Средином децембра 2019. године навршава се 10 година од како је правосуђе Србије било приморано да учествује у ретроградном и по правну државу разорном процесу – реизбору свих судија и тужилаца. Без оптужбе, суђења и кривице, без права и да виде доказе, којих ни није било, без пресуде и права на жалбу и без посла затекло се у два дана преко 1000 судија и тужилаца.

 

И са једне и са друге стране нашли су се људи са истим врлинама и манама. Изабрани нису знали зашто су изабрани, а разрешени зашто нису. Ни тадашња власт није марила за разлоге, јер је доказе скупљала месецима након што је судије и тужиоце разрешила, а многима никад и није доставила објашњења за такву своју одлуку. Већ неколико месеци после тога из редова разрешених судија и тужилаца више десетина њих поново је изабрано на правосудну функцију, или их је власт поставила за директора Комисије за заштиту конкуренције, заменика републичког правобраниоца, омбудсмана Града Ниша, помоћника министра правде.

Све је почело и завршило се са тадашњим Уставним судом, који је показао „разумевање“ за свако законодавно решење, чак и она произвољна и супротна основним начелима правне државе, као и за поступања Високог савет судства и Државног већа тужилаца, све док су они били послушни извршиоци таквих решења.

Нико није рачунао са тим да ће постојати неко ко ће знати и хтети да се бори против тога - Друштво судија и Удружење тужилаца, који су показали да су доследни контролори и коректори противправних понашања државних институција.

Правосудна реформа претворила се у своју супротност и коштала ову државу, само у накнадама плата разрешених судија и тужилаца 44 милиона евра. Губитак година живота грађана Србије, њихово малтретирање у приступу суду, повећаним издацима, чекањем на окончање спора пред судијама десетинама пута оптерећенијим предметима него пре тзв. реформе, међународна дискредитација целе државе, коштају много више.

Да ли су заиста политички избори 2012. године довели до размотавања овог клупка противправности, као што се то данас често износи и од правосудних званичника, или је још нешто довело до раскринкавања неуспеле реформе правосуђа?

Где су сада изабрани, а где разрешени 2009. године и они који су о њима одлучивали?

Да ли је могуће охрабрити судије и тужиоце деморалисане 2012. због изостанка санкција према одговорнима, нарочито судијама и тужиоцима?

О свим овим питањима говориће учесници тих догађаја са различитих страна на трибини:

 

10 година од реизбора – Сећање на погубне потезе да се не би правили нови

16. децембра 2019. године у 11 часова

у Великој сали Медија центра, Теразије 3

 

Друштво судија Србије и Удружење тужилаца Србије позивају Вас да узмете учешће у овој трибини и да заједнички поразговарамо о прошлости да бисмо избегли промашаје у будућности.

 

Дневни ред трибине

10 година од реизбора – Сећање на погубне потезе да се не би правили нови

модератор         Љубица Гојгић

11:00 – 11:45      Драгана Бољевић, почасни председник Друштва судија Србије, судија Апелационог суда у Београду

                            Горан Илић, члан Председништва Удружења тужилаца Србије, заменик РЈТ, члан ДВТ, Повереник за самосталност тужилаца

                            Омер Хаџиомеровић, председник Секције за међународну сарадњу и односе са јавношћу Друштва судија Србије, судија Апелационог суда у Београду

                            Радован Лазић, председник Управног одбора Удружења тужилаца Србије, члан ДВТ, заменик АЈТ у Новом Саду

                            Константин Митић Врањкић, члан Управног одбора Друштва судија Србије, судија Вишег суда у Београду

                            Лидија Комлен Николић, председник Председништва Удружења тужилаца Србије, заменик АЈТ у Београду

                            Снежана Бјелогрлић, председник Друштва судија Србије, в.ф. председника Основног суда у Ивањици

11:45 – 13:00      питања и дискусија

 

Преузмите позивно писмо.

Преузмите ПП презентацију.

Преузмите сажету верзију ПП презентације.