Poštovane koleginice i kolege,

Smatram kao i svi ljudi koji rade u sudstvu da je neophodno što brže izvršiti reformisanje celokupnog pravosudnog sistema. Sudstvo na ovo čeka osam godina. Godinama gubi u svojoj efikasnosti, svom ugledu i zbog toga što nemamo efikasnu reformu koja je započeta još 2001. godine.

I pored toga, moram da kažem da sam noćas razmišljala da li da se uopšte obratim skupu. Odlučila sam da je to ipak bitno, zbog ovde prisutne stručne javnosti.

Smatrala sam da postoji dobra namera da se donesu zakoni najbolji za funkcionisanje sudstva.

-Sudstvo se ovaj put veoma aktivno uključilo u davanje svojih sugestija, svi sudovi su održali opšte sednice, predsednici okružnih sudova su održali sastanak i sačinili zaključke sa sugestijama i primedbama na radne verzije zakona. Održana je Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije, a i predsednik Vrhovnog suda dao je svoje sugestije i mišljenja, koja su sva dostavljena Ministarstvu i pored veoma kratkih rokova.

-Želeli smo da se bar delom usvoje sugestije sudstva i sudija kao najpozvanijih i najstručnijih.

Tek juče posle 15,00 časova na sajtu Ministarstva pravde postavljene su poslednje verzije nacrta zakona, tako da ja danas ne mogu da sagledam šta je sve prihvaćeno od datih sugestija.

Sinoć, na televiziji, najavljeno je da će nacrti zakona u četvrtak proći Vladu što znači da će za dve nedelje biti u skupštini. Ovo ukazuje da se ne može govoriti o javnoj raspravi o zakonima koji su nam dostupni tek nekoliko sati, a mislim da smo posumnjali i u nameru.

-Ono što je veoma bitno to je da je tekst radne verzije Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva pre desetak dana povučen sa sajta, a juče je postavljen na sajt potpuno nov tekst ovoga Zakona.

Predvidivost u celokupnom pravnom sistemu zemlje, a naročito za funkcionisanje sudstva predstavlja osnov za njegov kvalitet. Ovo je bitno i za građane koji moraju znati šta mogu dobiti u sudskoj zaštiti, a još više za sudije koje moraju znati na koji način rade i na koji način će u budućnosti raditi. Sudska vlast ne sme da ima osnova u političkom delovanju, nego u stručnosti, izvesnosti i stabilnosti.

Potpuno nova sadržina zakona, a za koje predpostavljam da većina prisutnih nije uspela ni da pročita, ukazuje da nema snage da se ni posle sedam godina čekanja stvori racionalna mreža sudova.

Predložene promene bi se mogle nazvati ''kozmetičkim'', a ustanovljene sudske jedinice, čiji je broj prevelik, zadržavaju u celosti postojeće stanje, uz pogoršanu organizaciju funkcionisanja sudskog sistema.

-Navedeni zakon nema odrednice koje određuju sedišta najviših sudova. Specifične nadležnosti ne postoje, a one se ne mogu regulisati poslovnikom. Organizacija beogradskog sudstva sa dva osnovna suda i bez dalje razrede, ne može biti dobar osnov za promenu i poboljšanje sistema.

Imali smo očekivanja da će se racionalizacija dogoditi. Ranija verzija zakona je bar delom rešavala postojeće probleme.

Visoki savet pravosuđa je još pre dve godine napravio opsežnu analizu i utvrdio merila za sistematizaciju. Ministarstvo je nastavilo na tome da radi još jednu godinu. Sve ovo očigledno nije prihvaćeno, imajući u vidu novu organizaciju sudstva koja je juče osvanula na sajtu Ministarstva. Nacrt je napravljen bez kriterijuma i potrebne analitike.

Očigledno je da je veliki pritisak politike uslovio ovakvu izmenu. Dogodilo se da dobijem i zahtev za ostanak jednog od manjih sudova čije je sedište trebalo ukinuti, potpisan od četiri političkih stranaka i predsednika suda. Ovo je pokazalo da je sud otišao u političke strukture, jer je shvatio da na taj način može obezbediti svoje postojanje, bez obzira na stvarne potrebe države. Ovako postupanje se ne sme dozvoliti.

Naglasiću da su se predsednici svih okružnih sudova, Društvo sudija Srbije, založili za racionalizaciju na objektivnim kriterijumima.

Sudovi ne mogu sami sebe da reformišu, to rade druge dve grane vlasti koje to moraju učiniti tako da budu sigurne u pozitivne rezultate promena.

Da li ovakva neizvesnost koja proizilazi iz nepotpunih zakonskih tekstova i predviđenih kratkih rokova to garantuje? Ja izražavam u to veliku sumnju.

Vrhovni sud Srbije će se o ovome svakako izjasniti na Opštoj sednici koja će biti zakazana, s obzirom na zakonsku obavezu da se izjašnjava o nacrtima zakona koji regulišu organizaciju sudova i o tome obavestiti nadležne i javnost.

Posebno bih se dotakla pitanja opšteg izbora ili reizbora.

Venecijanska komisija je u zaključcima nakon davanja svog mišljenja u vezi novog Ustava i ustavnog zakona navela: ''potreba za reizborom svih sudija i tužilaca kako predviđa ustavni zakon nije jasna''.

''Sveobuhvatan brz postupak ponovnog izbora svakako će biti težak i ne postoje garancije da će se na kraju i izabrati bolje sudije i tužioci''.

''Stoga može se izraziti sumnja da li je odluka da se sprovede ovakav postupak bila mudra''.
''Ovakav postupak je prihvatljiv samo ako postoje dovoljne garancije za njegovu pravičnost. Ovo posebno zahteva:
- jasne i transparentne kriterijume i da samo postupanje u prošlosti koje je nespojivo sa ulogom nezavisnog sudije može biti osnov da se sudija ponovo ne imenuje;
- postupak mora biti pravičan, sproveden od nezavisnog i nepristrasnog tela;
- mora se ustanoviti pravo na žalbu nezavisnom sudu;
- stav je Venecijanske komisije i da ''Visoki savet sudstva je zavistan od parlamenta i da ne bi bilo odgovarajuće telo za sprovođenje ovakvog postupka'';

Analizom navedenih zaključaka jasno je da ima mogućnosti da se pozitivne odredbe o disciplinskoj odgovornosti primene na razrešenje sudija, a ne na opšti izbor ili reizbor.

Naglasiću da je Venecijanska komisija navela ''da razlog za promenu imena Vrhovnog suda nije jasan''.

-Ja ću sad postaviti pitanje. Da li je razlog promene imena opštinskih i okružnih sudova u istoj organizaciji moguć i jasan? Čemu služi? Da li samo lakšem pravnom obrazloženju opšteg izbora koji suštinski predstavlja reizbor u trenutku kada je sudstvo u veoma lošem stanju. Dve i po godine nije izabran ni jedan sudija u Srbiji, zaostaci predmeta su između ostalog i sa tog razloga veliki, sudstvo funkcioniše na rešenjima o upućivanju, sudije rade tako što sedam godina imaju neizvesnost o svojoj sudbini i sudbini institucije u kojoj rade.

Da li suštinski dobre odredbe ostala tri zakona imaju svrhu.

Ostaću sa velikim strahom da li predloženo zakonsko rešenje kojim se uspostavlja nova mreža sudova može da obezbedi nediskriminaciju građana u različitim gradovima, nediskriminaciju sudija u različitim sudovima i naravno delotvornost pravnog leka u pogledu pružanja sudske zaštite.

Želim da u ovoj diskusiji dođemo do nekih zaključaka i da ona ima stvaran efekat javne diskusije.