Srbija je zabeležila mali pomak ka daljem usaglašavanju svog pravosudnog sistema sa evropskim standardima, što predstavlja ključni prioritet Evropskog partnerstva.
Zakon o Pravosudnoj akademiji usvojen je decembra 2009. a akademija je uspostavljena kao telo odgovorno za stručnu obuku i stalno stručno usavršavanje sudija, tužilaca i sudskog osoblja. Novi Sudski poslovnik usvojen je u decembru 2009. Njime se reguliše rad sudova i unutrašnja organizacija nove sudske mreže. U junu 2010. je usvojen novi Zakon o sudskim veštacima.
Postupak reizbora svih sudija i tužilaca, kojim je rukovodilo Ministarstvo pravde, sproveden je u drugoj polovini 2009. i stupio je na snagu u januaru 2010. Ukupan broj sudija i tužilaca je smanjen za 20-25%. Nije reizabrano više od 800 od oko 3000 nekadašnjih sudija i prekršajnih sudija.
Nova struktura mreže sudova primenjuje se od januara 2010. Sto trideset i osam opštinskih sudova je reorganizovano u 34 osnovna suda. Pored toga postoji 26 viših sudova, 4 apelaciona suda i Vrhovni kasacioni sud. Shodno tome je izmenjena i organizacija tužilačke službe. Ta služba je podeljena na osnovna, viša i apelaciona tužilaštva. Postoje posebna odeljenja za ratne zločine i organizovani kriminal. Novi Upravni sud počeo je sa radom u januaru 2010. U julu 2010. je okončano imenovanje članova Ustavnog suda.
Međutim, značajni aspekti nedavnih reformi su predmet ozbiljnih zabrinutosti. Postupak reizbora sudija i tužilaca izveden je na netransparentan način, dovodeći u opasnost načelo nezavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za ovaj postupak, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, postupala su u prelaznom sastavu koji je prenebregnuo odgovarajuću zastupljenost profesije i stvorio veliku opasnost od političkog uticaja. Pored toga, ni ujednom od ovih veća nisu bili imenovani svi članovi. Objektivni kriterijumi za reizbor, koji su bili razrađeni u bliskoj saradnji sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope, nisu bili primenjeni. Sudije i tužioci nisu intervjuisani tokom postupka i nisu dobili adekvatna obrazloženja odluka. Kandidati za sudijske i tužilačke položaje koji su birani prvi put (876 sudija i 88 zamenika tužilaca) imenovani su bez intervjua ili primene kriterijuma za vrednovanje njihovih kvaliteta i postugnuća. Ukupan broj sudija i tužilaca nije bio izračunat na pouzdan način i prilagođavan je nekoliko puta po okončanju reizbora. Pravo žalbe nereizabranih sudija bilo je ograničeno na obraćanje Ustavnom sudu, koji nema kapacitet da izvrši potpunu reviziju odluka. Do sada je razmotrio samo jednu od više od 1.500 žalbi. Ustavni sud je u tom predmetu poništio prvobitnu odluku iz proceduralnih razloga.
Još nisu izabrani stalni sastavi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Novi predsednici sudova nisu imenovani. Zakonski rokovi za njihovo imenovanje istekli su u julu, odnosno u martu 2010. Nisu usvojeni planirani novi Zakonik o krivičnom postupku, novi Zakon o parničnom postupku, zakon o izvršenju i obezbeđenju kao ni zakon o notarima.
Veliki broj nerešenih slučajeva i dalje izaziva zabrinutost, naročito obzirom na negativan uticaj nedavnih reformi na opštu efikasnost pravosudnog sistema. Smanjenje broja sudija i tužilaca nije bilo zasnovano na pravilnoj proceni potreba. Prema novom sistemu sudova, sudovi koji su zatvoreni nastavljaju da rade kao sudske jedinice koje će odlučivati u građanskopravnim sporovima. To znači da sudije i sudsko osoblje moraju da putuju od sudova do sudskih jedinica što iziskuje značajne resurse i otvara pitanja bezbednosti. Nije ustanovljen ujednačen sistem organizovanja rada sedišta sudova i novih sudskih jedinica. Elektronsko evidentiranje predmeta i informaciono tehnološki sistem koji povezuje sve sudove i sudske jedinice i omogućava pristup spisima još nije u potpunosti funkcionalan.
Ustavni sud se suočava se nekih 7.000 nerešenih predmeta, uključujući i žalbe koje su podnele sudije i tužioci koji nisu reizabrani. Uspostavljanje Pravosudne akademije se i dalje nalazi u ranoj fazi i stručna obuka još nije otpočela.
Napredak u domaćim procesuiranju ratnih zločina i dalje je spor. Trenutno se odvija 20 suđenja i istraga protiv 103 pojedinaca.
Sve u svemu, pravosudni sistem Srbije samo delimično ispunjava sopstvene prioritete. Postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene nedavne reforme, naročito reizbor sudija i tužilaca.Napomena: nezvanični prevod Društva sudija Srbije