Posebno je ukazano na:
1. prelazne i završne odredbe Zakona o sudijama koje, suprotno Ustavu, uvode tzv. opšti reizbor sudija,
- koji nužno pretpostavlja da sudijama koje i sada imaju stalni mandat, u jednom trenutku prestane sudijska funkcija bez ikakvog ustavnog i zakonskog osnova,
- pri čemu nije bilo ustavnog diskontinuiteta u odnosu na prethodni Ustav - novi Ustav je usvojen u skladu sa vrlo zahtevnom procedurom iz ranijeg Ustava i, kao i prethodni, predviđa stalnost sudijske funkcije (član 146 stav 1),
- pa je ponovni izbor svih sudija (tzv. reizbor sadašnjih sudija) očigledno suprotan ustavnim načelima koja propisuju da je Republika Srbija država koja počiva na vladavini prava (član 1 stav 1) i koja zabranjuju retroaktivno važenje zakona (član 197)

2. prelazne i završne odredbe Zakona o Visokom savetu sudstva kojima je određen postupak za izbor prvog saziva Visokog saveta sudstva drugačiji od postupka izbora svih budućih saziva, koji isključuje izjašnjavanje sudija na sudskim izborima o sudijama - kandidatima za članove Visokog saveta sudstva,
- iako Visoki savet sudstva mora da ima legitimitet zasnovan na razumevanju i poverenju sudija koje su predstavljene u njemu jer je nadležan za sve suštinske promene koje se tiču sudija i sudova (razrešenja, izbor, uspostavljanje sistema vrednovanja rada sudija i disciplinske odgovornosti)
- Visoki savet sudstva (telo za koje Ustav u članu 153 propisuje da je samostalno i nezavisno i dužno da obezbedi i zaštiti nezavisnost i samostalnost sudija i sudova, čije članove bira Skupština RS) čine tri člana po položaju (ministar pravde, predsednik Obora za pravosuđe Skupštine Srbije i predsednik Vrhovnog kasacionog suda) i osam izbornih članova. Zbog prigovora stručne javnosti i međunarodne zajednice o prevelikoj politizaciji sudstva, od posebnog je značaja da budu sprovedeni sudski izbori na kojima bi sudije trebalo da se izjasne o kandidatima za Visoki savet sudstva iz svojih redova, pre njihovog predlaganja Skupštini radi izbora.
- Takav postupak je predviđen u predlogu Zakona o Visokom savetu sudstva, ali je zaobiđen u prelaznim i završnim odredbama, drugačijim rešenjem da će kandidate za članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija izabrati sadašnji Visoki savet pravosuđa čije je izborne članove izabrala opšta sednica Vrhovnog suda, a ne sve sudije.3. nejasna i neodgovarajuća rešenja materijalnog položaja sudija, suprotna međunarodnim standardima da se plate sudija moraju regulisati zakonom, da se ne sme smanjivati jednom dostignuti nivo plate i da penzije sudija treba da budu jednake, odnosno približne poslednjoj plati,
- zato što se opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, koja su po Ustavu (članovi 1, 16 i 194 Ustava) deo unutrašnjeg pravnog poretka, moraju primenjivati sveukupno i sinhronizovano kako bi zaista omogućila nezavisno, stručno i efikasno sudstvo4. odsustvo jasnih i javnih razloga za izmenu celokupne sudske mreže u Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava,
- radi ocene primenjivosti i optimalnosti rešenja iz ovog zakona, kao i njihovih efekata (nameravanih i propratnih) neophodno je da budu javno objavljeni kriterijumi za ukidanje određenih sudova, odnosno izmenu celokupne sudske mreže, kao i detaljna analiza neophodnih aktivnosti i sredstava potrebnih za planirane izmene, redosleda sprovođenja aktivnosti i realnih rokova za to.