I  REVIZIJA (RE)IZBORA

1. Reizbor – pitanje njegove ustavnosti i saglasnosti sa evropskim standardima
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u 2010. godini pravilno ukazuje i na nekoliko važnih pitanja koje je neophodno prethodno ponovo razmotriti i naći odgovarajuća rešenja da bi reforma sudstva zaista mogla da bude uspešna:
• revizija (re)izbora sudija,
• izbor za stalni sastav Visokog saveta sudstva
• preispitivanje efikasnosti sudskog sistema kroz revizije odluke o potrebnom broju sudija i novousspostavljene sudske mreže, između ostalog.
Primena evropskih standarda zahteva da se u njihovom svetlu oceni i prekid stalnosti sudijske funkcije – reizbora, koji je proces potpuno drugačiji od postupka lustracije. Zbog toga je važno još jednom nalasiti da su i Konsultativno veće evropskih sudija, i sve sudije u okviru svojih strukovnih udruženja (MEDEL i Evropsko i Svetsko udruženje sudija) jasno izrazile stav da je prekid stalnosti sudijske funkcije koji je učinjen u Srbiji, povredio načelo nezavisnosti sudstva .
Društvo sudija smatra da je prioritetni pravni put za otklanjanje štetnih posledica nastalih reizborom sudija da Ustavni sud konačno odluči o predlozima za ispitivanje ustavnosti prekida stalnosti sudijske funkcije, koje su podnela tri ovlašćena predlagača u decembru 2009. godine . Pitanje ustavnosti prekida stalnosti sudijske funkcije, odnosno pitanje reizbora, jeste prethodno pitanje za čitav postupak reizbora, pa i za odlučivanje o najmanje 1.500 žalbi koje su pred Ustavnim sudom .
2. Neophodnost revizije (re)izbora
S obzirom na ogromne nedostatke načinjene u postupku tzv. opšteg izbora sudija, koji je za dotadašnje sudije sa stalnom sudijskom funkcijom bio reizbor (ako su bili izabrani), odnosno razrešenje (ako nisu bili izabrani), a koji je bio (ne)izbor za kandidate koji prethodno nisu bili sudije, pravno najčistije bilo bi da se čitav taj postupak poništi.
Najmanje što mora da se uradi je da se izvrši revizija (re)izbora. To je nephodno i zato što je u tesnoj vezi sa legitimitetom izbora za stalni sastav VSS.
Kada mu se već pristupilo, postupak reizbora trebalo je da bude izveden na takav način da javnost bude uverena da nije bilo nikakve proizvoljnosti, nepouzdanosti, političkih ili uticaja tajnih službi i drugih nedozvoljenih uticaja u tom postupku.
3. Zašto ustavni sud ne može da izvrši reviziju?
Zadatak VSS u postupku (re)izbora, zbog izuzetne prirode mere prekida stalnosti sudijske funkcije, bio je da reizabere svakog sudiju, osim onog za koje je oborena pretpostavka stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti . Dakle, nije bio zadatak VSS da utvrdi ko je bolji, već ko od sudija kandidata ne zadovoljava kriterijume, pre svega dostojnosti.
Umesto toga, VSS je smanjio za oko 600 broj sudija i nije propisao rešenje za slučaj koji je nastupio, da kriterijume i merila za (re)izbor zadovoljava veći broj postojećih sudija od utvrđenog potrebnog broja. Da bi se izbegla proizvoljnost prilikom (re)izbora, VSS je morao da utvrdi, a nije, način rangiranja kandidata – sudija koji zadovoljavaju sve kriterijume za reizbor. Dakle, sama Odluka VSS o kriterijumima i merilima ne omogućava da činjenično stanje bude pravilno i potpuno utvrđeno.
Takođe, ta Odluka VSS, suprotno mišljenju Venecijanske komisije, nije definisala kakav je odnos između tri propisana krterijuma za izbor (stručnost, osposobljenost i dostojnost) odnosno da li oni „vrede“ podjednako ili „nose“ različiti težinu, a zatim nije propisala ni kakvu težinu treba pripisati različitim elementima za vrednovanje sudija (unutar jednog) kriterijuma (merila), odnosno vrednosnu skalu kojom se meri svaki od različitih kriterijuma. Dakle, Odluka o kriterijumima i merilima nije učinila merljivim, pouzdanim i uporedivim pojedine kriterijume, posebno dostojnost , niti sadrži metode ocenjivanja i poređenja kandidata sa stalnom sudijskom funkcijom međusobno, kao ni sa ostalim kandidatima koji konkurišu za viši sud ili po prvi put konkurišu na ovu funkciju.
Rangiranje kandidata iz reda sudija ni nije vršeno, niti su utvrđene prosečne statističke vrednosti rezultata rada (za sudove u kojima su kandidati obavljali sudijsku funkciju, kao ni za sve sudove, odnosno za materije iste vrste i stepena u Srbiji), koje bi bili orijentiri za poređenje rezultata rada sudija i donošenje zaključaka o eventualnoj sumnji da neki od sudija ne ispunjava propisane kriterijume, kao i za njihovo gradiranje prilikom odlučivanja o tome da li će nekome od njih, i kome, prestati sudijska funkcija.
VSS je koristio statističkie podatke o rezultatima rada sudija koji se bitno razlikuju od zvaničnih izveštaja koje su sudije zvanično dobijale u svojim sudovima u kojima protivzakonito nije uzeto u obzir efektivno radno vreme (dakle, situacija u kojoj su sudije bile opravdano odsutne sa posla, zbog radne neraspoređenosti, bolesti ili drugih opravdanih razloga) već je računato kao da su sve sudije radile sve radne dane, suprotno članU 40 stav 2 Sudskog poslovnika.
VSS nije pribavio, niti tražio mišljenje sednice sudija suda iz koga potiču kandidati, shodno svom zaključku od 01.09.2009. godine, smatrajući da se odredba člana 49. Zakona o sudijama primenjuje tek od 01.01.2010. godine.
Dakle, VSS nije odredio rešenja za više važnih pravnih situacija koje su nastupile, niti je utvrdio niz važnih činjenica bez kojih se ne može doneti pouzdana odluka o reizboru. Ustavni sud, međutim, nije ovlašćen da sam „popravlja“ ove propuste VSS. On je jedino ovlašćen da se bavi zakonitošću odluke, i eventualnim povredama prava i postupka Pri odgovoru na ovo pitanje potrebno je imati u vidu konkretne primedbe koje su stavljene na postupak reizbora sudija. EK u svom Izveštaju navodi nedostatke, kao što su npr. nepotpun sastav VSS, odsustvo objektivnih kriterijuma, neobavljanje intervjua sa sudijama i uopšte, nedostatak raspravnosti, kao i netransparentnost postupka, i slično.
Sve navedene propuste jedino može i mora da otkloni novi VSS u ponovljenom postupku. 
Kako bi VSS mogao da ponovi postupak reizbora za nerizabrane sudije neophodno je da za to postoji pravni osnov.
Kako je inače nesporno da je došlo do ugrožavanja nezavisnosti sudstva, svaka aktivnost na ispravljanju takvog nevaljanog postupka, mora dobiti nesumnjivu društvenu podršku koja proizlazi iz autoriteta najviših organa vlasti.
U konkretnom slučaju, Vlada bi predložila, Skupština usvojila, a Predsednik Republike potpisao takav zakon. Na taj način bi se otklonila svaka sumnja da se izmene vrše pod bilo kakvim pritiskom parcijalnog interesa i istovremeno, obezbedila bi se puna podrška stručne javnosti, domaće i međunarodne.
Zbog toga je poseban zakon – lex specialis odgovarajuće, zakonito i najbrže rešenje.
S obzirom na tesnu povezanost pitanja revizije reizbora i izbora za stalni sastav VSS, trebalo bi istovremeno sa posebnim zakonom doneti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o VSS. On bi morao da izmeni niz odradaba kako bi se Zakon u što većoj meri približo standardima, u skladu sa Ustavom.
U svakom slučaju, ukoliko bi bili donošeni novi zakoni, neohodno je da u izradi njihovih nacrta budu uključeni predstavnici Društva sudija Srbije, i to oni koje bi udruženje samo odredilo.
4. Pretpostavke za otklanjanje propusta učinjenih u prethodnom postupku
I ovde treba poći od propusta učinjenih u prethodnom postupku reizbora sudija, na koje je ukazano u Iveštaju EK. U tom smislu, pre započinjanja ponovljenog postupka pred VSS neophodno je:
1) Da bude izabran novi – stalni sastav VSS u punom sastavu, ne samo uz poštovanje formalne procedure koja je propisana Zakonom o Visokom savetu sudstva, već na način kojim će mu se obezbediti legitimitet.
2) Da novoizabrani – stalni sastav VSS definiše:
• kriterijume i merile za izbor tako što će ih objektivizirati i precizirati i time otkloniti mogućnost arbitrarnog odlučivanja, vodeći računa da:
- reizbor predstavlja izuzetnu meru i da takva njegova priroda određuje zadatak VSS da reizabere sve dostojne sudije, osim onih čiji rezultati rada zaista odstupaju u velikoj meri (mora se i odrediti u kojoj, a imajući u vidu celinu Srbije) i po vise merila kumulativno, od republickih repera,
- kriterijum nedostojnosti mora da ima eliminatorni karakter, s tim što mora da bude dokazana u postupku razrešenja, koji mora da bude okončan pravosnažno,
- postupku obaranje pretpostavke ispunjenosti kriterijuma pristupa se samo ukoliko je sudija završio predmete sa kvalitetom (stručnost) i u broju (osposobljenost) koji izaziva sumnju u njegovu stručnost i osposobljenost
- pretpostavka mora i biti oborena, odnosno mora da bude i dokazano da sudija ne ispunjava neki od kriterijuma
- kriterijumi: stručnost i osposobljenost budu definisani tako da se zna koji nosi koliko poena u odnosu na drugi
- da se utvrde reperi, tj. prosečan broj rešenih predmeta (kriterijum osposobljenosti) kao i broj ukinutih (kriterijum stručnosti) u odgovarajućim materijama svakog pojedinačnog suda i republički reperi i da se i jedni i drugi primenjuju prilikom odlučivanja
• proceduru odlučivanja koja će omogućiti transparentnost postupka i garantovati sudijama mogućnost da se izjasne o svim činjenicama i okolnostima kojima se dovodi u pitanje njihova stručnost, osposobljenost i dostojnost, u skladu sa Ustavom i Evropskom konvencijom.
II  IZBOR SUDIJA U STALNI SASTAV VSS
1. Nedostaci trenutnog postupka izbora sudija za VSS
Izbor članova VSS iz reda sudija trebalo da bude okončan do 30. juna 2010. godine, ali još uvek nije. Do sada preduzete izborne radnje poništene su nedavnom odlukom predsednice VSS od 26.11.2010. godine koju Društvo sudija pozdravlja.
Smisao izbora sudija za članove VSS nije da se samo formalno ispoštuje zakonska procedura, već da se obezbedi da izabrani kandidati budu legitimni predstavnici sudija iz čijih redova se biraju. Sada važeći podzakonski akti ne garantuju legitimnost izbornog postupka iz više razloga.
1) Sudije nisu upoznate sa kvalitetima kandidata iz drugih sudova, osim sa njihovim biografije u funkciji sudije. A treba da budu upoznate sa njihovim shvatanjima u pogledu bitnih pitanja o kojima će oni odlučivati kao članovi VSS, kao što su kriterijumi i merila za izbor i napredovanje sudija, vrednovanje rada sudija, disciplinska odgovornost, sprovedeni reizbor sudija, novouspostavljena mreža sudova i td .
2) Pošto sudije nedovoljno poznaju kandidate iz drugih sudova, može se očekivati da bi glasale za kandidata iz svog suda. Ovo bi imalo za posledicu da bi, s jedne strane, najveći broj glasova dobili kandidati iz velikih sudova, što nije garancija da su i najbolji. Sa druge strane, došlo bi do „rasipanja“ glasova, tako da bi biti izabrani kandidati koji su dobili relativno mali procenat glasova celokupnog birakog tela, što im ne bi dalo puni legitimitet da predstavljaju sve sudije iz svoje biračke baze.
3) Nereizabranim sudijama, i to onima koji su podneli žalbu Ustavnom sudu i nisu faktički napustili sudijsku funkciju, nije data mogućnost da na bilo koji način učestvuju u postupku predlaganja i izbora kandidata iz reda sudija, iako odluka o prestanku njihove sudijske funkcije nije pravosnažna i može biti i izmenjena.
2. Kako obezbediti legitimitet članova stalnog sastava vss iz reda sudija?
Nema legitimnosti novog VSS, otklanjanja post-reizbornih problema i daljih reformskih poteza ukoliko na pravosudnim izborima ne učestvuje više od 800 nereizabranih sudija a učestvuje znatan broj onih (preko 900) koji možda ne bi bili izabrani da je reizbor sproveden kako valja. Ne zato što su novoizabrane sudije apriori loše, već zato što nisu smeli da imaju prednost nad nereizabranim sudijama koje su i ranije bile sudije i to sa stalnom funkcijom i zato što je trebalo da se prvo okonča reizbor dotadašnjih sudija, kada mu se već pristupilo, a tek onda da se krene u izbor novih, za preostala mesta.
Da bi se obezbedio legitimitet članova VSS iz reda sudija potrebno je, pre svega, promeniti Zakon o Visokom savetu sudstva, koji bi trebalo da propiše na odgovarajući način, između ostalog, sledeća važna pitanja:
1) Predstavljenost sudija svih vrsta i stepena, koja treba da bude obezbeđena na odgovarajući način u skladu sa standardima
2) Pravo predlaganja jednog kandidata od strane Društva sudija Srbije
3) Da ponovo razmotri mogućnost biračkog prava prvi put izabranih sudija
4) Pasivno biračko pravo svih stalnih sudija
5) Kriterijume za članove VSS, saglasno standardu sadržanom u Mišljenju broj 10 Konsultativnog veća evropskih sudija Saveta Evrope
6) Izbor predsednika VSS iz reda sudija - članova VSS 
7) Kampanju, kao neophodnu fazu izbornog postupka, organizovanu u sudovima u kojoj bi, pored kandidata koji bi imali pravo da vrše ličnu promociju, učestvovala strukovna udruženja, radi promovisanja izbora
8) Više izbornih krugova radi koncentracije glasova
9) Biračko pravo sudijama o čijem statusu još nije pravosnažno odlučeno
10) Posmatranje izbora od strane strukovnih udruženja (domaćih i stranih, odnosno CCJE i CCPE)
11) Dužnost VSS i DVT da predlože Skupštini samo kandidata koji je dobio najviše glasova