија. У правосудне законе, управо на залагање Друштва судија, унети су системи вредновања рада и дисциплинске одговорности. Судије, као и сви грађани, уживају Уставом гарантовану слободу удруживања. Иначе, државе имају обавезу да се уздрже од забране или ометања оснивања удружења, као и да обезбеде правни оквир за њихово оснивање, осим уколико су тоталитарне, а не демократске.

У јавности чујемо мишљења појединих, истина ретких, судија. Да ли је то дозвољено и ко је у праву, да ли те или оне судије које не иступају у јавности?

Као и остали грађани, судије такође уживају и слободу мишљења и изражавања. Важно је само да буду уздржани и непристрасни, као и да одају утисак да су такви приликом иступања у јавности. Штавише, судије су, имајући у виду њихову улогу у друштву, и дужне да јавно иступају у циљу одбране угледа и независности судства, о чему говори и пракса Европског суда за људска права.

Из недавног саопштења Друштва судија могло се прочитати да сте поносни на то што сте члан два међународна удружења судија. Зашто сматрате да је то важно?

Друштво судија је од 2008. године члан Међународног удружења судија, које чине по једно удружење из 92 државе, и Европског удружења судија и тужилаца за демократију и слободе (МЕДЕЛ) са 23 национална удружења. Требало је проћи захтевну процедуру да би се постало њихов члан и доказати да смо независни од извршне и законодавне власти и да предузимамо сталне и конкретне напоре на јачању независности судства. Чланство у тим удружењима нам омогућава да стичемо нова знања и искуства и да, истовремено, друге упознајемо са правним системом наше земље, њеном историјом и значајном правном традицијом. Преко Друштва судија, које је цењени члан тих удружења, и на нашу државу гледа се у бољем светлу.