"Danas" - 2006-10-17Sudstvo se ne boji reizbora – Vida Petrović ŠkeroPredsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero nedavno je ukazala da novi ustav zahteva donošenje novog ustavnog zakona. Istakla je i da mnogi smatraju da je nužno sprovesti opšti reizbor sudija.- Neki u ovome vide mogućnost lustracije sudija koja dosad nije izvršena. Drugi kao razlog navode da i sudska vlast, kao i druge grane vlasti, mora pretrpeti promenu zbog kvalitativne provere i ove vlasti. Sudstvo se ne boji reizbora, ali svoju vlast crpi iz svog autoriteta koji se ne može graditi ukoliko nemamo tačno utvrđen sistem reizbora koji će obezbediti postojanje osnovnih standarda koji garantuju stvaranje kvalitetnog nezavisnog sudstva. To je moguće ako se obezbedi nezavisno stručno telo koje će vršiti reizbor - rekla je Škero, ističući da kriterijumi svakog izbora, pa i opšteg, moraju da budu tačno utvrđeni, transparentni i uporedivi. Miodrag MajićMiodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda, za Danas kaže da u tekstu novog ustava ne vidi veliki prostor za reizbor sudija, jer se, zapravo, reizbor i ne spominje.- U stručnoj javnosti se govori da će novi ustav poslužiti kao mogućnost da se ponovo izaberu sudije za sve sudove te, da tako kažem, nove države koja ima novi ustav. Međutim, sam tekst ustava o tome uopšte ne govori. Sudije se pribojavaju i načina reizbora. Čuli smo na seminaru sudija u Vrnjačkoj Banji da se traži jasnu procedura gde će se kao kriterijum uzimati u obzir stručnost i kvalitet u postupanju - kaže Majić.On smatra da se iz te najave vidi da nije reč o reizboru, jer ako bi se išlo ka tome da se ne reizaberu loše sudije već sada za to postoji mehanizam, a to je razrešenje, te reizbor samim tim nije potreban.- Treba pitati zbog čega se ne ide na razrešenje sudija koji ne valjaju. Znači, reizbor ipak treba za nešto drugo. To je neka dobrim delom politička kategorija. Da li će to biti lustracija, ostaje da se vidi, ali to je masovno pročišćenje i češljanje sudija, a ako bi se svelo isključivo na kriterijume uspešnosti za koje smo se svi na savetovanju zalagali, onda je pitanje da li bi nam reizbor bio potreban. Po meni ne bi, jer već imamo mehanizam za razrešenje onih koji ne valjaju. Dakle, reizbor je ipak potreban za nešto drugo - kaže Majić. Obezbediti jasne kriterijume: Dragana BoljevićDruštvo sudija Srbije smatra da u principu reizbor nije neophodan. Postoje, kako navodi Dragana Boljević, PREDSEDNICADRUŠTVA, dovoljni mehanizmi i oni se mogu i dopuniti da se suprotno onom što se sada dešava rad svakog sudije redovno procenjuje i vrednuje.- Ustav ne spominje reizbor, ali na tri načina daje mogućnost zakonu za sprovođene ustava da reizbora bude. Jedan način je što se ustanovljava novi sud, Vrhovni kasacioni sud. U njega treba da se izaberu sudije i to će pretežno biti sudije sadašnjeg Vrhovnog suda, ali oni moraju da se prijave za izbor pa će stoga faktički prolaziti reizbor na taj način - ukazuje Boljević.Ona drugi način vidi u tome što je ustavom ostavljeno da funkcija sudije može prestati i donošenjem zakona koji će predvideti reizbor. Treći, najrealniji način podrazumeva mogućnost reizbora tako što se ustanovljava novo sudsko telo Visoki savet sudstva koji prema ustavu postavlja sudije za stalno.- Pošto ustav ne govori šta je s položajem dosad izabranih sudija, onda može da se izvede pretpostavka da će novo sudsko telo u stvari postaviti sve sudije za stalno, jer niko od nas dosad izabranih nije postavljen od strane tog sudskog tela za stalno. To su, prema mom mišljenju, kapije za reizbor. Ako ga bude mi insistiramo da se zna do kada taj reizbor treba da bude izveden, da se ostavi razumni rok za taj postupak koji mora biti barem par godina, jer će se odlučivati o sudbini više hiljada ljudi i procenjivati njihov rad - što onih koji su trenutno sudije, a njih je oko 2.400 u Srbiji, to i kandidata koji će se prijavljivati na ta mesta - ističe Boljević.Prema njenom mišljenju oni koji budu ocenjivali rad sudija moraju da budu sudije, odnosno vrlo istaknuti pravni znanci.- Potrebno je da u tom postupku sudije koji ne prođu reizbor imaju pravo da im se pruži pravna zaštita, što znači da im se kaže zbog čega nisu prošli reizbor i da im se, ukoliko su nezadovoljni tom ocenom, neko telo, recimo Ustavni sud, kaže da li je takva odluka zaista valjana. Ukoliko se svi ovi uslovi ne obezbede imaćemo kulise iza kojih će značajne odluke o sudstvu donositi političari - kaže Boljević. Lustracija na mala vrata: Vesna Rakić VodinelićVesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union, pretpostavlja da se pitanje reizbora sudija poteže s obzirom na tekst predloga ustava. Naime, u predlogu ustava je, kako kaže, predviđeno da prvi izbor sudija vrši Narodna Skupština na tri godine, dok će kasnije te izbore verovatno vršiti Visoki savet pravosuđa.- Ova odredba je lošija od rešenja iz Ustava iz 1990. zbog toga što je njime uveden princip stalnosti sudijskog mandata. Taj princip se i u teoriji i u uporednom pravu smatra moćnom branom protiv uticaja na sudiju, dakle važnom garancijom nezavisnosti sudija. Novi ustav razbija taj princip tako što uvodi mogućnost reizbora posle prvog izbora za sudiju. U vezi s reizborom je i činjenica da prvi i najznačajniji izbor ne vrši Visoki savet pravosuđa, već Narodna Skupština koja je političko telo i ne može se izbeći utisak da će se i posle donošenje novog ustava nastaviti trgovina sudijskim mandatima koja već dugo traje u parlamentu.Prema rečima Vesne Rakić Vodinelić, u vezi s eventualnim reizborom svih sudija je i pitanje da li će ustavnim zakonom ili nekim drugim aktom, posle stupanja na snagu novog ustava, biti propisano da svim sudijama prestane mandat, odnosno da svi idu na ponovni izbor.- Ako se tako nešto dogodi to će značiti uvođenje lustracije na mala vrata, za čim nema nikakve potrebe, jer kao što je poznato već postoji Zakon o lustraciji. Ovaj je zakon, međutim, lustraciju predvideo kao pojedinačnu, a ne kao kolektivnu meru, predvideo je ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava svakog od državnih funkcionera koji podleže lustraciji, te niz pravnih sredstava putem kojih se taj funkcioner može braniti od izrečene lustracije. Ako posle donošenja ustava bude donet ustavni zakon ili drugi akt kojim se traži da se svim sudijama okonča mandat i dođe do njihovog reizbora, to će biti ne samo protivno principu nezavisnosti sudija kao državnih funkcionera, nego i principima lustracije - ističe Rakić VodinelićIZVORNI TEKST