Nakon objavljivanja Izveštaja Evroske komisije o napretku Srbije u novembru 2010. godine i posete komesara Štefana Filea Beogradu, u javnim istupima pravosudnih zvaničnika i pojedinih političara u Srbiji, nagoveštava se da Evropska komisija sugeriše opštu reviziju postupka reizbora sudija i tužilaca.
Budući da u javnosti postoji nedoumica o sadržini sugestija EK za otklanjanje nedostataka učinjenih u postupku reizbora sudija i tužilaca obraćamo vam se sa molbom da nam odgovorite na sledeća dva pitanja:  
U vezi sa prvim pitanjem, Društvo sudija Srbije koristi ovo obraćanje da ponovi svoj stav da se odlučno i principijelno protivi prekidu stalnosti sudijske funkcije (reizboru) koji je suprotan evropskim standardima i koji je povredio načelo nezavisnosti sudstva, što su jasno konstatovali Konsultativno veće evropskih sudija Saveta Evrope, Savet Evrope i sva međunarodna udruženja sudija: Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL), Evropsko udruženje sudija i Svetsko udruženje sudija, između ostalih.
Nesumnjivo je da su u prošlogodišnjem tzv. opštem izboru sudija i tužilaca učinjeni brojni sistemski nedostaci koji bi, usko pravno gledano, trebalo da dovedu do potpune revizije postupka u odnosu na sve (ne)reizabrane sudije i tužioce i kandidate koji su prvi put (ne)izabrani. Međutim, Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca ističu da je neustavno, apsurdno i nepotrebno preispitivati odluke o reizboru 1600 sudija, koji su stalnost dobili drugi put u svojoj karijeri i preko 400 zamenika tužilaca koji su decembra 2009. godine izabrani na stalnu funkciju. To bi značilo da se oni podvrgavaju drugom reizboru u istoj godini. Na opasnost da će se, ako se sprovede jedan reizbor, sprovesti i drugi i sledeći, Društvo sudija ukazivalo je godinama. Sve zastrašenije nesigurnošću svog položaja, sudije će biti sve manje sposobne i voljne da omoguće građanima nepristrasno i fer suđenje. Upravo će se to desiti ukoliko najavljene zakonske izmene zaista propišu preispitivanje svih odluka o reizboru (rei)zabranih sudija i tužilaca.
Naše je uverenje da status, napredovanje i prestanak funkcije svakog pojedinog sudije, javnog tužilioca i zamenika javnog tužioca treba da bude isključivo rezultat vrednovanja rada na bazi objektivnih i merljivih kriterijuma, odnosno posledica pravično sprovedenog disciplinskog postupka koji ne sme da ugrozi nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca.
Od dva zla treba izabrati manje, jer je za Srbiju kao pravnu državu, od vrhovnog značaja da se stane na put opasnoj zamisli da se stalnost sudijske i tužilačke funkcije može prekidati.
U vezi sa drugim pitanjem, ukazujemo na suštinski važnu stvar da je preispitivanje valjanosti pojedinačnih odluka VSS i DVT moguće samo ukoliko je postupak u kome su su te odluke donošene bio bez nedostataka i ako su sve važne činjenice utvrđene pravilno i potpuno. Ukoliko su pak načinjene bitne povrede postupka, u kome ni potrebne činjenice nisu mogle da budu utvrđene ili su ostale neutvrđene, što se evidentno dogodilo, ne može se ni pristupiti ispitivanju valjanosti pojedinačnih odluka donetih na takav način.
U tom smislu, podsećamo i na Mišljenje Venecijanske komisije br.405/2006 od 19. marta 2006. godine o Ustavu RS u kome su za reizbor, ukoliko mu se uopšte bude pristupilo, navedene osnovne pretpostavke:
„73. U svakom slučaju, ovakav postupak (reizbora) je prihvatljiv samo ukoliko postoje dovoljne garancije za njegovu pravičnost. Po mišljenju Vencijanske komisije ovo posebno zahteva da:
- se postupak mora zasnivati na jasnim i transparentnim kriterijumima i da samo postupanje u prošlosti koje je nespojivo sa ulogom nezavisnog sudije može biti osnov da se sudija ponovo ne imenuje;
- postupak mora biti pravičan, sproveden od nezavisnog i nepristrasnog tela i kojim se obezbeđuje pravična rasprava svih zainteresovanih strana;
- mora postojati mogućnost žalbe nezavisnom sudu
74. Visoki savet sudstva koji u celosti zavisi od parlamenta ne bi bio odgovarajuće telo za sprovođenje ovakvog postupka. To bi zahtevalo Savet sastavljen od nezavisnih ličnosti koje uživaju poverenje, a ne od partijskih imenovanih osoba.
106. U kombinaciji sa opštim reizborom svih sudija nakon stupanja na snagu Ustava, kako je predviđeno Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava, stvara se ozbiljna opasnost da će političke stranke kontrolisati sudstvo. Biće potrebno da se izmene odgovarajuće odredbe Ustava. Pošto je malo verovatno da će do ovih promena doći brzo, sastav Visokog saveta sudstva je od najveće važnosti. Da bi se postupak reizbora sudija mogao smatrati uopšte prihvatljivim, Narodna skupština treba da izabere u ovaj Savet nezavisne ličnosti koje uživaju poverenje. Štaviše, zakon mora da utvrdi jasne kriterijume kojima će se VSS rukovoditi u postupku reizbora, i da propiše pravičan postupak i omogućivanje pravo na žalbu.“
Nesporno je da se čitav postupak svakako mora vratiti novim, stalnim sastavima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ne sumnjamo da delite naš stav da se to mora učiniti na način koji neće povrediti osnovne pravne principe i ustavna načela, posebno ne zabranu retroaktivnosti kao i ustavnu nadležnost Ustavnog suda, sa jedne strane i VSS i DVT, sa druge strane.
Strukovna udruženja sudija i tužilaca smatraju da „pretvaranje“ ustavnih žalbi i žalbi Ustavnom sudu, koje su nereizabrane sudije i tužioci već ranije izjavili, u tzv. prigovore protiv odluka VSS i DVT, o kojima bi ponovo odlučivali VSS i DVT, što se najavljuje kao novo zakonsko rešenje, svakako ne može biti ustavno niti u skladu sa evropskim standardima. Pravni put kojim bi se ovim telima omogućilo preispitivanje ranijih odluka jeste stavljanje van snage odluka VSS i DVT protiv kojih su Ustavnom sudu izjavljene žalbe.
Strukovna udruženja sudija i tužilaca koriste ovu priliku da još jednom ukažu na neophodnost da i novi zakoni sadržinski budu nesumnjivo ustavni i saglasni evropskim standardima, i da zakonima, a ne podzakonskim aktima, budu propisani osnovi kojima VSS i DVT treba da se rukovodi u postupku revizije reizbora (kriterijumi i merila i osnovna načela postupka).
Stoga bi bilo od izuzetnog značaja ohrabriti otklanjanje načinjenih grešaka na način kojim bi se, bez ikakvih kalkulacija, osiguralo da se odrede i primene rešenja saglasna Ustavu i evropskim standardima, pošto je jasno da će, u suprotnom, nezavisnost sudstva i pravna država u Srbiji biti dugoročno ugrožene, kao i njene evropske integracije.
Završavajući konstatacijom iz pisma C2/MV D upućenog 7.12.2010. godine iz kabineta predednika Evropske komisije strukovnim udruženjima sudija i tužilaca u Srbiji: „U isto vreme, profesionalna udruženja mogu da igraju važnu ulogu. Udruženja su se dobro pozicionirala za procenu postignutog napretka, kao i za ulazak u dijalog sa vlastima o daljem putu. Komisija će nastaviti da podstiče takav dijalog, koji će uključivati sve zainteresovane strane.”, Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije još jednom izražavaju spremnost da ulože svoja znanja i iskustvo da bi se došlo do optimalnih i primenjivih rešenja u pravosudju i predlažu da budu uključeni u taj poduhvat.