Iz dosad donetih odluka Ustavnog suda Srbije, kao i iz izrečenih ocena domaće i međunarodne stručne javnosti o sprovedenom postupku tzv.opšteg izbora i reizbora sudija i tužilaca u Republici Srbiji, zaključuje se da je sprovedenim reizborom ugrožena nezavisnost sudstva i da je potrebna revizija postupka reizbora.
       Predloženim izmenama pravosudnih zakona, bez konsultovanja stručne javnosti i po hitnom postupku, uz propisivanje njihovog retroaktivnog važenja i stupanja na snagu sutradan po objavljivanju, krši se Ustav i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, pošto se povređuje:
      -  Ustavom utvrđena nadležnost Ustavnog suda da odluči o pravnim lekovima po kojima je postupak već započeo;
      -  pravilo „ne bis in idem“ omogućavanjem Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da odlučuju u predmetima u kojima već postoji njegova odluka;
      -  pravo na efektivan pravni lek;
      -  načelo zabrane retroaktivnosti zakona; koja je dozvoljena samo izuzetno i to samo za pojedine odredbe zakona kada to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona koji se ne može postići na drugi ustavan način;
      -  netačno prikazuje da se otklanjanje nedostataka reizbora jedino mođe ostvariti takvim zakonima.
       Za otklanjanje nedostataka reizbora i vraćanje predmeta Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca postoje dva legalna i legitimna puta. Jedan je u rukama Ustavnog suda a drugi u rukama Skupštine.
       Ustavni sud i sada može i treba da odluči o predlozima ovlašćenih predlagača iz decembra 2009. godine i oceni ustavnost Ustavnog zakona i prekida stalnosti sudijske funkcije, a može i da kasira sve predmete po žalbama jednom odlukom čime bi predmeti bili vraćeni Visokom savetu sudstva (Državnom veću tužilaca) na ponovni postupak. U oba slučaja, Ustavni sud bi obezbedio da ne dođe do ugrožavanja ustavnog poretka Srbije i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.
      Drugi legalan i legitiman način je da Zakon stavi van snage odluke VSS (DVT) i vrati im ih na dalji postupak. Na ovaj način zakonodavna vlast bi obezbedila da ne dođe do ugrožavanja ustavnog poretka Srbije i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.
       Pod izgovorom da je potrebno što pre otkloniti dosadašnje nedostatke i da za ovakvo postupanje navodno postoji potpuna saglasnost ne samo Venecijanske komisije, već i Evropske komisije, postupkom koji je prethodio usvajanju predloga izmena i dopuna pravosudnih zakona, sadržinom tih zakona, kao i parlamentarnom procedurom koja je usledila, ne obezbeđuje se ustavnost niti primena evropskih standarda i preporuka Evropske komisije i stvaraju se nove mogućnosti za uticaj politike na sudstvo.

       Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije upozoravaju da načinjene greške ne smeju da se ispravljaju novim i težima iZAHTEVAJU DA:      -   Ustavni sud odluči o ustavnosti odredaba kojima se prekida stalnost funkcije sudijama i zamenicima javnih tužilaca, kao i postupi u skladu sa svojom nadležnošću iz člana 167 i 168 Ustava i time zaustavi urušavanje najviših državnih institucija i eroziju ustavnog poretka u Srbiji
      -   Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca preispitaju odluke o potrebnom broju sudija i tužilaca i, zajedno sa Ministarstvom pravde, preispitaju funkcionalnost pravosudne mreže
      -   Ministarstvo pravde da zakone povuče iz skupštinske procedure pre njihovog izglasavanja
      -   Poslanike Narodne skupštine da ne izglasaju predložene zakone
      -   Predsednika Republike Srbije da ne proglasi ukazom pravosudne zakone
      -   Poslanike i državne organe da pokrenu postupak za ispitivanje ustavnosti predloženih zakona, ako oni budu usvojeni
      -   Javnost Srbije, stručnu i širu, da digne svoj glas za zaštitu pravnog poretka Srbije i prava građana na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom