"Politika", 30.11.2004. godine - 2004-11-30Оva vlada neće dozvoliti da zemljom vladaju određeni centri moći i mafijaSrpsko pravosuđe očekuju velike reforme i promene. Sudije i tužioci još nisu povratili ugled koji zaslužuju, a većinom su i dalje nezadovoljni svojim materijalnim položajem i velikim razlikama u platama, dok se građani neprestano žale na sporost i nestručnost pravosuđa. Saradnja sa Haškim tribunalom je, posle izlaganja Karle del Ponte u Savetu bezbednosti, gorući problem. O svemu tome, za „Politiku” govori Zoran Stojković, ministar pravde.Poslednjih dana se šuška da ćete podneti ostavku. Da li je to tačno?– Sigurno da to nije istina. Ali, i to je jedan vid pritiska i to samo od jedne male grupe. Čak i ovi, nazovisukobi između mene i Vrhovnog suda, ne postoje. Ako biste prošli kroz sudove Srbije videli biste sasvim obrnutu sliku. Išao sam u sve sudove osim beogradskih, a i njih ću uskoro obići. Razgovarali smo otvoreno o svim problemima, i nije bilo nikakvih nesporazuma. Ljudi su sada dobili alat da sude, dobili su procesne i druge zakone, a za mene je bitno i to što smo uspeli da im podignemo zarade. Pre nekoliko dana doneta je odluka o povećanju plata od 10 odsto za sudije i 7,5 odsto za zaposlene.U beogradskim sudovima govori se da svojim izjavama narušavate ugled pravosuđa, a takvu ocenu javno su izneli i Društvo sudija i Sindikat pravosuđa.– Vi govorite o Društvu sudija Beograda, na čelu sa Omerom Hadžiomerovićem, a zašto ne pitate baš Društvo sudija Srbije. Idite i Kragujevac, u Zrenjanin, Zaječar... Kada govorite o Društvu sudija, vi mislite na beogradsko udruženje, gde imate monopol dvoje-troje ljudi.Zašto onda dolazi do nesporazuma? U čemu je problem?Postoji problem sa određenim ljudima koji su postavljeni na čelo sudova u ono vreme, onako kako su postavljeni, na brzaka. Oni brane svoje pozicije i tu je problem. Ali, sa svakim časnim i poštenim sudijom i tužiocem nemam nikakvih problema. Imam s tim vodećim strukturama i određenim grupicama. Bila je i ona nesrećna „Sablja” i radilo se svašta, pa su u pravosuđe dovođeni ljudi bez ikakve struke i zato sada imate upropašćene i sudove i tužilaštva.Često ste govorili o korupciji u pravosuđu. Imate li neke podatke o tome?

– Tvrdim da je pravosuđe najmanje korumpirano u odnosu na ostale društvene sfere. To se vidi i iz pritužbi građana, kojih sam dobio –oko devet i po hiljada, do sada. Oko 95 odsto tih pritužbi se odnosi na neažurnost i nestručnost. To su dva ključna problema. I svega pet odsto ukazuje na neku korupciju. Preduzeli smo određene mere, u svim resorima, i sada su već izveštaji o stepenu korumpiranosti povoljniji, ali i dalje nezadovoljavajući.Javnosti je poznato da postoje nesporazumi između vas i Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda?– Zamoljen sam da o tome ne govorim u javnosti i od jula se držim toga. Jedna grupa sudija iz Krivičnog odeljenja radi to što radi. Mogu samo da kažem da to ne odgovara činjenicama, a to nije teško proveriti.Ja ne mogu, kao što kaže Janko Lazarević, da po pravu nadzora ukinem posebno odeljenje tog suda za organizovani kriminal, jer do ovog ministarstva nikada nije došla odluka o njegovom osnivanju, već je gospođa Sonja Brkić pojedinačnim rešenjima retroaktivno odredila ko će biti sudija za organizovani kriminal. Nema odluke da se osniva posebno odeljenje u Vrhovnom sudu Srbije.To je povezano i sa parama namenjenim osnivanju Apelacionog suda i Upravnog suda. Mi ćemo uraditi sve da dobijemo zgradu u Nemanjinoj 9, gde bi se smestili republički pravosudni organi, ali imaćemo jedan problem – pare namenjene osnivanju Apelacionog suda i Upravnog suda su potrošene, i to tako što su prebačene za dohotke i redovne delatnosti pravosuđa, a indirektni korisnici, četiri republička organa, ulazili su u budžet mimo ovog ministarstva i mene kao jedinog nadležnog da izvrši kontrolu i da odbije ako je nešto nezakonito. Pare su potrošene na osnovu takozvanog stručnog uputstva o korišćenju trezora koje nigde nije objavljeno.Uporno sam izbegavao da postavim pitanje, baš zato da se ne bi stvarala loša slika o celom Vrhovnom sudu, ali ću ipak postaviti pitanje kako je to gospođa Sonja Brkić sebe proglasila za predsednika Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, a ne znam da li je nekad videla krivični predmet, jer nije krivičar, pa onda kako su se delile pare za odvojen život, a nije ga bilo, pa niz drugih stvari.Kako komentarišete oslobađajuću presudu „Makinoj grupi”?Do sada me niste čuli da komentarišem bilo koji predmet. Mogu samo da kažem da je sudija Zoran Tatalović sudio časno, valjano, i doneo odluku po svojoj savesti i ubeđenju, držeći se zakona.Da li je moglo nešto više da se uradi po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom?– Lično mislim da je moglo da se uradi više. Ne tvrdim da je saradnja bila potpuna i dobra, ali mislim da je želja vlade bila više nego ispravna. Sada slušam izjave gospodina Jovana Simića, savetnika predsednika Borisa Tadića, da je trebalo da se obezbedi što veća dobrovoljna predaja po hrvatskom modelu. De fakto ponavlja moje reči, ali je zaboravio jednu stvar. Problem je što prethodna vlada nije vodila politiku kojom bi nas dovela u poziciju Hrvatske Imali smo slučaj gde je pukovnik Ljubiša Beara odlučio da se dobrovoljno preda i bilo je indicija da će se još neki ljudi predati. Šta se onda dešava? Dolazi veliki pritisak koji te ljude demotiviše da dobrovoljno odu u Hag. Onda se ti ljudi pitaju da li će država da stane iza njih, da li ćemo uspeti da se izborimo za ravnopravni status kakav imaju Hrvatska i Bosna, a da se određen broj predmeta vrati da sudimo ovde, ili da se pusti određeni broj ljudi na slobodu do početka suđenja.Odluka o vanrednom stanju, kao što je poznato, proglašena je neustavnom. Da li će neko odgovarati zbog toga?Država je dužna da nadoknadi štetu oštećenim građanima, ali država ima pravo da se regresira od onoga ko je to uradio, ili zlonamerno, ili grubom nepažnjom. A pitanje krivične odgovornosti ću da prepustim Tužilaštvu.Moje je mišljenje da bi mogla da se traži odgovornost. Kada neko ima ovlašćenje da uvede vanredno stanje, a kasnije Ustavni sud kaže da je više od polovine odredbi protivustavno, tu ima elemenata krivične odgovornosti. Ali ponavljam, nije moje da se u to mešam, već to ostavljam Tužilaštvu.U javnosti se spekuliše o takozvanoj „Sablji dva”?– Nema nove „Sablje”, ali ova vlada neće dozvoliti da zemljom vladaju određeni centri moći i mafija. Naprotiv, vladaće institucije i zakoni. A ko god se ogreši o Ustav i zakone, a to važi za sve, od predsednika vlade, pa nadole, ima da odgovara. To je stav ove vlade.Aleksandra PetrovićDušan Telesković-----------------------------------------------------------Neprimerena reakcija ministra pravdeBeogradski centar za ljudska prava izrazio je juče duboku zabrinutost zbog izjave ministra pravde Zorana Stojkovića, kojom se uz pretnje razrešenjem, dovode u pitanje kompetentnost i profesionalizam članova Društva sudija Srbije.Centar ocenjuje kao neprimereno reagovanje ministra Stojkovića diskreditovanjem sudije koji je izneo stavove Društva sudija, a pretnje upućene njegovom sudijskom položaju ocenjuje kao direktan napad izvršne vlasti na nezavisnost pravosuđa u Srbiji, veoma štetne i opasne, navedeno je u saopštenju.Javno iznošenje mišljenja o radu i stavovima državnih organa jedno je od osnovnih građanskih prava, a ocene profesionalnih udruženja treba da budu primane dobronamerno, saopšteno je iz Centra. (Tanjug)