Назад

Kuda ide Srbija?

10.05.2010.


O čemu se zapravo radi? Aktuelna vlast zasipa nas, preko kontrolisanih medija, zaklinjanjem u evropsku perspektivu Srbije. Priča o borbi protiv organizovanog kriminala i s tim u vezi o reformi sudstva, kao nedeljivim procesima, najbolji je pokazatelj pravca kojim ide Srbija.Da pokušamo da damo pravu meru pomenutim aktivnosti vladajuće strukture u Srbiji, kako bi se razumelo i postalo potpuno vidljivo da se u stvari radi o pokušaju opstanka na vlasti jedne sterilne konstelacije, koja nema viziju kako da izvede zemlju iz duboke krize. Kao uvod najpre treba podsetiti na sadržaj obraćanja javnosti predsednika Srbije, koje obiluje neprimerenim kvalifikacijama na račun opozicije, po modelu koji je na ovim prostorima već oproban devedesetih godina i koji je zemlju uveo u haos, a društvene prilike doveo na ivicu građanskog rata! Predsednik Srbije, kao predsednik svih građana ove države pre neki dan jednostavno ih razvrsta u konstruktivne i destruktivne, nekoliko njegovih ministara, kao po komandi to razradiše detaljnije i još oštrije, pa se možemo nadati jasnom, ideološki motivisanom obračunu sa destruktivcima! Kako i na koji način, ostaje da vidimo. Kuda to ide Srbija?S tim u vezi hajde da kažemo koju o reformi sudstva, u svetlu evropskih perspektiva Srbije.
Od začetka ideje o „reizboru ili opštem izboru“ u sudstvu Srbije, skoro svi relevantni subjekti ( čitaj oni koji se razumeju u sektor sudstva ) ukazivali se da se reforma sudstva, koje uzgred budi rečeno nije bilo sjajno, mora izvoditi oprezno i uz puno poštovanje Ustava, zakona, ali i opšteprihvaćenih evropskih standarda za uspostavljanje nezavisnog i profesionalnog sudstva. Iz izvršne vlasti, sve vreme, pa i nakon katastrofalnog zahvata u sudstvo stizala su uveravanja da su Ustav i zakon poštovani, da se ima puna podrška Evrope i da čak dobijaju pohvale za reformu koja je saglasna sa evropskim principima koji su gore pomenuti. Kritičarima tzv.reforme lepljene su prigodne etikete – Društvu sudija da mu je rukovodstvo ilegalno, da su njegovi članovi, a naročito nereizabrani nedostojni, korumpirani, bave se magijom, prostitucijom i čime sve ne, a onima drugima iz reda profesure i advokature da kritikom ruše napore vlasti u borbi protiv organizovanog kriminala! Sve to već je ranije viđeno na ovim prostorima i za tim se posezalo u odsustvu pravih argumenata kojima bi se mogao odbraniti navodni reformski proces, bez obzira na oblast u kojoj je sprovođen. No, ni jednog trenutka u javnost nije došla informacija o tome ko je taj britki um, reformator čije vizije očigledno prevazilaze autoritete iz oblasti prava ( recimo ugledni profesori prava: dr Vesna Rakić-Vodinelić, dr Zoran Tomić, dr Zoran Ivošević, koji je javno objasnio i kako je izmanipulisan od reformatora i dr. koji su svoje negativne ocene i stavove iznosili u više navrata! Sudeći po žestini apologetike reforme, to bi mogli biti: ministarka pravde Snežana Malović ili pak predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović ili pak advokat Boško Ristić, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. Ne želim da iznosim lični sud o tome ko kakvu specifičnu težinu ima, ali će čitaoci sami to lako zaključiti jer smo svi više puta bili u prilici da čitamo njihove napise ili ih pak slušamo u raznim prilikama! Teško državi u kojoj o struci odlučuju nedovoljno kompetentni, uz to stranački ili interesno motivisani, makar bili i dobronamerni! No, ako Vam eminentni stručnjaci stavljaju do znanja da nešto nije dobro, a Vi i pored toga terate dalje kao da se ništa nije dogodilo, nego još pokušavate da diskreditujete svaku kritiku, onda se opravdano postavlja pitanje dobrih namera reformatora. Kuda to onda ide Srbija?
Evropa je davno Srbiji dostavila mapu puta, kako se to popularno kaže, za ulazak u Evropsku uniju. Sve bi bilo u redu da na toj mapi nisu jasno označeni sektori gde se očekuje pomak i bez čega je Evropa samo pusti san, za one koji je iskreno žele ili mamac za lakoverne, za one koji time samo kupuju birače! Ovo izgleda kao digresija, ali nije! Kada pogledamo napore vlasti kroz izjave njenih najviših predstavnika jasno se može prepoznati napor da se predstavi kako je borba protiv organizovanog kriminala odgovorna i teška odluka vladajućeg establišmenta, a u suštini se radi o ispunjavanju jedne od obaveza prema Evropi. O tome je i u našoj štampi pisano u više navrata, pa sa tim ne treba polemisati!
Da stvar bude još crnja potrudili su se sami reformatori pričom o tome da reforma neće ugroziti i onako sporo sudovanje, da će nova mreža odmah početi da daje rezultate ( podsetite se izjava g. Homena i Ministarke pravde o tome šta i kada se očekuje od reformisanog sudstva ) ali i svesno plasiranom neistinom da imaju pozitivnu ocenu tzv.reforme od Evrope. Mada je javnost, pre svega od Društva sudija obaveštena o negativnom stavu Evrope prema takvoj reformi, od gore pomenutih je na sva usta iznošena suprotna tvrdnja! Sada imamo priznanje da je reforma dobila negativnu ocenu, a onima koji su govorili nešto drugo, očigledno netačno ne pada na pamet da povuku konsekvence! Bar da se izvine za obmanjivanje javnosti! No nije to najgore za Srbiju! Najveći problem je tvrda ocena Evrope da „sa politizovanim sudstvom, Srbija nema evropsku perspektivu“! Kuda onda ide Srbija? Hoćemo li iznova, po oprobanim metodama na ovim prostorima da se pravimo da se ništa ne dešava i da je sve idealno, tvrdoglavo insistirajući na svom specifičnom putu u Evropu, koja nas opet, po ko zna koji put ne razume! No, njima se ne može pričati priča o organizovanom kriminalu i nasleđu prošlosti koje demokratska vlast uspešno prevazilazi. Hoće li konačno neko snositi odgovornost za loše urađen posao ili ćemo jedan opasan eksperiment in vivo proglasiti svojim specifičnim putem u novu i srećnu budućnost, za one koji to dočekaju!Rasplet mora uslediti brzo, pa ćemo svi zajedno videti kuda to ide Srbija! U pravcu sudstva koje to nije i ne može biti po svojoj suštini, jer su partijski komesari pravili spiskove podobnih i nepodobnih, ali u suprotnom od Evrope, koja nas očigledno bolje poznaje od nas samih!U Leskovcu, dana 30.04.2010.g. Nikola Pešić, nereizabrani sudija Okružnog suda u Leskovcu




Назад


Стандарди судијске етике


Међународна сарадња




Чланство



Пројекти


En