Drage kolege, šaljem vam par obaveštenja o neposrednim aktivnostima koje Društvo preduzima (okrugli sto 8. 11. 2008. i vanredna skupstina 16. 11. 2008.) Na dnevnom redu sednice Konsultativnog veća evropskih sudija (od 11. 11. 2008 do 13.11. 2008.) je naša inicijativa da se izjasne o tome da li je reizbor u skladu sa evropskim standardima. Specijalni izvestilac UN za ocenu stanja nezavisnosti pravosuđa u državama članicama obavestio nas je prekjuče da razmatra našu inicijativu i da ćemo u vrlo kratkom odgovoru biti obavešteni o njegovoj reakciji. Juče smo, na vreme, za slučaj da žele da prave amandmane, dostavlili naše pismo sa suštinskim primedbama u vezi sa zakonima predsednici Skupštine uz molbu da blagovremeno obavesti sve poslanike o tome, svim članovima skupštinskih odbora za pravosuđe i zakonodavstvo i svim šefovima poslanickih grupa. Pozivam vas sve da dođete i učestvujete na oba događaja ( okruglog stola i vanredne skupštine) i da pozovete sve naše kolege sa kojima se razumete i koje možete lako da zainteresujete i ukažete im na značaj našeg što većeg prisustva. Tačno je da su zakoni u skupštinskoj proceduri i da će rasprava započeti danas u podne (simbolično, zar ne?), mada ja imam i neka nezvanična obaveštenja da će možda biti odloženo za ponedeljak. Ovo bi bilo od značaja jer bi tada rok za podnošenje amandmana bio produžen do ponedeljka (pošto su zakoni predati po hitnoj proceduri, amandmani se mogu predati do započinjanja sednice). I sama sam često razmišljala ima li svrhe ovo što radimo, a posebno što su mi tako nešto govorili i prijatelji - sudije, do čijeg mi je mišljenja veoma stalo. O tome sam dugo, svakodnevno mislila i razgovarala sa mnogima iz i van naše branše. Ima li svrhe ovo što radimo? Uverena sam da ima. Ono što ćemo postići našim zalaganjem (to više, ako nas bude više, posebno na ova dva događaja) jesu dve stvari: - prvo, osvetlićemo nama samima i svim kolegama, a zatim i javnosti gde je problem i sta smatramo spornim - drugo, ukazaćemo na to da su političari "preuzeli odgovornost" i odlučili se na korak koji se ne radi . Takav radikalni korak skoro nikada nije urađen (samo u Nemačkoj, posle ujedinjenja, tamo kao lustracija a ne kao reizbor, jer su istočno-nemačke sudije, praktično sve bile saradnici tajne službe; u Poljskoj, samo za Vrhovni sud; u Češkoj, gde su praktično svi bili reizabrani a efekata nije bilo i u BIH). Ovakav korak nije bio preduzet u Nemačkoj, posle Drugog sv.rata, niti u Francuskoj, posle saradnje sa nacistima, niti u Španiji, posle Franka, niti u Portugaliji posle hunte, niti u ostalim tranzicionim drzavama, od kojih su mnoge sada u EU. Ljudi nisu menjani, nego sistemi. A napredak je bio evidentan. Da ne govorimo da kod nas stanje nije ni približno tako loše kao sto je bilo u navedenim drzavama. Dakle, ako su se opredelili na put kojim se ređe ide, odgovornost za sve što se na tom putu bude dešavalo je njihova! I to je ono na šta treba stalno da ukazujemo - i našim ljudima i strancima - odgovornost za posrtanja i greške neće biti naša. Zato ima smisla. Da ne pričamo da je gotovo, dok nije gotovo. Zato i ja vas molim, dođite i ubedite druge da dođu. Za neko vreme, biće im drago što su imali hrabrosti i poštenja. Ponosiće se time. Dragana