Slična procedura bila je primenjena i na javne tužioce. Oni su bili na sličan način podvrgnuti formalnoj proceduri izbora sprovedenoj od strane Državnog veća tužilaca (DVT). Kao rezultat toga 150 bivših tužilaca je izgubilo posao.Na poziv Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije, imali smo priliku da provedemo dva dana (4-6 februara 2010. godine) raspravljajući pomenute događaje sa više institucija u Srbiji.Predstavnici MEDEL/Sudije za sudije imali su sastanke sa:- Gđom Natom Mesarović, predsednicom VSS;- Gđom Zagorkom Dolovac, predsednicom DVT i drugim članovima DVT;- Gđom Vesnom Rakić Vodinelić, dekanicom i g. Zoranom Ivoševićem, profesorom Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu;- Prodekanima g. Žikom Bujuklićem i gđom Emilijom Vukadin i profesorima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu – g. Goranom Ilićem i g. Tanasijem Marinkovićem- G. Sašom Jankovićem, zaštitnikom građana- G. Rodoljubom Šabićem, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti- G. Jovicom Kosićem, predstavnikom Advokatske komore Srbije, g. Vojislavom Nedićem, predsednikom i Slobodanom Šoškićem i Milevom Bogdanović, članovima Upravnog odbora Advokatske komore Beograda;- Gđom Ljiljanom Smajlović, predsednicom Udruženja novinara Srbije (UNS) i gđom Nadeždom Gaće, predsednicom Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).Princip stalnosti i nepremestivosti sudija, koji znači da bi oni trebalo da imaju garantovan mandat do obavezne starosne penzije ili isteka unapred predvićenog roka za penziju, je osnovni princip sudijske nezavisnosti sadržan u mnogim međunarodnim aktima. Konsultativno veće evropskih sudija (CCJE) u svojoj Deklaraciji o Srbiji, tokom svoje 9. plenarne sednice (12-14 novembra 2008. godine) smatra da se, u ovom stadijumu, ne čini da je Srbija izvršila prekid kontinuiteta svog zakonskog i političkog okvira usvajanjem Ustava od 30. septembra 2006. godine i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije od 10. novembra 2006. godine, i da čl. 7 Ustavnog zakona, koji predviđa da će prvi izbor sudija biti sproveden ne kasnije od 90 dana od dana uspostavljanja Visokog saveta sudstva, treba da bude tumačen i primenjen u skladu sa principom stalnosti i nepremestivosti sudije (garantovanim Ustavom Republike Srbije i pre i posle 2006. godine) i izražava zabrinutost da predlog Zakona o sudijama koji je tada bio u parlamentarnoj proceduri, a koji jasno upućuje na ukidanje sudijske stalnosti, može ugroziti sudijsku nezavisnost.Podsećamo da je čak i u kontekstu reforme na ustavnom nivou i samog pravosuđa Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija) – u svom Mišljenju CDL-AD (2007)004 o Ustavu Srbije istakla da:“ ...potreba za postupkom reizbora svih sudija i tužilaca... uopšte nije jasna.(…)U svakom slučaju, ovakav postupak je prihvatljiv samo ukoliko postoje dovoljne garancije za njegovu pravičnost. Po mišljenju Vencijanske komisije ovo posebno zahteva da:o se postupak mora zasnivati na jasnim i transparentnim kriterijumima i da samo postupanje u prošlosti koje je nespojivo sa ulogom nezavisnog sudije može biti osnov da se sudija ponovo ne imenuje;o postupak mora biti pravičan, sproveden od nezavisnog i nepristrasnog tela kojim se obezbeđuje pravična rasprava svih zainteresovanih strana;o mora postojati mogućnost žalbe nezavisnom sudu.Na isti način Venecijanska komisija je podvukla u svom Mišljenju broj 528/09 iz juna 2009. godine o nacrtu kriterijuma i standarda za izbor sudija i predsednika sudova u Srbiji, važnost toga da se svakom sudiji koji je imao stalnost sudijske funkcije, ta funkcija može prekinuti samo obrazloženom odlukom protiv koje se može podneti žalba sudu.Oba tela, VSS i DVT, tvrdila su da su u proceduri izbora primenili kriterijum stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.Ali mi moramo da naglasimo sa najdubljom zabrinutošću da odluke donete od strane VSS i DVT bez rasprave, ne sadrže nikakva personalizovane, pojedinačne razloge, a samim tim ni opravdanje.Identična odluka – praćena listom imena svih 837 nereizabranih sudija – bila je poslata sudijama koje nisu reizabrane. Ne spominje se mogućnost žalbe.Nijedan od nereizabranih tužilaca takođe, nije dobio individualizovanu odluku.Načinu na koji je ovaj postupak vođen nedostaje, zbog toga, transparentnost i on ostavlja otvorenim mnogo pitanja. Ostaje nejasno kako su kriterijumi bili primenjeni u svakom pojedinačnom slučaju. Ovo takođe ugrožava mogućnost delotvornosti žalbi svakog od sudija/tužilaca na koje se odnosi.Zaštitnik građana Republike Srbije izrazio je svoju zabrinutost ovakvom situacijom i on će razmotriti moguće pravne lekove u narednim nedeljama.Obavešteni smo da je više od 900 sudija i tužilaca podnelo žalbu Ustavnom sudu Srbije. Sa nestrpljenjem očekujemo njegovu odluku, ali mora se naglasiti da su kolege iz Srbije spremne da pokrenu spor pred Evropskim sudom za ljudska prava, ukoliko to bude neophodno.U međuvremenu, više pisama je poslato relevantnim institucijama Srbije, Evropske Unije, Saveta Evrope i nekolicini evropskih država.U narednih nekoliko nedelja razmotrićemo kakve će dalje korake preduzeti naše dve organizacije.  Hag, Rim, 9. mart 2010. godine  Vito Moneti Predsednik MEDEL for Judges,Tamara Trotman Podpredsednik Judges