U pismu predsedniku Tadiću strukovna udruženja sudija i tužilaca ukazuju na brojne konstatacije međunarodnih strukovnih udruženja i institucija, posebno one koje je Evropska komisija, usmeno i pismeno, ponovila u više navrata, da će brižljivo nadzirati način rešenja problema nastalih reizborom sudija i tužilaca, što će se odraziti i na izveštaj o napretku i na eventualnu ocenu o kandidaturi Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, čime je rešenje postreizbornih problema, dobilo međunarodni aspekt i postalo pitanje od prvorazrednog državnog značaja.
Deleći uverenost da je i predsednik, kao i oba strukovna udruženja sudija i tužilaca, u potpunosti posvećen evropskim vrednostima, predloženo je predsedniku da primi predstavnike Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije radi dubljeg i konkretnijeg sagledavanja ovog pitanja i njegovih mogućih rešenja.
U obraćanju predsednici Ustavnog suda, a s obzirom da je sledeća sednica Ustavnog suda zakazana za 1. juli 2010. godine, navedeno je da je jasno da neće biti blagovremeno okončani postupci po izjavljenim žalbama 1000 nereizabranih sudija i tužilaca i pored odluke od 28. maja 2010. godine u slučaju Saveljić, koja je takvu mogućnost davala. Stoga je ukazano da delotvornost pravne zaštite u ovom slučaju još jedino može biti obezbeđena odlučivanjem o privremenoj mera za odlaganje izvršenja odluka kojima je prestala funcija nereizabranim sudijama i tužiocima.
Predsednici Ustavnog suda još jednom je predočeno da se odugovlačenjem u pružanju pravne zaštite u pokrenutim postupcima, koji su hitni i po svojoj prirodi i po zakonu, jer se njima rešava i o radnopravnom statusu nereizabranih sudija i tužilaca, povređuje pravo podnosilaca na pravično suđenje u razumnom roku garantovano odredbama člana 32. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Od nje je zatraženo da obavesti strukovna udruženja sudija i tužilaca koje će mere preduzeti, kao predsednica Ustavnog suda, kako bi nereizabranim sudijama i tužiocima bila pružena delotvorna pravna zaštita, pošto će u suprotnom Ustavni sud dati osnov za zaključak o svojoj nedelotvornosti i time stvoriti pretpostavke da nereizabrane sudije i tužioci zatraže pravnu zaštitu od Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu i pre okončanja započetih postupaka.