Impresionirana odsustvom pravničkog znanja i odgovornosti ministarke pravde za haos u pravosudju (Blic od 5.12.2010. godine) podsećam:
1. U Izveštaju o napretku Srbije za 2010. godinu, Evropska komisija konstatuje, između ostalog:
2. Društvo sudija je protiv prekida stalnosti sudijske funkcije (reizbor). Na opasnost da će se, ako se sprovede jedan reizbor, sprovesti i drugi i sledeći, Društvo sudija ukazivalo je godinama. Sve zastrašenije nesigurnošću svog položaja, sudije će biti sve manje sposobne da omoguće građanima nepristrasno i fer suđenje.
3. Pravno najčistije bilo bi poništiti sve odluke koje je doneo VSS. Sa druge strane međutim, od vrhunskog je značaja za Srbiju, kao pravnu državu, jeste da se stane na put opasnoj zamisli da se stalnost sudijske funkcije može prekidati, a naročito da se to može raditi svaki čas, kakva se zamisao vidi iz ministarkinog intervjua.
4. Od dva zla treba izabrati manje. Neustavno je, apsurdno i nepotrebno preispitivati odluke o reizboru 1600 sudija koji su stalnost sudijske funkcije (ponovo) dobili prošlog decembra, jer to znači podvrgavati ih drugom reizboru u istoj godini. Za to postoji individualni put, utvrđen novim zakonom (vrednovanje rada sudija i disciplinska odgovornost). Revizija postupka neophodna je, međutim, i pravno izvodiva, za sudije koji su stalnost sudijske funkcije izgubili ovakvim ne(re)izborom, kao i za one koji su konkurisali za prvi izbor ( bili izabrani ili ne), dakle za one koji izborom ni nisu stekle stalnost funkcije.
5. U svakom slučaju, za proveru svake pojedinačne odluke o (re)izboru i za „vraćanje“ (re)izbora Viskom savetu sudstva na ponovni postupak potrebno je, ne „preuzimanje žalbi neizabranih sudija od Ustavnog suda“ kako tvrdi ministarka, već valjan PRAVNI OSNOV, koji mora da bude i legalan i legitiman.
6. Kada već Ustavni sud nema snage da poništi sve odluke VSS o ne(re)izboru žalilaca, niti da meritorno odluči o prošlogodišnjem predlogu tri ovlašćena predlagača za ocenu ustavnosti prekida stalnosti sudijske funkcije, jedini pravni osnov kojim bi bile poništene odluke i ceo postupak (re)izbora vraćen Savetu da ga ponovo sprovede, u novom sastavu, i u skladu sa evropskim standardima, jeste zakon. Sasvim je svejedno da li će se takav zakon zvati lex specialis ili drugačije.
7. Zbog neprimerene aluzije o vraćanju na vreme Miloševića, podsećam da je Društvo sudija, u vreme i uprkos tadašnjem režimu, nastalo na javnom suprotstavljanju postupcima jednog broja sudija koji su svojim odlukama legalizovali izbornu kradju na lokalnim izborima 1996. godine, zbog čega je više desetina njegovih članova kasnije razrešeno. Da smo i Društvo sudija i ja lično, od samog početka predani suštinskoj primeni evropskih vrednosti svedoče činjenice da su i Savet Evrope i njegovo Konsultativno veće evropskih sudija, koje definiše evropske standarde i sva medjunarodna udruženja sudija (MEDEL, Evropsko i Svetsko udruženje sudija) izrazili isti stav kao i Društvo sudija: prekid stalnosti sudijske funkcije suprotan je evropskim standardima i narušio je nezavisnost sudstva koja je temelj pravne države. Uostalom, ministarstvo pravde, tražeći legitimitet za svoj rad, i sada pominje saradnju sa Društvom sudija.
8. Ako je i bilo zablude o tome da li je reforma u vidu „opšteg izbora“ uspešna, ta je zabluda razbijena pismima od 16. marta ove godine koja su i ministarki pravde, kao i premijeru i predsedniku države, dostavili Vivien Reding, vicepremijerka EU i Štefan File, komesar za pridruživanje, detaljno ukazujući na značajne, sistemske propuste reizbora. Izjave da je sve učinjeno kako treba, saglasno evropskim standardima i sa podrškom EU, obmanjivale su javnosti i dovele, i pored više upozorenja evropskih zvaničnika i Društva sudija, do teškoća u evropskim integracijama.
9. Zato je krajnje vreme da ministarka pravde, zajedno sa najbližim saradnicima koji su rukovodili ovakvim postupkom, zdušno potpomognutim od Ustavnog suda i oba pravosudna tela (VSS i DVT) zaista i preuzme odgovornost za pravni haos koji je nastao u pravosuđu i doveo u pitanje budućnost evropskih integracija naše zemlje, ne rizikujući da novim „rešenjima“ kreira nove probleme. Dragana Boljević
Predsednica Društva sudija Srbije