Алексе Ненадовића 24, 11 000 Београд, Србија и Црна Гора011/ 344 31 32, 344 31 33, фах 344 35 05e-mail: jaserbia@verat.net, jaserbia@yahoo.com web-site: www.sudije.org.yu Саопштење са седнице одржане 18. 10. 2004
· Намера политичара да на лакши начин, преко устава, без критеријума, процедуре и објашњења, заобилазећи поступак утврђивања одговорности, направе свој одабир судија· Прикривање чињенице да је помак на боље у судству много мањи од очекиваног· Замена теза – наметањем тезе о нужности реизбора политичари прикривају да нису законом регулисали дисциплинску одговорност судија и омогућили успостављање одговорног судства. Зато се одговорност за нестабилност правног поретка пребацује на судије. Шта више, увођењем ²пробног ² петогодишњег мандата судија после кога неке судије неће бити реизабране, без објашњења, они себи остављају простор за исто понашање и произвољност· Иако су судије против реизбора они схватају да је то политичка воља која семора прихватити када је изражена у Уставу · Усвајањем устава престао би мандат свим судијама· Престанком мандата свих судија настала би парализа рада судова, ако до тада не буде:- проверен и вреднован рад судија (њих око 2400) и квалификације кандидата који ће конкурисати за судије (могуће више хиљада)[1]- припремљен предлог за избор судија- предвиђено да новоизабране судије ступе на дужност одмах по престанку мандата ранијим судијама · Мора да буде унапред одређено ко ће припремити предлог за избор судија · Рад судија могу да оцењују само судије (у неком од већ постојећих тела која се тиме баве или у неком новооснованом телу)[2]· Предлагач избора мора да- буде посвећен у потпуности само том послу- има довољно времена за свој рад.  · Морају да се знају мерила: - поуздана, - примењива, - упоредива, објављена, по којима ће се проценити који судија треба да буде поново реизабран а који не.[3] Рад судија цени се према ономе шта је, како и у ком року урадио судија а не према ономе шта и колико није урадио.· Замерајући судству неефикасност, министар правде увек полази од тога колико није урађено. Ако судије постижу своју норму, а ипак постоји велики број нерешених предмета који су везани за дуго трајање поступка онда је одговорност за то на Министарству правде чија је дужност да обезбеди услове за рад судија (избором довољног броја судија с обзиром на број предмета, запошљавањем довољног броја стручних сарадника и помоћног особља, обезбеђивањем простора за суђење и рад и одговарајућег материјалног положаја, доношењем закона и прописа који ће омогућити побољшање ефикасности).· Наше судство може се поредити само са судством европских земаља, с обзиром да је судство у САД и Великој Британији потпуно другачије установљено. Према упоредним показатељима, не само у европским земљама, већ и у земљама из непосредног окружења – БиХ, Хрватској, Словенији, број предмета по судији мањи је неколико пута а број особља који помаже судији већи је неколико пута у тим земљама, уз значајно боље услове рада и плате веће три до шест пута (у поменутим земљама из окружења) .· Достојност – закон је тражи али је не објашњава. Она мора да подразумева знање, интелигенцију, вредноћу, поштење, храброст, интегритет.· Савесност - однос према послу. За законодавца и Врховни суд, савесност се цени према томе да ли судија: - одуговлачи решавања предмета, - занемарује прописане рокове у вођењу поступка или у изради одлука, - наставља службу, послове или поступаке исте или сличне онима за које је утврђено да су неспојиви са судијском дужношћу и према учесницима поступка. Али, савесност би морала да се цени и према томе да ли судија: - неоправдано изостаје са посла, - конзумира алкохол на послу, - прихвата поклоне или награде које се дају ради непримереног утицања на себе, - пропушта тражење изузећа у предметима где постоји сукоб интереса, - повређује службену тајну,- користи судијски положај ради прибављања користи за себе или друге, - дајенепотпуне или нетачне податке од којих зависи избор или разрешење судије.· Стручност се цени бројем решених предмета, квалитетом донетих одлука и роком у коме су израђене. Та мерила морају да се комбинују и допуњују другим мерилима када се вреднује рад судија. Начин те комбинације још није утврђен.· Зашто су мерила важна? И зашто је важно да буду објављена?· Зато да би :- спречили неодговорност у раду судија (које иначе могу да се ослоне на лична познанства и наду да ће им бити прогледано кроз прсте пошто и нема јасних правила)- спречили произвољност у раду тела која одлучују о судијама[4]- обезбедили да иста мерила буду примењена објективно, доследно и без изузетка тако да не може бити изабран кандидат са резултатима горим од других, нити разрешен судија са резултатима бољим од других- заиста имали способне и ефикасне судије од интегритета и знања. · Самом променом судија, без промене правосудног система, не може бити побољшања стања у судству· Побољшање је могуће само ако се унапред постигне договор у самој струци о стратегији реформе судства, (Високи савет правосуђа, Велико персонално веће, Надзорни одбор, Врховни суд Србије, Комисија за реформу правосуђа, Друштво судија Србије,), а најпре о критеријумима и поступку за реизбор који ће узети у обзир упоредна и примењива решења и омогућити да поступак буде објективан и да буду реизабране само квалитетне судије.· Ако се реизбор заиста уводи због побољшања стања у судству, припрема захтева огроман рад, довољан број стручних и стрпљивих људи, време и потребу да се са радом започне одмах. 
Друштво судија Србије - Одељење у Београду
позива на размену мишљења и сарадњу- председника и судије Врховног суда,- Високи савет правосуђа,- Велико персонално веће,- Надзорни одбор- Комисију за реформу правосуђа,- министра правде и- Уставну комисију Скупштине РСу установљењу и објављивањуоптималних уставних решења о судству, пре свега,начина и мерила реизбора судијакако би се обезбедило да реизбор буде мера која убрзава реформу правосуђа и изградњу правне државе.[1]Да би неко био изабран за судију потребно је, осим правног факултета и правосудног испита који се полаже после 2 године рада у правосуђу или 4 године рада на другим правничким пословим, још и додатно радно искуство у правној струци - 2 године за судију општинског суда, - 4 за судију трговинског, 6 - за судију окружног,- 8 за судију Вишег трговинског и - 12 година за судију Врховног суда[2] Комисија за реформу правосуђа има 7 чланова од којих су двоје судија, Високи савет правосуђа има 11 чланова када расправља о судијама, од којих су 7 судије, Велико персонално веће – 9 чланова, све судије, Надзорни одбор – 5, све судије.Тренутно судије у тим телима, осим посла из надлежност тих тела, раде и свој судијски посао. Њих двадесетак. Чак и када би било оформљено ново, посебно тело које би се бавило само овим питањем, било би оптерећено на сличан начин [3] Тих мерила није било ни до сада. Да их је било, не би ни било потребе за уставном пречицом. Уопштена законска мерила – достојност, стручност, савесност, Врховни суд је разрадио у Мерилима за оцену минимума успешности вршења судијске дужности која ступају на снагу тек 2007. али је то и даље недовољно прецизно. [4] Високи савет правосуђа предлаже Скупштини избор судија, Велико персонално веће предлаже Скупштини разрешење судија, Надзорни одбор врши надзор поступања судија и изриче одређене мере, Министар правде обезбеђује материјално-финансијске услове за рад судова, Скупштина бира и разрешава судије