1. Mišljenje broj 528/09 Venecijanske komisije i način rada VSSPre svega, u tački 10. dopisa od 18.2.2010. godine, VSS tvrdi da „nije doneo odluku o načinu bodovanja kriteriuma i merila, niti su kriterijumi stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti bodovani bodovima ili ocenjivani ocenama“. VSS navodi i da je „cenjena opšta slika o ličnosti sudije, i to kako u sudu u kojem radi, tako i u sredini u kojoj živi, njegov odnos sa kolegama i zaposlenima, odnos prema strankama i društvenim prilikama“Suprotno sugestiji Venecijanske komisije, VSS nije našao za shodno da kriterijume učini merljivim, a svoj rad u postupku reizbora fer, proverljivim i pouzdanim. Šta više, dobre odredbe o omogućavanju kandidatu da se izjasni u postupku reizbora o dokazima kojima se obara pretpostavka njegove stručnosti, ospospbljenosti i dostojnosti, kao i da predoči VSS dokaze koje mu idu u korist, a koje su postojale u nacrtu Odluke o kriterijumima i merilima za izbor sudija, VSS je „izbacio“ iz konačnog teksta Odluke koju je usvojio i na osnovu koje je sproveo reizbor.Dalje VSS navodi da je imao u vidu vrstu predmeta, težinu predmeta, razloge zbog kojih je odluka ukinuta od strane višeg suda. Ova tvrdnja apsolutno nije tačna. VSS nije imao ni jedan od ovih elemenata u vidu. Niti se bavio vrstom predmeta koje je rešava svaki od skoro 2400 kandidata sudija, niti se bavio složenošću tih predmeta (složenost predmeta do danas nije definisana, iako je to jedna od krucijalnih stvari za pravni sistem), niti je pogledao ijednu sudsku odluku tokom razmatranja rada prijavljenih kandidata-sudija.O tome nema traga u zapisnicima, niti bi time VSS mogao da se bavi, s obzirom da je svakom kandidatu posvetio 20 sekundi (ako je uopšte posvećivao svakom kandidatu i toliko) – pogledati objašnjenje uz tačku 8 ovog teksta.2. TajnostUvidom u te materijale može se zaključiti da su bile tačne tvrdnje Društva sudija o tome da su članovi i zaposleni u VSS potpisivali izjave o čuvanju tajnosti podataka (tačke 3 i 4 dopisa od 18.2.2010. godine).U tačci 11. dopisa VSS od 18.2.2010. godine navedeno je: „Supružnički odnos sa advokatima nije uziman u obzir kao kriterijum za ispunjenost uslova. Prilikom ocene dostojnosti u konkretnim slučajevima gde je odnos bio zloupotrebljen (pogodnosti pri zakazivanju predmeta, ubrzanja ili usporavanja toka procesa kod kolega istog ili nižestepenog suda, pritisak na kolege radi donošenja odgovarajuće odluke) je razmatran i uziman u obzir.“ Iz ove, očigledno protivrečne konstatacije, jasno je da je VSS protivzakonito baratao podatkom o bračnom statusu sudija i o zanimanju njihovih supružnika. Kako je VSS došao do tih podataka? Ova tvrdnja VSS ponovo ukazuje na zaključak da je VSS zloupotrebio podatke pribavljene od drugih državnih službi i za druge svrhe, i povredio prava na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava (stav 1. jemči se zaštita podataka o ličnosti; stav 3. zabranjuje se upotreba tih podataka izvan svrhe za koju su prikupljeni u skladu sa zakonom; stav 4. propisuje da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti.Ukoliko je reč o podacima čiji je izvor nepoznat, a koji nikada nisu predočeni sudijama-kandidatima, to znači da je VSS radio na osnovu “rekla-kazala“ kriterijuma. Da li je potrebno obrazlagati zašto je ovakav rad nezakonit, nepouzdan, proizvoljan, površan, neprihvatljiv?3. ProtivrečnostTakođe, uvid u dostavljene materijale ukazuje na dijametralno suprotne konstatacije VSS o istim stvarima.Obrazloženja VSS o nepribavljanju mišljenja kolegijuma o sudijama-kandidatima, u smislu člana 49 Zakona o sudijama, u direktnoj su suprotnosti sama sa sobom u raznim aktima tog tela.Tačkom 5 dopisa VSS od 18.2.2010. godine konstatovano je da je na sednici od 1.9.2010. godine VSS doneo zaključak da ne traži mišljenje kolegijuma (onog suda u kome sudija radi, kao i neposredno višeg suda) za kandidate koji u vreme izbora vrše sudijsku dužnost. Iako je ova konstatacija saglasna konstatacijama iz više dopisa koje je VSS dostavio sudijama tokom januara meseca 2010. godine. U dopisu od 18.2.2010. godine izloženi su drugačiji razlozi za takvo postupanje VSS:- da je tako odlučeno s obzirom da je reč o opštem izboru na kojem učestvuju zatečene sudije i svi kandidati koji ispunjavaju uslov za izbor sudija,- da se zakonska odredba koja upućuje na to odnosi na buduće izbore, kada bude formirana nova mreža sudova,- da mišljenje kolegijuma ne bi bilo objektivno u situaciji kada su svi članovi u opštem izboru i u međusobnoj konkurenciji i- da ne bi na objektivan način predlagali kolege koji treba da napreduju ili da ne budu birani na sudijsku dužnost.Ovi razlozi direktno su suprotni razlozima iz više dopisa VSS upućenih sudijama tokom januara 2010. godine (između ostalih i dopis VSS br.7-00-00102/2009-01 od 19.01.2010. godine) u kojima je navedenno da mišljenje kolegijuma nije traženo zato što se odredba člana 49. stav 1. Zakona o sudijama primenjuje tek od 1.1.2010. godine.Konstatacija iz tačke 6 dopisa VSS od 18.2.2010. godine da nije pravljena rang lista kandidata koji su obavljali sudijsku dužnost i da zbog toga VSS ne može da dostavi takvu rang listu (odnosno da je pravljena samo rang lista sudijskih pomoćnika, odnosno savetnika i kandidata koji dolaze iz raznih drugih struktura) u direktnoj je suprotnosti sa konstatacijama iz zapisnika (XXVIII sednica od 27.11.2009. godine i XXIX sednica od 28.11.2009. godine) u kojima je navedeno da je vršeno rangiranje kandidata iz reda sudija u onim sudovima za koje je utvrđeno da veći broj kandidata ispunjava uslove za izbor u odnosu na broj kandidata koji se bira.Šta je dakle tačno? Kostatacije iz dopisa VSS ili konstatacije iz zapisnika sa sednica VSS?4. Nezakonitost i samovoljaU svakom slučaju, obrazloženja su neprihvatljiva i nedostojna tela koje upravlja sudskim sistemom. Ili to telo ne zna da čita zakon (čak nije reč o tumačenju zakona) jer je odredbom člana 107. stav 2 Zakona o sudijama propisano da se odredbe članova 43 – 54, pa dakle i člana 49, primenjuju počev od dana konstituisanja VSS, odnosno od 6. aprila 2009. godine, ili je to telo pribavilo sebi nedozvoljivu mogućnost da samo odluči da ne postupi po zakonu.Koje je obrazloženje pravo – da li ono po kojem VSS ne zna da čita zakon ili ono po kojem VSS ne želi da primeni zakon?Argument da se biraju samo oni koji imaju bolje rezultate (pri čemu nije definisano koji se rezultati smatraju boljim) mogao bi da bude korišćen samo u situaciji da svi kandidati ispunjavaju kriterijume stručnosti osposobljenosti i dostojnosti, ali da ih ima više nego što je potrebno, pa bivaju (re)izabrani samo bolji. Zadatak VSS u postupku (re)izbora nije bio da utvrdi ko je bolji, već ko od sudija kandidata ne zadovoljava kriterijume, odnosno čiji rad odstupa u tako velikoj meri da izaziva sumnju u to da sudija zadovoljava kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. Zato je rad sudija-kandidata trebalo porediti sa radom svakog od kandidata koji su konkurisali za sudove u koje je konkurisao i nereizabrani sudija, a posebno sa radom onih koji su izabrani. Iz činjenice što je VSS izabrao manje (1531) od predviđenog broja (1838+32) sudija, on je pokazao da nije (re)izabirao bolje od više sudija (od kojih svi ispunjavaju sva tri kriterijuma), već da je razrešio sve sudije (njih 837) navedene u odluci od 25.12.2009. godine pošto je zaključio da su nestručne, neosposobljene i nedostojne, kako je i naveo u toj odluci.5. Neistinito prikazivanje rezultata radaČinjenica je da su u personalnim dosijeima onih malobrojnih sudija kojima je omogućeno da izvrše uvid u njih sadržani statistički podaci o rezultatima rada tih sudija koji se bitno razlikuju, i to na gore, od onih koje su sudije zvanično dobijale u svojim sudovima.Uočeno je da su ti statistički podaci izraženi na obrazcima koji nisu bili ranije propisani i popunjavani i da su, suprotno Sudskom poslovniku, rezultati rada sudija prikazivani prema apsolutnim brojkama rešenih predmeta, a ne s obzirom na efektivno radno vreme sudije kako je to propisano odrebom člana 40 stav 2 Sudskog poslovnika. Time su diskriminisane one sudije koje su bile odsutne iz opravdanih razloga (porodiljsko odsustvo ili bolovanje, recimo) jer su stavljene u situaciju da se njihovi rezultati rada porede sa sudijama koje su sve vreme radile. VSS je, na taj način, jasno stavio do znanja da mu nije stalo ni do zakonitosti ni do poštovanja univerzalnih svetskih tekovina koje se odnose na prava iz oblasti socijalnog osiguranja (bolovanja ili porodiljska odsustva).Takođe je primećeno da u takvoj, do sada nepoznatoj tabeli, prilikom obračuna ispunjenosti norme, drugostepenim sudijama (a možda i svima), suprotno važećim propisima, nisu uzimani u obzir predmeti rešeni drugačije osim presudom, taman kao da za njihovo rešavanje vreme ni nije potrebno. Naravno i ovo je urađeno potpuno nezakonito.S obzirom na rezultate rada sudija – kandidata kojima je raspolagao VSS, postoji više pitanja: ko je sačinio ovakve izveštaje, na osnovu kog akta i zašto, s obzirom da su postojali zakoniti, zvanični i tačni izveštaji o radu sudija, kao što se postavlja i pitanje odgovornosti onih koji su to učinili i naredili.6. Neistinite tvrdnjePrema tački 16. dopisa Visokog saveta sudstva (VSS) od 18.2.2010. godine, VSS ne može da dostavi zapisnike ni sa jedne od svojih sednica pošto su u svima sadržana samo izjašnjenja članova Saveta o kandidatima i pošto bi, kada bi se to otklonilo, u zapisnicima ostali samo datum sednice i konstatacija o tome koji su članovi prisutni.Ovo je u direktnoj suprotnosti sa činjenicom koja proizlazi iz dnevnih redova zakazanih sednica VSS iz kojih je očigledno da u radu VSS nije bilo nikakve rasprave o izboru pojedinih kandidata na najmanje 17 od 36 sednica (koliko ih je održano od konstituisanja VSS zaključno sa 25.12.2009. godine), jer je rasprava o prijavljenim kandidatima počela tek od XVII sednice, tj. od 12.10.2009. godine (počev od kandidata koji su konkurisali za VKS).Ovakva konstatacija je u suprotnosti i sa sadržinama zapisnika sa sednica VSS kojima raspolaže Društvo sudija, iz kojih je očigledno da se VSS bavio i drugim pitanjima. Prema konstatacijama iz zapisnika, osim razmatranjem rada prijavljenih kandidata, VSS se bavio pitanjem sastava svojih radnih grupa, kao i pitanjima u koje sudove će se birati dosadašnje sudije a u koje i kandidati koji nisu do sada bili sudije, koliko je prijavljenih kandidata za koji sud, ko treba da ima prednost prilikom izbora - sudije ili savetnici, koje sudije će ostati u VKS, a koje će biti izabrane za apelacione sudove, odnosno kojim savetnicima će se davati prednost, koji su materijali razmatrani prilikom raspravljanja o kandidatima, za koliko je kandidata zauzet stav na konkretnoj sednici da treba da budu izabrani, u kojim sudijama treba povećati broj sudija i zašto, da su se određeni članovi, pojedinačno, bavili naknadnim proverama kandidata,i td),.U pogledu razmatranja rada kandidata, zapisnici međutim, sadrže samo kostataciju da određeni kandidati ispunjavaju sve kriterijume za izbor za sudiju suda u koji su konkurisali. Zapisnici uopšte ne sadrže:- nikakvu raspravu o pojedinačnim kandidatima,- nikakve zaključke da li je i u odnosu na koliko kandidatata koji su konkurisali za određene sudove oborena pretpostavka stručnosti osposobljenosti i dostojnosti,- da li je bilo više kandidata koji su ispunjavali tu pretpostavku od broja sudijskih mesta u sudovima za koje su konkurisali, i ako je bilo,- u kojoj meri izabrani kandidati, odnosu na ostale, više ispunjavaju uslove za izbor u određene sudove,- često ni imena kandidata koji su konkurisali za sudiju u sudovima o kojima se raspravlja na konkretnoj sednici,- niti, pre konstatacije da izabrani kandidati zaslužuju da budu izabrani, zapisnici sadrže konstataciju da je bilo bilo kakvog većanja i glasanja.7. Pretpostavke o nekim razlozima nereizbora„Neka se sami nađu“, uputila je predsednica VSS sve nereizabrane sudije. Izjave članova VSS i dostavljeni materijali, doveli su do više mogućih zaključka:Moguće je da je VSS poredio podatke između članova veća u drugostepeim građanskim odeljenjima u okružnim sudovima. Ukoliko su zaista poređeni članova veća, onda je time primenjen unapred nepredviđeni i tajni postupak ili kriterijum. Sa tim u vezi postavlja se pitanje kako su „čitani“ statistički podaci. Koje je merilo nosilo koju težinu. Da li je bio bitniji broj rešenih predmeta (zašto i na osnovu čega), procenat ispunjenosti norme ili kvalitet kojim su oni rešavani. I kakav je značaj svakog od tih merila, i možda nekih drugih, međusobno? Da li su rezultati rada prikazani zakonito, kako propisuje Sudski poslovnik i Uputstvo VSP ili nezakonito.8. Odluka za 20 sekundi (nerazumno kratak rok)Obrada prijava i proces (re)izbora su sprovedeni u nerazumno kratkom roku, za nešto više od tri meseca - od septembra do sredine decembra 2009. godine. Nije reč samo o izjavi predsednice VSS na konferenciji za štampu od 17.12.2009. godine povodom objavljivanja imena (re)izabranih sudija, a i kasnije, da je Savet za 400 radnih sati savesno i temeljno obradio 5020 prijava, po kojoj je svakom kandidatu, za procenu njegovih sposobnosti i kvaliteta i navodno poređenje sa drugima, VSS posvetio 5 minuta. Reč je i o tome koliko je vremena, prema sopstvenim konstatacijama iz zapisnika sa svojih sednica (na primer, XIX sednica od 23.10. 2009. godine i XXI sednica VSS od 4.11. 2009. godine), Savet posvetio, ako je posvetio, razmatranju pojedinačnih prijava.Ne samo da nije realno, već nije ni izvodljivo ni pojmljivo da je, osim ostalih tačaka dnevnog reda sa XIX sednice, VSS „raspravljao pojedinačno o svakom kandidatu“, prilikom čega su „članovi VSS imali u vidu ličnu i radnu biografiju kandidata, postignute rezultate rada za 2006, 2007. i 2008. godinu, prosečne rezultate za trogodišnji period, kao i mišljenja o onim kandidatima za koja su ista tražena, vodeći računa da ispunjavaju propisana merila i kriterijume u pogledu osposobljenosti, stručnosti i dostojnosti.“. Ovo stoga što se na toj sednici raspravljalo, osim o 399 kandidata za Upravni sud i o 632 kandidata za Apelacioni sud u Beogradu, i sve to na jednoj sednici koja je trajala 5 i po sati (od 11,30 do 17 časova). Sve i da se zanemari ostalo na dnevnom redu, ostaje 20 sekundi po kadidatu?!Isti je slučaj i sa navodnim raspravljanjem o 813 kandidata za Prvi osnovni sud u Beogradu na XXI sednici VSS od 4.11.2009. godine koja je trajala od 12 do 18.30 časova, odnosno opet 20 sekundi po kandidatu?!9. Sukob interesa i utisak pristrasnostiU tački 14. dopisa VSS od 18.2.2010. godine, VSS tvrdi da su se članovi VSS izuzimali iz postupka razmatranja i glasanja o kandidatu koji je njihov srodnik . U tački 16 pak, VSS tvrdi da je „svim sednicama Saveta uvek i to bez ikakvog izuzetka, prisustvovalo svih 10 članova“. Dakle, članovi VSS nisu se izuzimali, zbog sukoba interesa i utiska pristrasnosti, iz razmatranja svih prijava i glasanja o svim ostalim kandidatima koji su konkurisali za sudove u koje su izabrani njihovi srodnici i prijatelji.10. ProizvoljnostNa primeru izbora sudija za Upravni sud, ilustracije radi vidi se koliko je bio proizvoljan način rangiranja i izbora sudija.U Upravnom sudu ostalo je nepopunjeno 12 od 36 sudijskih mesta. Ova mesta su popunjena tako što je, na predlog VSS, Narodna Skupština izabrala 12 sudija iz reda kandidata koji nisu bili sudije. Od 36 sudija Upravnog suda 24 je izabrano iz reda dotadašnjih sudija, a 12 iz reda ostalih kandidata, na probni period od 3 godine. Ovo stoga što su sa rang liste sudijskih pomoćnika izabrani kandidati koji su bili na 15, 18, 19. i 21. od 31 mesta, a sa rang liste ostalih kandidata izabrani su kandidati sa 4, 11, 22, 46, 61, 73, 92. i 98. od 120 mesta.Kako su se kotirali 1. sa jedne i 1. sa druge rang liste? Ko je imao prednost od njih dvojice? Zašto su uopšte pravljene rang liste ako potom nisu poštovane.  Dragana Boljevićpredsednica Društva sudija Srbije