"Politika" - 2006-11-11Položaj pravosuđa u novom ustavu Srbije nije nepovoljan, čak je napravljen bitan pomak u pravcu jačanja nezavisnosti sudija, objašnjava za „Politiku” profesor dr Milan Škulić, generalni sekretar Sekretarijata za podršku sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa. Povodom vesti da će u izveštaju Evropske unije, čije se objavljivanje očekuje 8. novembra, piscima novog ustava Srbije biti zamereno na rešenjima koja se odnose na pravosuđe i da je otvoren prostor za preveliki uticaj političara na rad i izbor sudija, dr Škulić kaže da novi ustav nesporno proklamuje podelu državne vlasti na tri samostalne i nezavisne grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.– Za sudsku vlast se kaže da je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije, a za sudove da su samostalni i nezavisni u svom radu. Time se načelno ustanovljava nezavisnost sudske vlasti. Naravno, za nezavisnost sudova i sudija u njihovom radu vrlo je važno stvoriti potrebne mehanizme, počev od izbora sudija pa do njihovog napredovanja, kao i njihovog razrešenja – kaže dr Škulić.On naglašava da se u ustavu, kao najvišem pravnom aktu države, nalaze samo opšti okviri koji se odnose na uređenje i položaj sudija, ali da se to detaljnije uređuje odgovarajućim zakonima, kao što su Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o sudovima.Početni mandat– Ustav predviđa izuzetak da sudije prvi put bira Narodna skupština (na predlog Visokog saveta sudstva) na period od tri godine. Kada istekne taj početni mandat od tri godine, Visoki savet sudstva ih bira za stalno. To je neka vrsta probnog rada, a to postoji i u nekim drugim državama, kao što je Nemačka. Svrha probnog rada jeste da se ne bira automatski za stalno neko ko bi se možda kasnije pokazao kao nedovoljno stručan ili nedovoljno savestan, ili se možda prosto ne bi snašao na odgovornoj i zahtevnoj funkciji – objašnjava dr Milan Škulić.Važno je, kaže on, što Visoki savet sudstva, kao sudsko telo, ima važnu ulogu i u prvom i u drugom izboru sudija, jer ih prvi put predlaže Skupštini, a drugi (i poslednji) put ih sam bira.Naš sagovornik podseća da od 11 članova Visokog saveta sudstva sedam su sudije. Kaže da je uticaj politike uvek i na sve moguć, ali je sveden na minimum ako postoje jedinstveni i objektivni kriterijumi za izbor sudija. Ti kriterijumi moraju postojati i u budućem zakonu o pravosudnom ispitu i u zakonu o Pravosudnoj akademiji. Oni koji bi postigli najveći uspeh na pravosudnom ispitu odnosno u obuci na akademiji automatski bi bili među prvorangiranima. Svojim uspehom bi zaslužili da budu sudije.– Samim tim što sudije za stalno više ne bira Narodna skupština, koja je to do sada, po ranijem ustavu, činila bez nekih jasnih kriterijuma, eliminiše se ono što je kod nas ponekad bio slučaj, a to je da se za sudije biraju ljudi bliski pojedinim političkim partijama ili određenim krugovima – kaže Škulić.On naglašava da nijedan sistem nije savršen, pa tako nije ni ovaj koji predviđa novi ustav Srbije, ali najpre zato što mu nedostaju zakoni koji „prate” ustav odnosno detaljnije uređuju ono što je ustav samo načelno proklamovao.Ličnost sudije– Koliku su važne ustavne odredbe, toliko je važna i ličnost svakog sudije koji mora biti visokoetičan i svojim duhom sposoban da se odupre svakom pritisku na njegovu nezavisnost i nepristrasnost, da rade strogo u skladu sa zakonom i sude onako kao što je još davno narodni pesnik „propisao” – ni po babu ni po stričevima – naglašava Škulić.On kaže da većina država Evropske unije u svojim ustavima i zakonodavstvima ima slične ili čak i manje garancije nezavisnosti sudstva nego novi srpski ustav. Sa druge strane, smatra on, normalno je da država koja je u tranzicionom periodu, kao što je naša, maksimalno potencira nezavisnost sudija pa je i to razlog što Evropska unija na to obraća veliku pažnju.– Sigurno treba ozbiljno uzeti u obzir sve kritičke primedbe iz EU, ali takve primedbe često nisu plod analize samog teksta ustava i zakona, već su rezultat određenih impresija o nekim faktičkim odnosima i posebno relacijama između različitih grana vlasti. Bilo bi idealno kada bi se odredbe našeg ustava analizirale izolovano od predstave o trenutnom stanju na našoj političkoj sceni i utiscima o konkretnim personalnim odnosima, samo na osnovu čiste pravne analize – zaključuje profesor Škulić.Izvorni tekst