Blic - 2010-01-19Saša Vukadinović, direktor BIA, podsećamo, rekao je za "Blic" da je Vlada Srbije prošle godine, pre reizbora sudija, donela uredbu kojom je omogućila da BIA obavi bezbednosnu proveru onih koji se primaju na rad i sudovima. Istovremeno, negirao je da je BIA dostavljala podatke Ministarstvu pravde u vezi sa postupkom reizbora sudija, kao i da je na bilo koji način imala učešće u ovom postupku.Vlada u toj uredbi može da piše šta god hoće, da BIA ima pravo da hapsi i saslušava koga god želi. Ali, šta god da piše u toj uredbi, to ne važi. Osnovno pitanje je kako je Vlada mogla da donese takvu uredbu, pred izbor sudija, jer očigledno, bila je time motivisana - kaže Dobrivoje Radovanović, ekspert za kriminologiju.
Da je ovo demokratska zemlja, parlament bi, po oceni Radovanovića, zvonio na uzbunu, formirao anketni odbor, sproveo ozbiljnu istragu i ako bi se makar u jednom slučaju dokazalo da su korišćeni podaci BIA u reizboru sudija, neko od ministara morao bi da ode.Saša Janković, ombudsman, najavio je prvu kontrolu BIA do kraja meseca i obećao da će ovo pitanje istražiti. Ali, Radovanović je ubeđen da on, kao ni Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, ni na koji način to ne mogu da učine, jer vlast nije uspostavila potrebne mehanizme civilne kontrole nad BIA.Ni poverenik ni ombudsman nemaju nikakve šanse da to utvrde. Oni nemaju mehanizme da dokažu da je suprotno ono što tvrdi direktor BIA Saša Vukadinović, čak ni nakon što je sam direktor prethodno to priznao pred Odborom za bezbednost, pa odmah potom to demantovao. Da je ovo uređena država, neko od ministara morao bi da ode. Jer prvo priznati da je BIA davala informacije, onda poricati to, zatim uzimati kao osnov uredbu Vlade koja je očigledno suprotna Ustavu, i potom sve negirati, kao da ništa nije bilo, iako postoji puno indicija, da ne kažem dokaza, da su izveštaji BIA korišćeni pri izboru, ukazuje na to da ovo, nažalost, nije uređena zemlja. Zato nam se i može dogoditi da nam političke partije na terenu i obaveštajne agencije učestvuju i u izboru sudija - kaže Radovanović.On naglašava da sve tajne policije prate neke od sumnjivih sudija, jer i ta profesija nije imuna od zloupotreba i u njenim redovima može biti korupcije, ali ističe da to može da se radi isključivo uz nalog suda, nikako ne na osnovu uredbe Vlade. Podsećamo i da je Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta pravosuđa, izjavila za "Blic" da to telo nije dalo nalog BIA za prikupljanje podataka, i da je to, kako je razumela direktora BIA, učinio neko iz Ministarstva pravde, ali ne i sama ministarka.
Radovanović pita:
Zar nije upravo prvo ministarka sama rekla da je BIA prosleđivala podatke o sudijama, ma kako to potom demantovala? Isto je učinio i direktor BIA. I šta sad? Imate demanti prvog čoveka tajne policije i morate mu verovati na reč.
To za njega znači samo jedno - da nema mehanizma kontrole tajne policije koji počinje i završava se Odborom za bezbednost, višestranačkom odboru, u kojem stranke štite jedna drugo i kada je u pitanju visoki kriminal, visoka korupcija, eksploatacija javnih preduzeća.Prema tome, od vremena Miloševića, što se tiče BIA, ništa se nije promenilo, osim što ona više ne ubija i što više nije u sastavu policije već je vladina agencija. I osim što treba da verujemo na reč da su došli drugi ljudi, valjda bolji - kaže Radovanović.
Vladimir Vodinelić iz Centra za proučavanje pravnih studija podseća da je Ustav najjači izvor prava i da svi drugi i zakoni i podzakonski akti moraju biti u skladu s njim.Ustavom je striktno određeno da se podaci prikupljeni u određenu svrhu ne mogu koristiti u druge svrhe, izuzev u krivičnom postupku. To je princip ciljne vezanosti obrade podataka. I to je stroga ustavna norma. Niko ne sme, ni Vlada ni Skupština, da odredi drugačije i podzakonskim ili zakonskim aktom ne može da odstupi od onoga što je propisano Ustavom - komentariše uredbu Vodinelić.
On kaže da je svojevremeno priča da su podaci BIA korišćeni u reizboru sudija potekla od ministarke.Sve to što je Vlada predvidela uredbom potpuno je nevažno ako je BIA davala podatke. U svakom slučaju, niti je BIA smela davati podatke, čak i da je Visoki savet to tražio, niti je Visoki savet to smeo da upotrebi. BIA mora da radi svoj posao i da upotrebljava podatke za svoj posao. Visoki savet ne vodi krivični postupak i ne može da koristi nikakve podatke BIA. Ustavna norma to zabranjuje i jednima i drugima, kao što zabranjuje i Vladi da poništi Ustav - zaključuje Vodinelić.