Blic - 2009-12-25Izbor sudija i tužilaca, prema očekivanju, izazvao je oprečne reakcije i ocene, pre svega u pravničkim, ali i političkim krugovima. Dok su glavni „izvođači” reforme pravosuđa (Ministarstvo pravde i čelnici sudstva i tužilaštva), puni hvale za obavljeni posao, iz redova pravosuđa i pravne struke uopšte, kao i opozicije, čuje se veliki broj ozbiljnih kritika, primedbi i pitanja povodom izvršenog izbora.Kao i u životu, i ovde je istina negde između. Naime, načelno nije sporno da je novi sistem izbora sudija i zamenika tužilaca po prvi put formalno bio lišen direktnog političko-partijskog uticaja, jer su ga realizovali samostalni sudski organi (Visoki savet sudstva - VSS i Državno veće tužilaca - DVT) u kojima ubedljivu većinu čine sudije i tužioci (po sedam od 11 članova). A da li je uticaj sudija i tužilaca u ovim organima bio i stvarno jači od uticaja ministarke pravde i predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao predstavnika aktuelne političke vlasti u VSS i DVT, teško je reći, pošto je proces odlučivanja bio zatvoren za javnost. Logično je, svakako, da je snaga ličnog uticaja u ovim telima bila ubedljivo na strani pomenutih političkih funkcionera, kao i dvoje čelnih ljudi pravosuđa, pogotovo što glasanje nije bilo tajno.Nažalost, na izbor sudija iznete su brojne primedbe i sumnje, pre svega, od stane sudija koje nisu ponovo izabrane, ali i vrlo uglednih izabranih sudija, kao i pojedinih uvaženih profesora prava. Jedna od prvih javno iznetih primedbi i zahteva upućenih, pre svega VSS-u, jeste da je dužan da, u skladu sa stavom Venecijanske komisije, svim sudijama koje nisu ponovo izabrane dostavi obrazloženje sa konkretno navedenim razlozima. Ovaj zahtev je nesporno opravdan. Štaviše, dostavljanje odluke sa obrazloženjem nije stvar dobre volje VSS, već je to njegova obaveza. Naime, u trenutku donošenja odluke o neizboru nekoga od sudija, oni su bili sudije sa stalnim sudijskim mandatom. Odlukama VSS njima je prestala sudijska funkcija, ali i radni odnos, jer im prava po osnovu rada prestaju po isteku šest meseci, računajući od dana stupanja na dužnost novoizabranih sudija (1. januara 2010). To dodatno obavezuje VSS da svaku odluku o neizboru, to jest o prestanku sudijske funkcije, pismeno i konkretno obrazloži, uz navođenje pouke o pravnom leku.Postoji još jedan, ne manje važan razlog da VSS sudijama koje nisu ponovo izabrane, dostavi obrazloženu odluku. Naime, razlozi za neizbor trećine, to jest preko 700 od 2.200 dosadašnjih sudija, vrlo su različiti. Ali, u javnosti se, nažalost, razumeju kao nestručnost i nesavesnost ili moralna nedostojnost svih tih sudija. Jedan broj sudija s razlogom nije ponovo izabran zato što sudijski poziv nisu obavljali kvalitetno, to jest zakonito i ažurno, zato što su bili nesavesni u radu, ili moralno nedostojni sudijske funkcije. Drugu grupu čine sudije, većim delom žene, koje su ispunile uslove za penziju. Doduše, kad su u pitanju žene-sudije koje su kvalitetno obavljale sudijsku funkciju, one su neizborom po tom osnovu faktički diskriminisane u odnosu na muškarce-sudije, jer im je prestao sudijski mandat zbog navršenih 60 godina života ili 35 godina radnog staža. A po zakonu žene imaju pravo, ako žele, da rade i do navršenih 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. Treću grupu čine žene-sudije koje nisu ponovo izabrane, uprkos kvalitetnom i savesnom radu, zato što su im bračni drugovi advokati. Primena toga kriterijuma nije legalna zato što se on ne nalazi među zvanično utvrđenim i objavljenim kriterijumima za izbor sudija, odnosno tužilaca. Takođe, on je i neustavan, jer takav vid zabrane ili diskriminacije nije u skladu sa Ustavom i Zakonom o sudijama. Postavlja se pitanje kako će te i druge savesne i stručne, a neizabrane sudije, pri pokušaju novog zaposlenja i uopšte, dokazati da im sudijska funkcija nije prestala zbog nestručnosti, nerada ili moralne nedostojnosti? Istovremeno, članovi VSS birali su za sudije, na primer u Beogradu, bračne drugove ili roditelje i decu. U principu, ni jedan ni drugi slučaj ne bi smeli biti razlog za diskriminaciju, odnosno za neizbor.VSS je, takođe, dužan da stručnoj i političkoj javnosti objasni da li je tačno, a ako jeste, kako je moglo da se dogodi da budu ponovo izabrane sudije koje su 1996-1997. učestvovale u lažiranju lokalnih izbora, to jest u sudskoj legalizaciji falsifikovanja njihovih rezultata. Tu tvrdnju javno je iznela prof. dr Vesna Rakić Vodinelić, koja je izuzetno dobro upućena u ceo sudski izborni skandal iz 1996-97. i njegove aktere. Jednako zabrinjava izjava Vide Petrović Škero, donedavno predsednice Vrhovnog suda Srbije, da su neke sudije sa najlošijim rezultatima u radu ponovo izabrane, dok pojedine kvalitetne i efikasne sudije nisu. Posebno argumentovano objašnjenje VSS duguje javnosti povodom neočekivanog neizbora Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije. Ali i povodom, takođe neočekivanog, izbora, i to u Vrhovni kasacioni sud, Sonje Brkić, koja je, kao sudija Vrhovnog suda, protivzakonito istovremeno bila i predsednik RIK, pa je tek pod snažnim pritiskom javnosti podnela ostavku. Takođe, i da se objasni izbor dvoje sudija Opštinskog suda u dva stepena viši, Apelacioni sud, iako ih je Veliko personalno veće Vrhovnog suda prethodno predložilo Skupštini za razrešenje zbog nestručnog i nesavesnog rada!Iznete konkretne sumnje i prigovori, naravno, ne znače da ogromnu većinu izabranih sudija ne čine stručne, savesne i moralno dostojne sudije. Ali, sve dok se javno iznete konkretne i ozbiljne primedbe i sumnje u regularnost dela izvršenih izbora, ubedljivo i argumentovano ne razjasne ili ne opovrgnu, i o tome ne obavesti javnost, dok sve neizabrane sudije ne dobiju konkretno obrazložene odluke, ostaće velika sumnja u rad VSS, a time i u kvalitet reforme i budućeg rada pravosuđa. A kvalitetna reforma pravosuđa jedan je od bitnih uslova za prijem Srbije u Evropsku uniju. Autor: Slobodan Vučetić