"Politika", 26.11.2004. godine - 2004-11-26Statusna pitanja u nadležnosti Sudskog saveta, a disciplinski potupak urediti i novim Ustavom Društvo Sudija Srbije sačinilo je nedavno Osnove strategije reforme sudstva kao svoje viđenje reformskih zahvata u ovoj oblasti. Kako bi se obezbedila stvarna nezavisnost ove grane vlasti, orgnizacija koja okuplja dve trećine od ukupno 2400 sudija u Srbiji predlaže, pored ostalog, da se utvrde i jedinstveni kriterijmu i proverljiva merila na osnovu kojih bi se sudije birale, uz transparentan postupak predlaganja kandidata za ta mesta, kao i formiranje Sudskog saveta.Taj savet je zamišljen kao nezavisan organ, ustrojen po međunarodnim standardima u kome bi bar polovinu članova birale same sudije. Sem što bi bio nezaobilazna stepenica prilikom izbora i napredovanja sudija, Savet bi učestvovao i u postupcima njihovog razrešenja. - To bi bio organ sudske samouprave. Sada su kod nas praktično sva tela kokja se bave sudstvom, a to znači izborom, razrešenjem sudija, pa ako hoćete i pitanjem sudijskih plata – koncentrisana u Vrhovnom sudu Srbije. Da ne bi bilo zabune, Vrhovni sud jeste najviši organ sudske vlasti, poslednja instanca odlučivanja u nekom predmetu i tu nema šta da se menja. Međutim, kad je reč o drugim pitanjima kao što su izbor, razrešenje, disciplinska odgovornost sudije, ocena rada, premeštaj sudija – to su stvari koje nemaju veze sa suđenjima, ali imaju sa sudbinom sudija i sudstva i treba da budu poverene posebnom telu – objašnjava Dragana Boljević, predsednik beogradskog odeljenja Drušva sudija Srbije.Istina je da sada postoji Visoki savet pravosuđa, kaže sagovornica, ali članovi Društva ga smatraju samo prelaznom fazom do formiranja predloženog tela čiji sastav mora da reprezentuje ukupno sudstvo. To, drugim rečima, znači da u njegovom sastavu ne bi trebalo da budu uglavnom sudije Vrhovnog suda kao što je sada slučaj, već da budu zastupljeni sudovi svih vrsta i stepena. - Po važećoj regulativi, pitanje izbora sudija u nadležnosti su Visoog saveta pravosuđa, dok Veliko personalno veće utvrđuje razloge za razrešenje sudija. Smatramo da nema svrhe da se ti poslovi razdvajaju i da ih obavljaju dva tela – primećuje sudija Boljević.Kada su proletos po četvrti put promenjeni pravosudni zakoni, jedno od obrazloženja je bilo da je sudska vlast odista u rukama sudija, jer su u sastavu Visokog saveta, Velikog personalnog veća i nadzornog odbora pretežno sudije, pa time i odgovorne za sve odluke.Dragana Boljević, međutim, ne deli takvo mišljenje. Pomenuta tela, kaže, nemaju adrese, sedišta, kancelarije, sastaju se po potrebi, nemaju svojih radnika. Članovi koji treba da obavljaju veoma važne poslove, ujedno su i sudije koje nisu oslobođene svog redovnog posla. "Ne kažem da ti ljudi rade nesavesno, naprotiv, ali u svakom slučaju rade uz ogromne napore. Mi predlažemo da, dok im traje mandat u takvim telima, budu potpuno oslobođeni redovnog posla".Društvo sudija zalaže se, pored ostalog, da razrešenje zbog nesavesnog rada ili nedostojnog ponašanja budu najteža sankcija u disciplinskim prestupima koji bi se utvrđivali u disciplinskom postupku. Kad je reč o tom segmentu odgovornosti delilaca pravde, trenutno ne postoje upotrebljiva rešenja. Nadzorni odbor može da predloži izricanje disciplinske mere sudiji, ali po važećem zakonskom okviru takvu meru nije moguće sprovesti. Veliko personalno veće može da izrekne disciplinsku meru zbog nestručnog i nesavesnog rada u postupku razrešenja sudija i to ako zaključi da samo razrešenje inije adekvatna mera u nekom konkretnom slučaju. Tvorci ovog dokumenta misle da bi se to pitanje kao pandan sudijske nezavisnosti obavezno moralo urediti i novim Ustavom.Pokazatelji o broju rešenih predmeta ne moraju da pruže pouzdanu sliku o stvarnom učinku sudije. Ako je norma sudije u parnicama u prvom stepenu 23 predmeta, a sudija u drugom stepenu (koji rešava po žalbama protiv presuda opštinskih sudova) ima obavezu da završi 35 predmeta mesečno, onaj ko mesečno okonča 40 predmeta bi se smatrao automatski fenomenalnim sudijom. Da bi zaradio takvu pohvalu, kaže sagovornica, potrebno je pogledati i drugu stranu medalje. Nije li možda takav sudija jednostavno odbacivao tužbe i time "odradio" posao ili je brzopotezno doneo presude koje će kasnije ukinuti viša instanca. S druge strane, postoje sudije koje – brojčano gledajući – ispune tek polovinu propisane norme, ali su u posmatranom periodu okončali stare i jako komplikovane predmete. U oceni sudijskog rada oslanjanje na samo jedan kriterijum nije dovoljno. U obzir se mora uzeti više pokazatelja, među kojima su broj rešenih predmeta (presudom ili na drugi način), kvalitet rada, koeficijent ažurnosti(dužina trajanja postupka), vreme u kome se urade sudske odluke. Tek kada bi se rad svakog sudije izvagao prema ovim kriterijumima, dobio bi se neki prosek u odnosu na koji bi moglo pouzdanije da se ocenjuje ko kako radi.Do početka devedesetih godina, na drugom stepenu je ukidano oko 25 odsto presuda prvostepenih parnica dok se broj ukinutih presuda u krivičnoj materiji, kaže sagovornica, merio jednocifrenim brojem. Sada se kod parnica ukida gotovo polovina prvostepenih i do 30 odsto krivičnih presuda. Razlog nije neka namerna opstrukcija, već činjenica da je devedesetih godina prošlog veka sudstvo ozbiljno urušeno, da su iz pravosuđa otišli najkvalitetniji kadrovi, a novima je potrebno vreme da se osposobe. Kada sudije budu znale da se njihov rad objektivno ocenjuje i vrednuje proverljivim merilima, samo sudstvo nastojaće da popravi ove sada nezadovoljavajuće rezultate, smatra Boljević.