Balkan - 2004-10-31Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Beograda i sudija Okružnog suda u Beogradu, u intervjuu za „Balkan“ Pošto idemo u susret promeni Ustava koja će biti kad - tad, definisali smo kako treba da izgleda poglavlje koje se bavi ustavnim položajem sudstvaCilj Društva sudija Srbije jeste država sa nezavisnim i efikasnim sudstvom. U okviru našeg viđenja, mi se zalažemo za uspostavljanje sudijske odgovornosti i disciplinskih mera. Predlažemo da disciplinska odgovornost bude predviđena Ustavom i razrađena Zakonom. Zašto mi insistiramo na sopstvenoj odgovornosti kada to ne rade ostale dve grane vlasti - zato što smo, za razliku od drugih, svesni potrebe da sudstvo bude odgovorno. To će, uostalom, biti i garancija sudijske nezavisnosti. Sada postoji mogućnost da za isto ponašanje neko bude kažnjen, a neko unapređen - kaže u intervjuu za „Balkan“ Dragana Boljević. Na koje disciplinske mere mislite? Recimo, od privatne preko javne opomene, uz niz sporednih sankcija, do suspenzije i do razrešenja. Ali u obzir dolaze i blaži oblici, kao što su javne i privatne opomene. Međutim, to sve mora da se precizno utvrdi. Ko i na kakav način može da pokrene disciplinski postupak, kako će biti regulisan taj postupak, kakva će sankcija biti propisana za koje ponašanje, koje telo i u kom sastavu će odlučivati o tome, koje mere će moći da izrekne, ko će odlučivati po pravnom leku... Kako ćete se izboriti za odgovornost sudija? Jedan od velikih projekata koje radimo je naše viđenje ustavnog utemeljenja sudstva. Pošto idemo u susret promeni Ustava koja će biti kad - tad, definisali smo kako treba da izgleda poglavlje koje se bavi ustavnim položajem sudstva. Napravićemo brošuru u kojoj će biti objašnjeno kako je to regulisano u sadašnjem ustavu, kako u zemljama Evrope i Americi i daćemo naš predlog. To ćemo predati predsedniku Skupštine Srbije, ali tražićemo kontakt sa svim činiocima u zakonodavstvu da ih ubedimo da je to najbolji program za pravosuđe. Imaćemo i razgovore sa Ministarstvom pravde, gde ćemo pokušati da izvršimo što veći uticaj kako bi to bilo usvojeno. A kako je ova oblast regulisana u zemljama Evrope i u Americi? Nedavno sam se vratila iz Amerike, gde sam bila gost na 19. nacionalnom koledžu sudijskog ponašanja i etike, koji se, inače, organizuje svake dve godine. Jedini gosti smo, pored četvoro sudija iz Jordana, bili moj kolega Aleksandar Ivanović iz Prvog opštinskog suda i ja, a sve ostalo Amerikanci. Tamo se raspravljalo, upravo, o pitanjima koji se tiču disciplinske odgovornosti njihovih sudija. Više od pola prisutnih su bili sudije, a ostalo profesori prava i članovi etičkih komiteta (ima ih svaka država u SAD) koji sprovode postupak prema sudijama koje se ogreše o standarde etike. Na jednom od seminara govorilo se o postizanju odgovarajuće sankcije. Davani su primeri iz stvarnog života i prakse etičkih komiteta širom SAD. Prvo su učesnici seminara odgovarali kakve bi sankcije primenili u datom slučaju, a zatim bismo uporedili „naše“ sankcije sa onim koje su zaista bile izrečene u tom slučaju. Koji su to primeri? U toku jednog meseca, jedan sudija je tri puta viđen pijan, spavao u kolima i pobio se sa nekim momcima. Meni je učešće u ovom glasanju bilo otežano zato što kod nas nema ovih postupaka niti sankcija. Opredelili smo se da kolega i ja glasamo, kao da takav postupak već postoji. Bilo mi je zanimljivo da vidim kako je većina sudija podigla zelene kartone, što je značilo razrešenje, a ja kartončić, koji znači javnu opomenu uz neku vaspitnu meru. Sledeći primer: sudija sudi, a prilazi mu kolega iz istog suda i kaže da je to predmet njegovog sina i da povede računa. Učesnici su razmatrali razne načine pravilnog postupka u tom slučaju - da se sudija kome se kolega obratio s takvom molbom izume, ili da se predmet prebaci u drugi, sud, kako bi se izbegao bilo kakav uticaj. Međutim, po njihovim standardima, sudija koji je zamolio kolegu za pristrasnost trebalo bi da bude pozvan na odgovornost, jer je na neki način pokušao da izvrši pritisak na kolegu i sud.Ipak, i kod njih je to veliki problem, pa je dobar broj učesnika pokušao da izbegne precizan odgovor. A ovo je pojava koja je česta u Srbiji i koja se u Srbiji podrazumeva. Ipak, meni je na neki način, bilo drago saznanje da se crne stvari ne dešavaju samo kod nas. Etičkih problema ima svuda, ali je važno i zdravo za društvo da se o tome ne ćuti. Zašto je kod nas, za razliku od drugih zemlja, sudstvo sporo? Kod nas u drugostepeno građansko odeljenje Okružnog suda u Beogradu stiže, recimo, i po sedam predmeta dnevno. I dok su uslovi rada u sudstvu ovakvi kakvi su i dok su zakoni ovakvi kakvi su, nama treba mnogo više sudija. Vi ćete čuti izjavu ministra pravde koji kaže da ni Engleska nema srazmerno ovoliki broj sudija. Ali, evropski sistem je potpuno drugačiji. On imaju situaciju da se neposrednim kontaktima stranaka pre suđenja završava preko 90 odsto predmeta, a i oni koji dođu su fazi u kojoj su izvedeni svi dokazi. Pored toga, njihove sudije za niz poslova koji nisu suštinski sudijski imaju pripravnike sposobne, obučene pravnike koji im pomažu. U poslednje vreme česti su napadi na sudstvo za korupciju? Tačno je da nas neprestano napadaju, a istovremeno, po izjavi ministra, imamo svega dvadesetak prijava. Problem je zbog toga najviše stradaju sudije koji pošteno rade svoj posao, a svakodnevno u sudnici moraju da se susreću sa grdnjama, nepoverenjem i nepoštovanjem. Ali, korupcija se uvukla u sudstvo u manjoj meri nego u drugim delovima društva. S druge strane, niko iz Vlade ne spominje izveštaj njihovog konsultanta u kom stoji da postoji nepoverenje građana i sumnja u korupciju, ali 15 odsto manje u odnosu na 2001. godinu. Druga konsultantska kuća, kaže, recimo, da u sudstvo imaju mnogo više poverenja građani koji imaju predmeta u sudu nego oni koji nemaju. I to govori o pozitivnim pomeranjima u sudstvu. Ali te priče o neefikasnosti i korupciji su opravdanje za reizbor sudija. Zato se sada pravi negativna kampanja. Postoji namera političara da se napravi reizbor sudija kad novi ustav stupi na snagu. Iako nismo za to, ako je takav politički konsenzus, mi sudije samo tražimo da se ustanove i javno objave kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati ko će biti razrešen, ko zadržan, a ko izabran za sudiju, koji organi će to raditi, da im se obezbede uslovi i vreme da donesu valjan predlog odluke o tome ko će biti sudija odmah po stupanju na snagu novog Ustava kako bi se izbegao haos u sudstvu i državi. I to je u redu ako postoje kriterijumi, u suprotnom, biće prostora za mahinacije. Antrfile: U Americi sudije biraju dužinu odmora po savesti U Americi sudija bira dužinu odmora i bolovanja po savesti. Nisu obuhvaćeni sistemom radnog zakonodavstva koje važe za ostale zaposlene. Zato nemaju odmore ili bolovanja koja im određuje neko drugi. Postoji primer kada sudija iz Los Anđelesa godinama nije dolazio na posao i saznalo se da je u međuvremenu odsustvo iskoristio da bi završio fakultet medicine na Havajima. Tako je ovaj sudija, naravno, bio razrešen, a vrlo ozbiljno se razmatralo i da li pokretati pitanje odgovornosti njegovih kolega koje nisu za sve to vreme uopšte reagovale.