Visoki savet sudstva nije otklonio propuste iz domena dobre uprave koje je načinio u postupku izbora sudija, niti je izvršio zakonom propisanu obavezu da Zaštitnika građana obavesti o sprovođenju izrečene preporuke za otklanjanje propusta, odnosno o razlozima zbog kojih nije postupio po njoj.
Zaštitnik građana o tome, u skladu sa Zakonom, obaveštava javnost, a obavestio je i Narodnu skupštinu i Vladu Republike Srbije.
Zaštitnik građana ocenjuje da je nepoštovanje zakona od strane organa vlasti neprihvatljivo na bilo kom nivou, ali da je posebno štetno kada se o pravni poredak oglušuje jedan od najviših državnih organa, kakav je Visoki savet sudstva (VSS). Time ne samo da se nastavlja kršenje prava građana – kandidata za sudijske funkcije, već se urušava vladavina prava, kao jedna od vrednosti na kojima se, prema Ustavu, zasniva Republika Srbija.
Visoki savet sudstva (VSS) je tokom 2009. godine sproveo postupak opšteg izbora sudija. Postupajući po pritužbama preko 150 neizabranih kandidata, razrešenih sudija, Zaštitnik građana je, nakon sprovedenog postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada VSS u pogledu poštovanja zagarantovanih prava građana, 03. 08. 2010. godine utvrdio da je VSS u postupku izbora načinio više propusta iz domena dobre uprave, i dao preporuke kako da se njihove posledice, u meri u kojoj je to moguće, otklone, a budući propusti spreče.
Utvrđeni propusti u radu sastoje se u uskraćivanju mogućnosti kandidatima koji su prethodno vršili sudijsku funkciju da se u toku postupka pred VSS izjasne o okolnostima koje su opovrgle propisima utvrđenu (oborivu) pretpostavku da ispunjavaju kriterijume i merila za izbor; uskraćivanju sadržajnog i konkretnog obrazloženja neizabranim kandidatima o razlozima zbog kojih nisu izabrani; uskraćivanju pouke o pravnom leku kandidatima koji nisu izabrani; nepotpunom sprovođenju konačnih akata Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; odsustvu dovoljno delotvornih i osmišljenih mera za postizanje srazmerne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u sudovima na čijem području žive pripadnici nacionalnih manjina (akt sa utvrđenjem i preporukama dostupan na internet prezentaciji Zaštitnika građana).
Imajući u vidu da su utvrđeni propusti od značaja za ostvarivanje prava ne samo podnosioca pritužbi Zaštitniku građana, već i drugih kandidata koji su učestvovali u postupku izbora, polazeći od Ustavom i Zakonom propisane dužnosti zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava, takođe ceneći obim i prirodu učinjenih propusta i značaj sprovođenja preporuka za poštovanje prava građana, Zaštitnik građana odlučio je da, u skladu sa članom 31. stav 5. Zakona o Zaštitniku građana, obavesti javnost, Narodnu skupštinu i Vladu o nepostupanju Visokog saveta sudstva po preporukama ovog organa.
Za donošenje odluke o obaveštavanju javnosti, Narodne skupštine i Vlade od posebnog značaja bila je okolnost da je VSS prekršio izričitu zakonsku obavezu da u roku od 60 dana (član 31. stav 3. Zakona o Zaštitniku građana), obavesti ovaj organ o tome da li je postupio po preporukama, odnosno o razlozima zbog kojih to, eventualno, nije učinio. VSS obavezu nije izvršio ni tri sedmice po isteku zakonskog roka od dva meseca. Pojedini podnosioci pritužbi obavestili su, međutim, Zaštitnika građana da ni po isteku roka za postupanje po preporuci nisu dobili obrazložene odluke VSS sa razlozima zbog kojih nisu izabrani, što je sadržina jedne od upućenih preporuka.
Od značaja za odluku o obaveštavanju javnosti, Skupštine i Vlade, bila je i okolnost da je u toku postupka pred ovim organom, VSS svoju zakonsku obavezu da odgovori na zahteve Zaštitnika građana, kao i da mu dostavi sve tražene informacije i spise u roku koji on odredi, izvršio na neprimeren način – VSS je Zaštitniku građana odgovorio kao da je u pitanju zainteresovani građanin, a ne nezavisni državni organ koji sprovodi zakonom propisan postupak kontrole (akt VSS dostupan na internet prezentaciji Zaštitnika građana).
O činjenici nesaradnje Visokog saveta sudstva sa Zaštitnikom građana pored javnosti obavešteni su, u skladu sa Zakonom, i Narodna skupština i Vlada Republike Srbije.