Blic - 2009-03-26Dopis je sačinjen 16. marta ove godine i nosi potpis državnog sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića. Adresovan je na ime državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, koji ga je uputio Vrhovnom sudu Srbije. Najviša redovna sudska instanca ga je zatim prosledila predsednicima okružnih sudova uz napomenu da s njegovom sadržinom budu upoznati predsednici opštinskih sudova i sve sudije koje rade na takvim predmetima.U dopisu, u koji je „Blic nedelje“ imao uvid, Ćirić podseća svog kolegu Homena da se pred sudovima vode brojni postupci „utvrđivanja obaveza poslodavaca na ime zaostalih zarada i drugih davanja po osnovu radnog odnosa“. Ističući da u preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika i da je u toku privatizacija firmi sa još oko 16.000 zaposlenih, Ćirić smatra da bi isplata zaostalih plata „mogla dovesti do obustavljanja proizvodnje, gubitka postojećih radnih mesta u pomenutim preduzećima“.
Na kraju dopisa, Ćirić od Homena traži: „Imajući u vidu negativne efekte ekonomske krize na privredne subjekte koji posluju u Srbiji, kao i jedan od prioriteta Vlade koji se odnosi na očuvanje zaposlenosti u aktivnim privrednim subjektima, molim Vas da razmotrite mogućnost da se za 2009. godinu da preporuka sudovima (podvukao novinar), da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a uvažavajući sve okolnosti konkretnih slučajeva, zastanu sa postupanjem u navedenim predmetima, odnosno da zastanu sa izvršenjem odluka u vezi sa navedenim potraživanjima radnika prema privatizovanim preduzećima i preduzećima u procesu privatizacije“.
Dopis Ministarstva ekonomije je najgrublje mešanje izvršne vlasti u sudsku vlast, kaže za „Blic nedelje“ Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i profesor na Univerzitetu „Union“. – Mogu da razumem što je Ministarstvo ekonomije dopis poslalo Ministarstvu pravde. Ali ne mogu da razumem da je Ministarstvo pravde taj papir uputilo Vrhovnom sudu, a još manje da je Vrhovni sud to prosledio svim sudovima. Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, a ne po zahtevu organa izvršne vlasti. Tako nešto nije postojalo ni u režimu Slobodana Miloševića, u vreme najžešćih pritisaka na sudove. Ako hoćemo da idemo prema pravnoj državi, Ustav, zakoni i propisi moraju da se poštuju. Ali, kod nas može sve da se desi, pa i ovo – primećuje profesor Ivošević.
Slično misli i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, čija je prva reakcija na sadržinu dopisa bila: „Strašno! Zaprepašćena sam“.
– Ako je dopis autentičan, onda tu ima više stvari koje su u potpunoj suprotnosti i sa funkcionisanjem Srbije kao pravne države, sa ustavnim principima o podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i o nezavisnosti sudske vlasti. Da ne govorim o kršenju prava na pravično suđenje u razumnom roku, jednom od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom i opšteprihvaćenim međunarodnim aktima. Pravo na pravično suđenje se ne ostvaruje kada sud donese odluku u razumnom roku, već kada je ona izvršena. A zaštita prava iz radnog odnosa je prioritetna i zato je za nju dodatno predviđen poseban, hitan postupak – komentariše za „Blic nedelje“ sudija Dragana Boljević.
Ona podseća da se sudstvo godinama optužuje da sudi pod uticajem drugih grana vlasti, da je pristrasno, sporo i neefikasno, zbog čega se, prema tvrdnjama zvaničnika, i sprovodi reforma sa spornim zahvatima.
– A sada se ovim dopisom sudstvu praktično nalaže da radi kako ne treba. Razumem da tu postoji i drugi interes, da radnici u preduzećima ne ostanu na ulici. Ali, nadležni moraju da pronađu odgovarajuća zakonita rešenja, a ne da pozivaju sudove da krše zakon – ističe predsednica Društva sudija Srbije.
Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Vrhovnog suda i advokat, takođe je iznenađena i zaprepašćena ovakvim instrukcijama sudovima.
Ona ovaj dopis vidi kao preporuku države sudovima da ne rade svoj posao!
– Stalno se žalimo kako su sudovi spori i neažurni, a sada dobijamo nalog od države da ni ne treba da rade svoj posao?! Ne čudi mene državni sekretar Ministarstva ekonomije, on nije pravnik. Ali me zaprepašćuje ponašanje Ministarstva pravde, koje bi moralo da zna da sudovi moraju da rade svoje posao. A Ministarstvo pravde, suprotno svim pravnim principima, prosleđuje tu preporuku Vrhovnom sudu?! Još je strašnije što Vrhovni sud, najviša sudska instanca, poklanja toliku pažnju dokumentu koji nema nikakav značaj jer je protivzakonit i time onemogućava sudu da obavlja svoju osnovnu funkciju, a radnicima da dođu do kraja svog radnog spora. To je protivno članu 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje suđenje u razumnom roku, a razumni rok je u radnim sporovima – po hitnom postupku!
Naši sagovornici se slažu da država ne sme pod izgovorom krize da onemogući ljudima da ostvaruju svoje pravo.
Valja takođe znati da su oni koji se sude s poslodavcima zakinuti za plate, uplate doprinosa i slično. Već su jednom kažnjeni, sada država želi da ih kazni dodatno. Neverovatno!Dopis podstiče na krivično delo
– Ako je tačna sadržina dopisa, onda u njemu ima elemenata koji upućuju na sumnju da se radi o podstrekavanju na krivično delo. S druge strane, ukoliko sudije postupe po njemu, učinile bi krivično delo kršenja zakona od strane sudija, jer ne rade ono što mogu i moraju da rade po zakonu – objašnjava za „Blic nedelje“ jedan od beogradskih tužilaca koji je tražio da ostane anoniman.Posao za Strazbur
Ako se primeni ovakva preporuka sudovima Srbije, nesumnjivo je da će posla imati i Evropski suda za ljudska prava. Sud u Strazburu je već donosio presude u korist građana Srbije zbog neprimerene dužine sudskog spora. Sud je, na primer, obrazložio presudu u korist Valjevca Radenka Stankovića , povredom člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima kojim se podrazumeva pravo na suđenje u razumnom roku.