Politika - 2006-11-10Stalnost sudijske funkcije je i u novom ustavu Srbije jedna od osnovnih garancija nezavisnosti sudstva, a sudsko telo koje bira i razrešava sudije, Visoki savet sudstva, prvi put je ustavna kategorija, ističe u razgovoru za „Politiku” predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero.– To bi trebalo da budu ključne garancije nezavisnosti sudstva. Međutim, ustav nije odredio kriterijume za izbor članova Visokog saveta sudstva. Vrlo je važno da to ne bude političko telo, nego zaista najviši organ sudske vlasti. Sve članove Visokog saveta sudstva bira Narodna skupština, a ona je najviši organ zakonodavne vlasti, čak i izborne članove koji u Visoki savet dolaze iz pravosuđa. Kriterijumi za izbor ostavljeni su zakonima kojima će detaljno i konačno biti rešen položaj pravosuđa – objašnjava predsednica najvišeg suda u Srbiji.Sudijska funkcija je stalna, proklamuje ustav. Naša sagovornica, međutim, podseća da političari sve češće pozivaju na opšti reizbor sudija i donošenje ustavnog zakona kojim bi taj reizbor bio regulisan.– Nikada reizbor neće biti ta mera koja će dovesti do boljeg sudstva. Bolje pravosuđe pravi se tako što se prave kvalitetne sudije, a to je posao koji traje godinama. Sudstvo nikada ne sme da prolazi proveru naroda, kao izvršna i zakonodavna vlast, nego samo proveru struke. Sudije vuku svoju vlast iz autoriteta, a on se stiče profesionalnošću i kvalitetom. Zato opšti reizbor sudija ne predstavlja garanciju nezavisnosti sudstva. Ustav se time nije bavio. Ostavljeno je zakonu da napravi dobre kriterijume za razrešenje sudija – objašnjava Vida Petrović-Škero.Ističe da nije dobro što se predsednici sudova i sudije ne biraju na isti način, jer predsednici sudova, koje bira parlament, treba da budu „prvi među jednakima”, a ne ljudi koje će na čelo sudova postavljati politički uticaji i interesi.– Nedorečena je odredba o takozvanoj nespojivosti sudijske funkcije. Ustav kaže: „Zabranjeno je političko delovanje sudija. Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom”. Nije precizirano šta je političko delovanje, nije jasno da li sudija može van svog radnog vremena da ode na neki građanski protest ili, na primer, na demonstracije za ili protiv homoseksualaca. Nije definisano da li sudija može da bude član neke političke stranke ili član upravnog odbora neke firme – kaže Vida Petrović-Škero.Ukazuje i na ustavnu odredbu da predsednik Vrhovnog kasacionog suda ne može biti ponovo biran na tu funkciju posle isteka mandata od pet godina, dok republički javni tužilac može biti ponovo biran, isto kao i predsednici parlamenta i vlade, kao najviši predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti. Postavlja se pitanje zašto samo predsednik Vrhovnog kasacionog suda može biti biran samo jednom na tu funkciju.--------------------------------------------------------------------------Novi naziviNajviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni kasacioni sud, a to je zapravo Vrhovni sud Srbije. Dosadašnja skraćenica VSS „pripašće” Visokom savetu sudstva, koji se do sada zvao Visoki savet pravosuđa. Vrhovni kasacioni sud nosiće skraćenicu VKS.Vrhovni kasacioni sudPredsednika Visokog kasacionog suda bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice VKS i Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran, kaže član 144. novog ustava Srbije.– Nijedan sudija ne zna da objasni razliku između Vrhovnog i Kasacionog suda. To je pleonazam – kaže Vida Petrović-Škero.Izvorni tekst