IZVEŠTAJ O RADU DRUŠTVA SUDIJA SRBIJEjuli 2007. godine – april 2008. godine Ciljevi Društva sudija su bili i ostali isti:- izgradnja pravne države i vladavina prava- afirmacija prava kao struke i nauke- uspostavljanje nezavisnog i samostalnog položaja sudija i sudstva- zaštita dostojanstva i podizanje ugleda sudija i sudijskog poziva- poboljšanje materijalnog statusa sudija,- podsticanje reformi sudstva kroz unapređenje propisa o organizaciji i radusudstva- stručno usavršavanje sudija Aktivnosti kojima Društvo ostvaruje ciljeve su:- suprotstavljanje svim povredama Ustava i zakona- suprotstavljanje svakom nedozvoljenom pozivanju na odgovornost sudija zbogobavljanja sudijske dužnosti- zalaganje za odgovarajući društveni i materijalni položaj sudija- pokretanje inicijativa za donošenje, izmene i dopune Ustava, zakona i drugihpropisa i opštih akata, posebno propisa koji se odnose na sudstvo- zalaganje za odgovarajuće učešće sudija u pripremanju Ustava i zakona, posebno onihkoji se odnose na sudstvo- podsticanje saradnje između članova Društva- podsticanje saradnje između Društva, Pravnih fakulteta, ustanova i drugihdomaćih i stranih udruženjaorganizovanje stručnih seminara, savetovanja, predavanja i drugih oblika stručnogusavršavanja,- u starom: sarađuje sa drugim srodnim udruženjima- izdavanje stručnih i naučnih publikacija i saradnja u izdavanju publikacija drugihizdavača od interesa za sudstvo- dodela priznanja i prigodnih nagrada za rad na unapređenju pravnog sistema, kao iza uspešan profesionalni rad- ostale aktivnosti kojima mogu da se ostvare ciljevi Društv. Iz izveštaja o radu Upravnog odbora vidi se deo aktivnosti kojima se Društvo sudija bavilo.Drugi deo, koji je takođe značajan a koji nije bio vidljiv, bio je usmeren na: · zalaganje za stalnost i nezavisnost sudijske funkcije, na· ustanovljavanje sistema vrednovanja rada sudija, na· rad u radnim grupama Komisije za reformu pravosuđa i Ministarstva pravde na izradizakona o pravosuđu, na· uspostavljanje konakta i saradnje sa Ministarstvom pravde, a sve u cilju dolaženja donajboljih rešenja u reformi sudstva. ZALAGANjE ZA STALNOST I NEZAVISNOST SUDIJSKE FUNKCIJE I RAD NA ZAKONIMANaši članovi su bili pojedinačno angažovani u brojnim radnim grupama Komisije za reformu pravosuđa na izradama osnovnih načela (smernica) za zakone o pravosuđu, Zakona o visokom savetu sudstva, tužilačkih zakona, kao i radnim grupama Ministarstva pravde na izradama i svih drugih zakona vezanih za pravosuđe (o obuci sudija, Pravosudnoj akademiji, procesnih i materijalnih zakona). U svakoj od tih radnih grupa oni su se zalagali da se unesu rešenja koja predstavljaju stavove Društva sudija. I mora da se prizna, bilo je i uspeha u tome.Bez ikakve medijske pažnje, taj rad je proizveo značajne reakcije. Već krajem jula 2007.godine Savet Evrope dostavio je Ministarstvu pravde pozitivno mišljenje o Osnovnim načelima za zakone o sudstvu koje je uradila radna grupa Komisije za reformu pravosuđa. U ova načela uneti su stavovi koji su i stavovi Društva sudija Srbije. Posebno citiram slaganje sa jednom od konstatacija: „Potpuno se slažem sa komentarom da “stalnost sudijske funkcije, garantovana i prethodnim i sadašnjim Ustavom Republike Srbije, čime je obezbeđen ustavno-pravni kontinuitet, isključuje tumačenje odredbe člana 7 Ustavnog zakona u smislu obaveznosti ponovnog izbora svih sudija u Republici. Slažem se da je u saglasnosti evropskim standardom da, ukoliko se novi sudovi osnivaju, funkcije u tim sudovima treba da se popune premeštanjem sudija iz sudova čije se nadležnosti ukidaju ili prenose. Takođe se slažem da član 7 Ustavnog zakona treba tumačiti u smislu da se odnosi samo na funkcije koje nisu popunjene nakon takvog premeštaja sudija“. Nikada ranije Venecijanska komisija nije razmatrala i mišljenje Društva sudija Srbije kada je davala mišljenje o usklađenosti nacrta zakona o sudstvu sa evropskim standardima. U tome moramo da odamo priznanje Ministarstvu pravde koje je imalo sluha da dostavi Venecijanskoj komisiji i naše mišljenje o nacrtima zakona koji treba da budu razmatrani. Prošlog meseca prispela su mišljenja eksperata Venecijanske komisije. Između ostalog, u svima je istaknuta zabrinutost za nezavisnost sudijske funkcije ukoliko se pristupi reizboru sudija, sumnja u ustavnost takvog rešenja i potreba da se u sistemu zadrže sve sudije koje se nisu duboko ogrešile o svoje obaveze u vršenju sudijske funkcije, pre svega u etično ponašanje. U vezi sa našim obraćanjem Konsultativnom veću evropskih sudija da da mišljenje o uklađenosti sa evropskim standardima namere da se sprovede reizbor sudija u Srbiji, upravo juče smo obavešteni da će ovaj problem biti razmatran na sednici radne grupe Saveta (22. do 24. aprila o.g. u Lisabonu), nakon čega će nam biti dostavljeno mišljenje. Naše zalaganje za evropske standarde i dobar, prepoznavajući i obostrano poštujući odnos sa stranim kolegama i organizacijama, o čemu svedoče brojni kontakti koji su već navedeni, nisu nas sprečili da 18. februara budemo objektivni i najoštrije osudimo narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, Ustava Srbije i kršenje međunarodnog prava, kao i svaku podršku ovakvom nelegalnom aktu, da podsetimo da smo 1996. godine nastali reagujući na nepravo i zalažući se za vladavinu prava, kako unutrašnjeg, tako i međunarodnog, i da jasno ukažemo da su takvim činom ugrožene temeljne vrednosti vladavine prava i otvoren put daljem urušavanju međunarodnog prava. Nismo ustuknuli da dostavimo saopštenje stranim organizacijama sa kojima sarađujemo i jasno stavimo do znanja svoje mišljenje. Šta više, posle ovoga, američke kolege – advokati našeg porekla, članovi ABA, ponudile su nam saradnju u nastojanju da dopremo do šire javnosti i ukažemo na protivpravnost ovog čina. SISTEM VREDNOVANjA RADA SUDIJA Dvogodišnji rad na problemu vrednovanja rada sudija i ustanovljavanja objektiviziranih kriterijuma i pouzdanih, uporedivih i redovno primenjivih merila za njih, sa ciljem da u pravosuđu Srbije rade stručne, osposobljene i dostojne sudije rezultirao je knjigom, prvom takve vrste u Srbiji. Ovaj rad doveo je do pouzdanog zaključka da su: očekivanja i višegodišnji stalni napori da se ostvari i prebaci «norma» rešenih predmeta, povećanje broja i složenosti novoprimljenih predmeta, nedefinisanje „složenog“ i „rešenog“ predmeta, različito organizovanje i evidentiranje rada sudija različitih sudova, odsustvo jedinstvenih kriterijuma vrednovanja rada sudija i pouzdanih i uporedivih merila za njih na osnovu kojih bi sudije u svom radu bile ravnomerno opterećene a njihov rad pravilno i redovno vrednovan (bez mogućnosti da bude razrešen sudija sa rezultatima boljim ili da napreduje sudija sa rezultatima gorim od drugih) uzrokovali povećavanje neažurnosti (i pored značajnog povećanja broja rešenih predmeta), prekoredno rešavanje lakših predmeta, zaostatke složenih, odsustvo vremena da se sudije posvete svom usavršavanju, razumevanju komplikovanih tranzicionih dešavanja, dubljem sagledavanju brojnih izmenjenih zakona i njihovom sistemskom tumačenju radi pravilne i pravične primene. Brzina i broj „rešenih“ predmeta prevagnuli su nad suštinskim i trajnim rešavanjem spornih odnosa i podizanjem kapaciteta sudija, što je uticalo na gubitak poverenja građana u pravosuđe. Šta više, ovaj rad rezultirao je i uverenjem da je za uspešnu reformu sudstva potrebno zajedničko usklađeno angažovanje svih koji će osmišljavati, konkretizovati i sprovoditi dalje mere u reformi pravosuđa, kao i onih na koje će se te mere odnositi. Zato smo, u avgustu 2007. godine, predložili Komisiji za reformu pravosuđa, Visokom savetu pravosuđa, Vrhovnom sudu Srbije i Ministarstvu pravde da razmatrimo mogućnosti i koristi zajedničkog rada u cilju stvaranja novog sistema vrednovanja rada sudija, usklađenog sa evropskim standardima. Zainteresovanost je pokazalo Ministarstvo pravde, organizujući u oktobru mesecu 2007. godine okrugli sto o kriterijumima i merilima za ocenu rada sudija, na kome su izloženi i stavovi Društva sudija o tom pitanju. Međutim, ovo ni približno nije dovoljno. SARADNjA SA MINISTARSTVOM PRAVDE Uvereno da saradnja Društva sudija i Ministarstva pravde može samo da bude u interesu sprovođenja reforme pravosuđa, više puta smo predlagali sastanak sa Ministarstvom pravde. Insistirali smo na razjašnjenju načina i suštine daljih reformi, u skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa. Potreba za ovim proistekla je iz okolnosti da se, od aprila meseca 2007. godine, Komisija za reformu pravosuđa nije sastala ni jednom, niti zauzela stav o rezultatima rada svojih radnih grupa, o kojima su se pozitivno izjasnili i Savet Evrope i OEBS, čime je bio doveden u pitanje smisao i krajnji ishod njihovog rada. Nakon što su krajem godine najavljene promene u pravosuđu (akcioni plan za smanjenje broja zaposlenih, na primer) koje mogu imati dalekosežne posledice, potreba za razjašnjenjem važnih pitanja posebno je pojačana. U ovim obraćanjima posebno smo nastojali, i za to ćemo se zalagati i ubuduće, da razjasnimo status i dalji rad Komisije za reformu pravosuđa, jer je njenim stvaranjem, po prvi put, Društvo sudija dobilo institucionalni osnov za svoje učešće u reformi. Do prvog zvaničnog sastanka je došlo početkom decembra 2007. godine. Zatim je održano još nekoliko sastanaka. Na sastanku 27.12.2007. godine je bio i ministar pravde. Kontakti su nastavljeni i u 2008. godini povodom davanja mišljenja o zakonima o sudstvu. Na sastancima su razmenjena mišljenja o nekim od rešenja iz Strategije reforme pravosuđa, o radu Komisije za njeno sprovođenje i o radu njenih radnih grupa, kao i o pravosudnim zakonskim rešenjima (o predlaganju kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i njihovom izboru, o njihovom i o položaju samog Visokog saveta sudstva, o izboru i mogućem reizboru sudija, smanjenju njihovog broja i broja zaposlenih u sudstvu, položaju sudija, novoj organizaciji i mreži sudova i drugo). Ministar pravde je izjavio da će Komisija za reformu pravosuđa, čiji su rad omela aktuelna društvena događanja, uskoro nastaviti sa radom, da će se nastaviti sa sprovođenjem Strategije reforme pravosuđa po ustanovljenom akcionom planu dostupnom na sajtu ministarstva i da su prioriteti usvajanje zakona o pravosuđu, čije je donošenje sada odloženo zbog raspisivanja parlamentarnih izbora i, između ostalog, utvrđivanje potrebnog broja sudija i ravnomerno opterećenje sudova u Srbiji. Tada je ministar izjavio i da reizbor sudija nije trenutni prioritet i da o njemu još nije doneta odluka.Na žalost, i dalje nije održan ni jedan sastanak Komisije za reformu pravosuđa. Od dogovora da Ministarstvo pravde i Društvo sudija Srbije već od januara 2008. godine započnu saradnju na utvrđivanju kriterijuma za određivanje potrebnog broja sudija nismo mnogo odmakli. VREDNOVANjE RADA I PLANIRANjE POTREBNOG BROJA SUDIJA Ali, svesno potrebe da se ovo pitanje razjasni i zauzme formalan stav o njemu, Društvo sudija upravo organizuje okrugli sto - Vrednovanje rada sudija u funkciji statusa, kvaliteta rada i određivanja potrebnog broja sudija (pretpostavka kvalitetnog i racionalnog sudskog sistema) 18. aprila 2008. godine. O potrebi za razumevanjem i objašnjavanjem svih aspekata sudijskog posla od kojih značajan deo ne može da se kvantifikuje ali suštinski utiče na kvalitet rada sudija, na poverenje građana u sudstvo i u državu i na ostvarenje vladavine prava, govoriće učesnici iz Srbije, Francuske, Italije, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Oni će, između ostalog, izložiti: način na koji se određuje potreban broj sudija u njihovim državama (koliki je broj sudija i pomoćnog osoblja i raspored poslova koji oni obavljaju), način razlikovanja lakših i težih predmeta i eventualnog normiranja rada sudija, način ocenjivanja rada sudije (aspekti njihovog posla koji se pri tome uzimaju u obzir, koja tela to vrše i koliko često, u kakvom postupku se to vrši), uticaj ocena rada sudija na njihov profesionalni status (napredovanje, potrebu za obukom, promenu materije kojom se bave i td), kao i probleme i prednosti sistema određivanja potrebnog broja sudija i ocenjivanja rada sudija u njihovim državama. ŠTA MEĐUTIM DRUŠTVO SUDIJA NIJE URADILO? Još uvek nismo uspeli da obezbedimo široku zainteresovanost sudija i naših članova, ne samo za većim učešćem u našem radu, već ni za većom obaveštenošću o aktivnostima koje Društvo preduzima. Ni sami članovi Upravnog odbora nisu bili dovoljno aktivni i svesni mogućnosti i značaja svog položaja. Uprkos predstavljenosti svih odeljenja u Upravnom odboru, uprkos pojavljivanjima članova Društva u javnosti, uprkos štampanim publikacijama, Informatoru, kompjuterima, vebsajtu, telefonima, svim mogućim pomagalima komunikacije u 21. veku. Još nismo uspeli da postanemo samoodrživi, čak ni da obezbedimo da svi naši članovi plate članarinu svom strukovnom udruženju. Još uvek nismo ubedili sudije da je njihovo strukovno organizovanje i delanje najbolji način da njihova prava budu poštovana. Čime bi bilo obezbeđeno i pravo građana na stručnog, dostojnog i nezavisnog sudiju i vraćeno njihovo poverenje. Nije nam ovo uspelo, uprkos mnogim dostignućima (unošenju u Ustav i u nacrte zakona niza ideja za koje se Društvo zalagalo od početka - potreba za postojanjem Visokog saveta sudstva, za pravnom zaštitom sudija, za sistemom vrednovanja rada sudija i disciplinske odgovornosti koji će ravnomerno opteretiti sve sudije i sudove i ukloniti proizvoljna postupanja protiv njih, izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija na osnovu predloga sa sudskih izbora i td). Uprkos uspehu pred Ustavnim sudom u vezi sa nezakonitim smanjenjem sudskih plata. Uprkos odlaganju i neodlučnosti da se donese odluka o reizboru koja je u jednom trenutku izgledala izvesnom. Ovakvo ponašanje sudija shvatili smo, pre svega, kao kritiku našeg rada. Zato radimo na ispitivanju položaja i uloge strukovnih sudijskih udruženja u drugim državama, boljem pristupu javnosti i medijima, zato se zalažemo za uspostavljanje sudske policije, pokušavamo da nađemo načina da se i sudijama u unutrašnjosti obezbede kursevi stranih jezika i kompjuterska obuka, da svako naše odeljenje dobije barem jedan kompjuter sa internet vezom, ispitujemo mogućnost osiguranja naših članova i uspostavljanje fonda solidarnosti, zato smo započeli obilaske svih odeljenja, što će postati naša redovna praksa. Između ostalih planiranih aktivnosti čiji je orijentacioni plana pred vama.Ali ipak, ovaj je odnos obostran. Nije samo u pitanju rad Društva.Naravno da treba da nam je na prvom mestu naš sudijski posao. Jasno je da smo opterećeni, umorni, obeshrabreni i bezvoljni. Previše posla i briga da nećemo završiti onoliko koliko se očekuje, i više, držalo nas je u autističnom ponašanju i učinilo nas podložnim strahovima, kalkulacijama i mogućnosti da budemo manipulisani. Konačno je red da nam postane jasno da nećemo moći da savladamo sve veći teret koji se obrušava na nas tako što ćemo raditi iznad mogućnosti, na štetu našeg slobodnog vremena, naših porodica i zdravlja. Dovoljno je da pogledamo brojke. Proteklih godina radili smo sve više. Toliko, da 2007. godine više nismo mogli da uradimo onoliko više koliko i prethodne. Zamorili smo se. A ipak, za sve to vreme sudovi su bivali sve neažurniji. To nam jasno pokazuje da naši stalni pojačani napori nisu dovoljni i da nešto u sistemu duboko nije u redu. I da, ako se mi ne potrudimo da prepoznamo šta je to i kako to da ispravimo, neće niko. Davno je prošlo vreme društvene nevinosti sudija, u kome je jedan opšti cilj (slagali se sa njim ili ne) određivao smer izmena u društvu. Vreme u kome je sudija dobijao zakone, solidne, usklađene, sprovodive i zatim ih primenjivao, rešavajući sporove. Živimo u vreme velikih previranja, preispitivanja, promena iz osnova, i to često ne u istom smeru. Posao je nikad veći, kao i nepoverenje prema nama. Suočeni smo sa neizvesnostima i pritiscima raznih vrsta. Ugroženi su nam i profesionalni status i zdravlje, pa čak i fizička bezbednost.Vreme je da razumemo šta se dešava i sa nama i u društvu. Sudije moraju da budu svesne značaja funkcije koju vrše. Bolji položaj teško da ćemo dobiti ako ga sami ne osmislimo, sagledavajući sve interese i mogućnosti, ako zajednički jasno i glasno ne kažemo zašto takav položaj tražimo i ako se ne založimo za njegovo ostvarenje. Naše mišljenje je drugima značajno i od njih poštovano. Utoliko više ukoliko ga zastupamo odlučno i ne menjamo ga u strahu ili zbog kakve nemoralne nagodbe.Može da se desi da ne uspemo i ako se potrudimo. Ali, jasno je da ne možemo uspeti ako ne pokušamo. Dosadašnja dešavanja govore nam da je naš uticaj ne samo poželjan već i moguć. I da od nas dosta zavisi. Ali moramo zajedno da se potrudimo. Tako samo dobijemo. I mi i građani. Ovakva promena svesti svih sudija u Srbiji je naš prvi, najveći, dugoročni cilj.