Dragana Boljević: POZIV NA DISKUSIJU
POVODOM PREDLOGA OKVIRNIH MERILA ZA ODREĐIVANJE BROJA SUDIJA
U SUDOVIMA OPŠTE NADLEŽNOSTI I POSEBNIM SUDOVIMA
 ČLANOVIMA DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE I SUDIJAMA U SRBIJI Praksu da se za ocenu rada sudija, (u našem slučaju – brojčano merenje - “normu”) koristi podzakonski akt ministra pravde (Pravilnik o orijentacionim merilima za određivanje potrebnog broja sudija i zaposlenih u opštinskim i okružnim sudovima - “Sl.gl. RS” 47 ̸ 98) donet u sasvim drugu svrhu (radi određivanja potrebnog broja sudija i drugih zaposlenih u sudovima), prekinuo je Vrhovni sud donošenjem Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti ("Sl. gl. RS", br. 36/2002 i 41/2002). Međutim, ovim Merilima (čl. 17. stav 2) bilo je propisano da će se do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova (kada počinju sa radom Upravni sud i apelacioni sudovi), shodno primenjivati navedeni Pravilnik iz 1998. godine.Septembra meseca 2005. Vrhovni sud otišao je još dalje i definitivno okončao primenu navedenog Pravilnika iz 1998. godine u pogledu ocene rada sudija, donoseći Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova ("Sl.gl.RS", br. 80 od 20.9.2005). Danom stupanja na snagu ovih Merila (28. 9. 2005.) prestala je da važi odredba člana 17. stav 2. Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti ("Sl. gl. RS", br. 36/2002 i 41/2002) odnosno prestala je privremena primena navedenog Pravilnika. [1]U aprilu mesecu 2006. godine, Visoki savet pravosuđa izradio je predlog Okvirnih merila za određivanje broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima koji bi svojim rešenjima mogao da zadre u kompetenciju Vrhovnog suda u pogledu ocene uspešnosti rada sudija. «Norma» propisana starim Pravilnikom bila je i inače visoka (posebno u nekim materijama). Ipak, ni njom takvom nije mogao da bude savladan obim posla (starih i novoprimljenih predmeta) niti je ona bila ispoštovana da bi bio obezbeđen potreban broj sudija. Napori da se «norma» ostvari kontinuirano, svakog meseca, pa tako godinama, faktički su uzrokovali da sudije prekoredno rešavaju lakše predmete i prave zaostatke složenih, da zanemaruju svoju obuku, da ne prate komplikovana tranziciona dešavanja u našem društvu, da se ne upoznaju sa sadržinom brojnih izmenjenih zakona i ne udubljuju u njihovo sistemsko tumačenje radi njihove pravilne i pravične primene i da prioritet daju broju rešenih predmeta, a ne i kvalitetu njihovog rešavanja i suštinskom rešavanju spornih odnosa. Ovi napori prouzrokovali su i neujednačenu praksu i normu za iste sudijske poslove u različitim sudovima, koja je učinila skoro neizvodljivim poređenja rezultata rada sudija koje obavljaju iste poslove u različitim sudovima. Tako, postoji različita praksa u radu drugostepenih sudova u Srbiji u pogledu toga da li su sudije izvestioci ujedno i predsednici veća (sa pravom da oni potpisuju odluke donete u veću u kojima su oni bili izvestioci) ili postoje stalni predsednici veća. [2] U sudovima u kojima postoje, stalni predsednici veća jedino su ovlašćeni da provere i svojim potpisom overe svaku drugostepenu odluku tog veća. [3] Pošto ovako koncipirani delokrug poslova predsednika veća obuhvata i dodatne poslove koji nisu samo uobičajeno rešavanje sopstvenih predmeta, neki od sudova sa stalnim predsednicima veća ustanovili su nižu “normu” za predsednike veća (koja opet nije jedinstvena za sve sudove koji su je ustanovili) i time stavili u nepovoljan položaj one predsednike veća koji nemaju sniženu normu. [4] Umesto da razmotri probleme koje stvara previsoka “norma” u određenim oblastima, Visoki savet pravosuđa namerava da, u nekim materijama (recimo prvostepeni radni sporovi, istraga, krivica, upravni sporovi) znatno povećava broj predmeta za koji se očekuje da ih sudija reši mesečno. [5] Izuzetno je opasno i nerealno određivati broj sudija prema predloženom očekivanom okvirnom broju predmeta koje bi sudija trebalo da reši mesečno koji se, Merilima za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova, inače smatra merilom naročito uspešnog rada sudije.[6] Jasno je da je utopija očekivati da svaki sudija obavlja svoju dužnost naročito uspešno. Osim toga, iako međunarodni standardi zahtevaju veći broj sudijskih saradnika i drugog sudskog osoblja za efikasan rad sudija [7] Visoki savet pravosuđa zadržava ovaj broj na istom nivou. Time se i dodatno otežavaju uslovi rada sudija.Skoro je izvesno da će se okvirni broj rešenih predmeta po sudiji u toku meseca (iz novih Okvirnih merila), a koji služi za procenu broja sudija, ubrzo pretvoriti, kao i do sada, u “normu” kojom će se ocenjivati rad sudija[8]. Na ovaj način biće poništena svrha merila koje je Vrhovni sud doneo radi ocene uspešnosti rada sudija (a ta Merila, s obzirom na rešenje iz člana 17, ne ustanovljavaju samo minimum uspešnosti, već definišu i kada se rad sudije smatra uspešnim a kada naročito uspešnim).Iako verujemo da se “norma” povećava u iznudici (zbog povećanog priliva predmeta u protekle dve godine, između ostalog) i razumevanja da je neuputno povećavati broj sudija ovo rešenje nije dobro ni za koga.Povećana norma samo dodatno (pre)opterećuje sudije koje ne mogu da istrajavaju u udarničkom tempu godinama. Zbog takvog napora strada zdravlje sudija i trpe njihove porodice. Trpe međutim i građani, koji ne dobijaju pravičnu zaštitu u razumnom roku,[9] sa jedne strane. Sa druge strane, ni tako uvećanim brojem predmeta za koji se očekuje da ga svaki sudija reši mesečno, ne može se savladati enormno uvećani priliv novih predmeta. Bez obzira šta mi mislili da drugi od nas očekuju u pogledu broja zaposlenih u sudstvu, broj zaposlenih u sudstvu nužno mora biti povećan.[10] Uporedna iskustva (u pogledu angažovanja penzionisanih sudija i sudija na određeno vreme, recimo) kao i mehanizmi kojima i mi raspolažemo (upućivanje sudija na rad u drugi sud, delegacija nadležnosti) govore da se stanje može poboljšati a da istovremeno ove promene ne stvore probleme nakon pocetka funkcionisanja novih sudova ili eventualnog smanjenja priliva novih predmeta u budućnosti.Sudije imaju pravo da preduzimaju mere radi zaštite i održavanja svoje nezavisnosti i samostalnosti (čl. 7 Zakona o uređenju sudova "Sl. gl. RS", br. 63 od 8. 11. 2001; 42/02, 27/03, 130/03, 29/04 i 101/2005), da razmatraju izveštaje o radu suda i sudija i odlučuju o svim drugim pitanjima važnim za ceo sud, daju mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti posebnih sudova (Višeg trgovinskog suda, Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda - čl. 38), a sudije Vrhovnog suda Srbije i da daju mišljenje o nacrtima propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast i utvrđuju merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti. Zato je razmatranje rešenja sadržanih u predlogu Okvirnih merila za određivanje broja[11] sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima od odlučne važnosti za obezbeđenje uslova rada kojima bi sudijama Srbije bilo omogućeno da štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost na najbolji način.Zbog toga iznosimo podatke i očekujemo da oni budu pažljivo razmotreni i praćeni predlozima.  PREDLOG OKVIRNIH MERILA ZA ODREĐIVANJE BROJA SUDIJA U SUDOVIMA OPŠTE NADLEŽNOSTI I POSEBNIM SUDOVIMA “Na osnovu člana 9 stav 3 Zakona o sudijama (“Službeni glasnik RS” br. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05 i 101/05), Visoki savet Pravosuđa, na sednici održanoj ______________2006. utvrdio je: Okvirna merila za određivanje broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovimačlan 1Okvirna merila koja se utvrđuju ovim aktom osnov su za određivanje potrebnog broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima, prema njihovoj nadležnosti koja je utvrđena odredbama čl. 21 – 28 Zakona o uređenju sudova.član 2Potreban broj sudija određuje se prema prosečnom prilivu predmeta u poslednje 2 godine i okvirnom broju rešenih predmeta.[12]član 3Okvirni broj rešenih predmeta po sudiji u toku meseca određuje se prema vrsti predmeta: 1. U opštinskim sudovima: 2. U okružnim sudovima 3. U trgovinskim sudovima član 4Rešenim predmetom smatra je jedan meritorno rešen predmet ili tri predmeta rešena na drugi način.[14] član 5Okvirni broj rešenih predmeta za predsednika suda u toku meseca u opštinskim i trgovinskim sudovima sa manje od 10 sudija iznosi 50% od broja predmeta utvrđenog Merilima, u sudovima sa 10-20 sudija iznosi 40%, u sudovima sa 20-50 sudija iznosi 10%, a u ostalim sudovima predsednik suda nije vezan Merilima.Za zamenika predsednika suda okvirni broj rešenih predmeta u toku meseca iznosi 80% od broja predmeta utvrđenog Merilima.Za predsednike odeljenja u opštinskim sudovima sa 30 i više sudija, predsednike odeljenja u svim okružnim sudovima, predsednike odeljenja van sedišta suda i sudije koje vode sudsku praksu okvirni broj rešenih predmeta u toku meseca iznosi 80% od broja utvrđenog Merilima.4. U višem trgovinskom sudu: 5. U apelacionim sudovima: 6. U Upravnom sudu: 7. Vrhovni sud član 6Ova Merila stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku RS».Danom stupanja na snagu ovih Merila prestaju da važe odredbe članova 1 – 4 Pravilnika o orijentacionim merilima za određivanje potrebnog broja sudija i zaposlenih u opštinskim i okružnim sudovima («Službeni glasnik RS» broj 47 ̸ 98) i odredbe članova 1 – 3 Pravilnika o orijentacionim merilima za određivanje potrebnog broja sudija i drugih zaposlenih u privrednim sudovima («Službeni glasnik RS» broj 14 ̸ 94).*** U prilogu su i: MERILA ZA OCENU MINIMUMA USPEŠNOSTI VRŠENJA SUDIJSKE DUŽNOSTI KOJA ĆE SE PRIVREMENO PRIMENJIVATI DO DANA POČETKA PRIMENE ODREDABA ČLANOVA 21 DO 28 ZAKONA O UREĐENJU SUDOVA (“Službeni Glasnik RS” broj 80 ̸ 2005)Opšte odredbeČlan 1.Merila za ocenu stručnosti i savesnosti vršenja sudijske dužnosti su:· broj predmeta u radu po sudiji,· vrsta i složenost predmeta,· broj predmeta koji bi sudija trebalo da reši mesečno,· broj ukinutih, potvrđenih i preinačenih odluka,· broj predmeta u kojima je u postupku po žalbi protiv odluke prvostepenog suda otvorena rasprava pred drugostepenim sudom,· vreme izrade odluke,· blagovremeno i ažurno postupanje u predmetu, kao i· odnos prema učesnicima postupka.Član 2.Period ocene uspešnosti rada sudije ne može biti kraći od jedne godine.Neostvarivanje minimuma rezultata rada određenih ovim merilima predstavlja razlog za pokretanje postupka u smislu člana 55. Zakona o sudijama. Merila za ocenu stručnostiČlan 3.Ocena stručnosti rada sudija prema kriterijumima iz člana 1. ovih merila vrši se na osnovu broja rešenih predmeta u mesecu u osnovnim materijama prema koeficijentu ažurnosti.Koeficijent ažurnosti dobija se kada se broj nerešenih predmeta u posmatranom periodu podeli sa prosečnim mesečnim brojem primljenih predmeta u tom periodu.Član 4.U opštinskom sudu sudija mesečno treba da reši najmanje sledeći broj predmeta: istražnih Ki - 18; krivičnih K - 14; parničnih P - 20; radnih sporova P1 - 20, ili da ostvari koeficijent ažurnosti predmeta u radu po sudiji: istražnih - tromesečni, krivičnih - petomesečni, parničnih - petomesečni, izvršnih I (na nepokretnostima fizička deoba, iseljenje iz stana i poslovnih prostorija i predaja deteta) - četvoromesečni, vanparničnih - četvoromesečni i ostavinskih - četvoromesečni.U ostalim izvršnim, vanparničnim, zemljišnoknjižnim predmetima i platnim nalozima kao i predmetima Kv, Kri, Kp, Ik, treba obezbediti jednomesečni koeficijent ažurnosti.Član 5.U okružnom sudu sudija mesečno treba da reši najmanje sledeći broj predmeta: istražnih Kio - 5, krivičnih K - 4; Kim i Km - 8 i parničnih P - 15, ili ostvari koeficijent ažurnosti predmeta u radu po sudiji; istražnih - četvoromesečni, krivičnih - petomesečni, krivičnih predmeta protiv maloletnika - tromesečni, parničnih - petomesečni.Član 6.Predsednik suda u opštinskim sudovima sa manje od deset sudija mesečno treba da reši 50% od broja predmeta utvrđenih merilima, u sudovima sa 10 - 12 sudija, rešava 40%, a u ostalim sudovima predsednik suda nije vezan merilima.Član 7.U drugostepenom, odnosno okružnom sudu broj rešenih predmeta po sudiji treba da obezbedi tromesečni koeficijent ažurnosti predmeta u radu po sudiji u krivičnom, građanskom i upravnom odeljenju ili da sudija reši najmanje 15 krivičnih, 20 parničnih predmeta, odnosno 20 upravnih predmeta mesečno.Član 8.U trgovinskom sudu sudija specijalizovanog veća u osnovnim materijama treba da obezbedi četvoromesečni koeficijent ažurnosti predmeta u radu po sudiji ili reši najmanje: privrednih prestupa - 30, predmeta sa inoelementom - 16; bankarskih sporova - 16; građevinskih sporova - 16; sporova iz autorskog prava i industrijske svojine - 20 mesečno.U sprovedenim postupcima prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije najmanje: prinudnog poravnanja - 5; stečaja - 3; likvidacija - 5 predmeta mesečno.Ako rad u trgovinskom sudu nije organizovan po specijalizovanim većima sudija treba mesečno da reši najmanje 20 parničnih predmeta, ili broj predmeta naveden u stavu 2. ovog člana.U vanparničnoj materiji sudija treba da reši sve primljene predmete u toku meseca, uključujući i predmete prinudnog poravnanja, stečaja i likvidacije u kojima se postupak ne sprovodi.Član 9.U Višem trgovinskom sudu broj rešenih predmeta po sudiji treba da obezbedi dvomesečni koeficijent ažurnosti parničnih predmeta u radu po sudiji, a svih ostalih predmeta jednomesečni koeficijent ili da sudija reši najmanje 25 privrednih prestupa, odnosno 20 parničnih predmeta mesečno.Član 10.U Vrhovnom sudu Srbije broj rešenih predmeta po sudiji treba da obezbedi tromesečni koeficijent ažurnosti predmeta u radu po sudiji u Krivičnom, Građanskom i Upravnom odeljenju ili da sudija mesečno reši 15 krivičnih; 20 građanskih i 20 upravnih predmeta.Član 11.Predsednik suda može po pribavljenom mišljenju predsednika odeljenja da obustavi priliv predmeta pojedinim većima ili sudijama u slučaju potrebe njihovog većeg angažovanja na radu u složenim predmetima.Član 12.Osnovni kriterijum za ocenu kvaliteta rada sudija u opštinskim i okružnim sudovima kao i u trgovinskom sudu je procenat ukinutih, potvrđenih i preinačenih odluka u odnosu na broj razmotrenih odluka u višem sudu ili u odnosu na broj pravnosnažno okončanih predmeta meritornom odlukom.Dopunski kriterijum za ocenu kvaliteta rada sudija u opštinskim i okružnim sudovima, kad postupaju kao prvostepeni sudovi, kao i u trgovinskom sudu je procenat otvorenih rasprava pred drugostepenim sudom u odnosu na broj razmotrenih odluka u višem sudu ili u odnosu na broj pravnosnažno okončanih predmeta meritornom odlukom.Član 13.Sudija ima zadovoljavajući kvalitet, u smislu člana 12. stav 1. ako broj ukinutih odluka u odnosu na broj razmotrenih odluka ne prelazi procenat: za opštinski sud u građanskoj materiji 25%, krivičnoj 15%; za okružni sud u građanskoj materiji 20%, krivičnoj 15%; za trgovinski sud 25%.Sudija ima zadovoljavajući kvalitet, u smislu člana 12. stav 2. ako broj otvorenih rasprava pred drugostepenim sudom - radi izvođenja dokaza koji nisu izvedeni u prvostepenom postupku zbog pogrešne odluke prvostepenog suda, u odnosu na broj razmotrenih odluka u višem sudu ne prelazi 25%.Ukoliko je u periodu ocene uspešnosti rada sudije u višem sudu razmatran manji broj odluka, kvalitet rada oceniće se stavljanjem u odnos broja ukinutih odluka prema broju pravnosnažno okončanih predmeta meritornom odlukom.Merila za ocenu savesnosti rada sudijeČlan 15.Merila za ocenu savesnosti rada sudije su trajanje postupka, blagovremeno zakazivanje rasprava i postupanje po predmetu, odnos prema učesnicima postupka i vreme izrade odluke.Član 16.Vreme izrade odluke je zakonom propisan rok, osim u složenim predmetima, kada se ovaj rok može produžiti najviše do 30 dana.Ocena o uspešnosti vršenja sudijske dužnostiČlan 17.Smatra se da sudija uspešno vrši sudijsku dužnost ako ostvari koeficijent ažurnosti za 1/3 manji, odnosno ako reši za 1/3 više predmeta od utvrđenog minimuma u čl. 3. do 14. ovih merila ili pisanim referatima obrađuje sporna pravna pitanja sudske prakse o kojima se raspravlja na sednicama sudija i stručnim skupovima sudija.Smatra se da sudija naročito uspešno vrši sudijsku dužnost ako ostvari koeficijent ažurnosti za 1/2 manji, odnosno ako reši za 1/2 više predmeta od utvrđenog minimuma u čl. 3. do 14. ovih merila.Završne odredbeČlan 18.Ova merila stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se privremeno do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003, 103/2003 i 29/004).Danom stupanja na snagu merila iz stava 1. ovog člana prestaju da važe odredbe člana 17. stav 2. Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 36/2002 i 41/2002).   [1] O razlozima zbog kojih se, uprkos tome, od marta meseca 2006. godine, ponovo primenjuje “norma” iz navedenog Pravilnika iz 1998. godine, sudije niti su zvanično obaveštene, niti su im za to data barem usmena obrazloženja.[2] Tako je sudija izvestilac ujedno i predsednik veća u okružnim sudovima u Vranju, Zaječaru, Zrenjaninu, Kragujevcu (u drugostepenoj krivičnoj materiji), Kraljevu, Negotinu, Novom Sadu, Pančevu, Pirotu, Požarevcu, Jagodini, Užicu, Čačku i u Višem trgovinskom sudu i svaki član veća prima podjednak broj predmeta u rad.Nasuprot tome, stalni predsednik veća postoji u okružnim sudovima u Beogradu, Valjevu, Kragujevcu (u drugostepenoj građanskoj materiji), Kruševcu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Prokuplju, Smederevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Šapcu i u Vrhovnom sudu Srbije. [3] Postojanje stalnih predsednika veća ustanovljeno je (sa šturom argumentacijom i zakonskom potporom i bez pisanih i objavljenih odluka o tome) radi ujednačavanja sudske prakse i postepenog uvođenja u rad novoizabranih sudije u veću. Suštinski međutim, ono “pokriva” rad i pokušava da otkloni moguće greške manje stručnih sudija – članova veća Za slučaj da odluka člana veća bude dovedena u pitanje na bilo koji način, svako ima odstupnicu i izgovor - predsednik veća – da mu nisu bile izložene sve odlučne činjenice, a član veća – da se njegovo mišljenje ili argumentacija možda i razlikuju, ali da je prvenstveno ono na čemu insistirana predsednik veća. Dakle, umesto da se pokloni poverenje sudijama koji napreduju u okružni i Vrhovni sud i omogući im se da potpišu svoju odluku i stoje iza nje na isti način kako to čine, od prvog dana sudovanja, njihove mlađe i manje iskusne kolege u opštinskim sudovima, ovakav način rada nadomešćuje nedostatak odgovarajućeg i doslednog sistema vrednovanje rada sudija i zamućuje i smanjuje odgovornost svakog sudije u veću.[4] Od sudova navedenih u drugom stavu 1. fusnote, nižu «normu» imaju predsednici veća u okružnim sudovima u Beogradu (2 ̸ 3 od «norme» člana veća), Kragujevcu (u drugostepenom građanskom odeljenju) i Novom Pazaru (80% od «norme člana veća). Šta više, u Okružnom sudu u Beogradu postoji i posebna norma za predsednika odeljenja sudske prakse – 1̸ 3 «norme» člana veća.[5] Tako je povećana “norma” u opštinskim sudovima za 33% u istrazi, 31% u krivici i za čak 43% u radnim sporovima, a u okružnim sudovima u prvostepenoj krivici za 25%.[6] [7] Pravilnik iz 1998. godine predviđa da je potreban broj administrativnog osoblja po jednom sudiji 0,8 u opštinskim sudovima, odnosno 0,4 u okružnim. U Holandiji je, recimo, taj broj 2,2, u Sloveniji 2,4, u Mađarskoj 2,7, u Nemačkoj i Poljskoj 2,9, u Češkoj 3,1, u Hrvatskoj 3,3, u Italiji 4,8, u Portugalu 6,3.[8] O tome svedoči i sam naslov teksta u kome se govori o broju sudija iako ovaj Pravilnik, kao i onaj dosadašnji koji se sada menja, određuje i potreban broj zaposlenih[9] Broj nerešenih predmeta je bio na nivou 5,18% mesečnog priliva u 2003. godini, 6,08% u 2004. godini, da bi se u 2005. godini povećao na 6,2%.[10] Samo u 2005. godini priliv novih predmeta u okružnim sudovima povećan je za 73%.[11] Simptomatično je da ovde, ispred reči “broja”, nedostaje reč “potrebnog” koja je postojala u prethodnom Pravilniku iz 1998. godine.[12] Prema Pravilniku o orijentacionim merilima za određivanje potrebnog broja sudija i zaposlenih u opštinskim i okružnim sudovima (“Sl.Gl. RS” 47 ̸ 98) računao se priliv u poslednje 3 godine[13] Ova kolona u tabelama uneta je u tekst radi upoređenja sa dosadašnjim merilima iz 1998. godine[14] Neophodno je definisati šta se smatra predmetom meritorno rešenim predmetom a šta predmetom rešenim na drugi način. Recimo, prema “autentičnom tumačenju” Pravilnika iz 1998. godine (datom u iz aprilu 1999. godine), predmetom rešenim na drugi način u prvostepenoj nadležnosti smatrao se predmet koji se arhivira po pravosnažnosti rešenja o prekidu postupka, povlačenju tužbe izjavom stranke ili iz mirovanja, spajanju postupaka, nenadležnosti da se stvar reši u određenoj vrsti postupka (prebacivanje iz jednog odeljenja u drugo odeljenje suda), oglašavanju suda apsolutno, stvarno i mesno nenadležnim, a u krivičnim stvarima i predmet arhiviran po članu 209 Sudskog poslovnika. Predmetom rešenim na drugi način u drugostepenoj nadležnosti smatrao se samo odbačaj žalbe zbog odustanka od pravnog leka i predmet vraćen bez razmatranja spisa, bez obzira na razloge i obrazloženje.Meritorno rešenim predmetom u prvostepenoj nadležnosti smatrao se svaki predmet rešen presudom, uključujući i presude zbog izostanka, na osnovu priznanja ili odricanja, kao i predmet rešen poravnanjem a u predmetima smetanja državine i u vanparničnim stvarima i predmet okončan rešenjem kojim se meritorno rešava (usvaja ili odbija) predlog. Meritorno rešenim u krivičnoj materiji smatrao se i predmet okončan rešenjem o obustavi postupka povodom odustanka ovlašćenog tužioca od gonjenja.Ostavljanje predsednicima sudova ili drugim “nevidljivim” mehanizmima (kao što se trenutno radi) da definišu ovo pitanje dovodi sudije u neravnopravan i nesiguran položaj i stvara realnu mogućnost da rezultati i vrednovanje njihovog rada ne budu realno uporedivi. * Dakle, i dalje bi važile sledeće odredbe PRAVILNIKA O ORIJENTACIONIM MERILIMA ZA ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA SUDIJA I ZAPOSLENIH U OPŠTINSKIM I OKRUŽNIM SUDOVIMA (“Sl.gl. RS” 47 ̸ 98):Član 5.Broj stručnih saradnika i sudijskih pripravnika određuje se prema broju sudija.U opštinskim sudovima na svake četiri sudije dolaze jedan stručni saradnik i jedan pripravnik.U okružnim sudovima na svake četiri sudije dolazi jedan stručni saradnik, a na pet sudija jedan sudijski pripravnik.U sudovima sa preko pedeset sudija broj stručnih saradnika uvećava se za 30%.Član 6.Broj zapisničara - daktilografa određuje se tako što:- na svakog prvostepenog sudiju i istražnog sudiju dolazi jedan zapisničar;- na svake dve drugostepene sudije dolazi jedan zapisničar;- na svaka tri stručna saradnika dolazi jedan zapisničar;- sudska uprava ima jednog zapisničara.Predsednik suda može da poveća broj zapisničara za 10% u odnosnu na utvrđena merila.
Član 7.Broj zaposlenih na administrativnim, finansijskim i informatičkim poslovima određuje se prema broju sudija.U opštinskim sudovima na jednog sudiju dolazi 0,8 zaposlenih, s tim što njihov ukupan broj ne može biti manji od pet.U okružnim sudovima na jednog sudiju dolaze 0,4 zaposlena.
Član 8.Na poslovima izvršenja i poslovima zemljišnih knjiga na svakih 1.100 predmeta godišnje dolazi jedan zaposleni, a na svakih daljih 900 predmeta po jedan zaposleni.
Član 9.Za druge poslove najmanji potreban broj zaposlenih sačinjava:- jedan vozač - kurir (u manjim sudovima);- jedan ložač (ako grejanje nije priključeno na gradsku toplanu);- jedan kurir;- jedan domar - telefonista;- dva stražara;- jedan sudski tumač (ako je potreban zbog različitog nacionalnog sastava stanovništva).Potreban broj zaposlenih na održavanju čistoće određuje se prema veličini poslovnog prostora za održavanje.Potrebu za kuririma - dostavljačima i njihov broj svojim rešenjem određuje ministar pravde na osnovu obrazloženog predloga predsednika suda.
Član 10.Kada je za više sudova obrazovana zajednička služba, broj zaposlenih na administrativnim, finansijskim, informatičkim, tehničkim, stražarskim i drugim zajedničkim poslovima umanjuje se za 10% u odnosu na broj određen primenom merila.
Član 11.Radi obezbeđivanja ažurnog i efikasnog rada i bezbednosti zgrade suda, a u skladu s unutrašnjom organizacijom suda, broj zaposlenih može se uz saglasnost ministra pravde povećati do 10% od broja određenog u skladu sa ovim pravilnikom.U zavisnosti od organizacije poslova, struktura zaposlenih može se menjati u okviru broja zaposlenih utvrđenog primenom merila iz ovog pravilnika.
Član 12.Upražnjena radna mesta u sudu popunjavaju se uz prethodnu saglasnost ministra pravde.
Član 13.Danom stupanja ovog pravilnika na snagu prestaje da važi Pravilnik o orijentacionim merilima za određivanje potrebnog broja sudija i drugih zaposlenih u opštinskim i okružnim sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 14/94 i 23/94)  kao što bi važile i sledeće odredbePRAVILNIKA O ORIJENTACIONIM MERILIMA ZA ODREĐIVANJE POTREBNOG BROJA SUDIJA I DRUGIH ZAPOSLENIH U PRIVREDNIM SUDOVIMA («Službeni glasnik RS» broj 14 ̸ 94)Član 4.Broj stručnih saradnika i sudijskih pripravnika određuje se prema utvrđenom broju sudija, i to tako što na svake tri sudije dolazi jedan stručni saradnik, a na deset sudija jedan sudijski pripravnik.Broj zaposlenih za obavljanje poslova zapisničara - daktilografa u sudovima određuje se tako što na svakog sudiju dolazi jedan zapisničar. Na tri stručna saradnika dolazi jedan zapisničar.Broj zaposlenih za administrativne i finansijske poslove u sudovima utvrđuje se prema broju sudija, tako što na jednog sudiju dolazi 0,8 zaposlenih, a ne manje od pet zaposlenih u sudu.Pored kriterijuma iz stava 3. ovog člana broj zaposlenih za obavljanje administrativnih poslova po predmetima izvršenja i platnih naloga utvrđuje se tako da na svakih 6.000 predmeta dolazi još jedan zaposlen.U sudovima u okviru utvrđenog broja zaposlenih može se, u zavisnosti od organizacije poslova, menjati struktura zaposlenih.Član 5.Za obavljanje drugih poslova u sudovima potreban broj zaposlenih sačinjavaju sledeći izvršioci (ukoliko nije organizovana zajednička služba): vozač - kurir (u manjim sudovima), domar - telefonista - stražar i pomoćni radnik.Potreban broj zaposlenih na održavanju čistoće određuje se prema normi utvrđenoj posebnim propisom kojom je data veličina poslovnog prostora za održavanje.Broj zaposlenih na administrativnim, finansijskim, tehničkim i drugim zajedničkim poslovima u organima za koje je obrazovana zajednička služba umanjuje se za 10%.U zavisnosti od unutrašnje organizacije, a u cilju obezbeđivanja ažurnog i efikasnog rada, u sudu se može povećati broj zaposlenih do 10% od broja određenog u skladu sa ovim pravilnikom, uz saglasnost ministra pravde.Član 6.Danom stupanja na snagu ovog pravilnika upražnjena radna mesta u sudu mogu se popunjavati uz prethodnu saglasnost ministra pravde.Član 7.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".