Назад

Саопштење Друштва судија Србије у вези са Законом о судијама

30.07.2015.


       Поводом Одлуке Уставног суда IУз-156/2014 од 26.03.2015. године, објављене у „Службеном гласнику РС“ број 63 од 17.07.2015. године којом је утврђено да Закон о допуни Закона о судијама („Службени гласник РС“ број 121/12) није у сагласности са Уставом, Друштво судија Србије издаје следеће: С А О П Ш Т Е Њ Е       Друштво судија Србије подсећа општу и стручну јавност да је више пута, у периоду од 2009. године до данас, упозоравало на драстичне последице по српско правосуђе, владавину права и правну државу, незаконитог и неетичког поступања чланова Високог савета судства у првом и другом сазиву (при чему Друштво судија посебно има у виду чланове из реда судија, од којих је пет изборних чланова и даље у саставу Високог савета судства) приликом реизбора судија, као и у управљању судским системом и потребу за утврђивањем њихове одговорности, нарочито професионалне.
      Подсећамо да је Друштво судија Србије још почетком 2013. године, заједно са Удружењем јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, изашло из Радне групе за писање Националне стратегије за реформу правосуђа, указујући на нелегитимност избора одржаних 2011. године чланова ВСС из реда судија, који и даље обављају ову функцију и поред грубих повреда поступка и права која су учинили приликом ревизије реизбора која им је наложена од стране законодавца, због чега је Уставни суд поништио све њихове одлуке, а њихов рад је и тада оцењен од стране бројних и угледних стручњака и професора, омбудсмана, међународних, страних и домаћих институција, као нелегалан и нелегитиман.
      Констатацијама у Одлуци Уставног суда да:
   - се Високи савет судства, као орган који је гарант независности и самосталности судова и судија, сам лишио права да самостално и независно одлучује о избору судија који су први пут бирани на судијску функцију у децембру 2009. године на трогодишњи мандат, недоношењем акта којим би били утврђени критерјуми, мерила и поступак за оцењивање ових судија и тиме суштински угрозио судску власт, лишио је независности и довео у ситуацији да 839 судија не би могло да обавља своју функцију након 31.12.2012. године;

   - наведено непоступање ВСС не представља ништа друго до самовољно невршење својих уставних задатака, чиме је овај орган сам прекршио једно од основних уставних начела на којима почива правна држава, тј. начело владавине права утврђено чланом 3 Устава, јер се није повиновао Уставу и закону и није донео акт којим би утврдио критеријуме, мерила и поступак оцењивања судија;

   - ВСС нема дискреционо право да врши избор судија, него управо избор на сталну судијску функцију може да врши на основу законом прописаних критеријума и у законом прописаној и спроведеној процедури, што значи да ВСС има право да неког изабере, односно не изабере, примењујући оне критеријуме и онај поступак који је законом прописан;

   - је ВСС недоношењем неопходног акта из своје надлежности за вредновање рада судија који су по први пут изабрани на судијску функцију до истека њиховог мандата од три године, довео у питање избор ових судија, па би без интервенције законодавца дошло до колапса посебно прекршајних судова и да би Република Србија остала без једне гране судске власти, отвара питање одговорности онога ко је до такве ситуације довео;
начињен је први корак у институционалном утврђивању одговорности за катастрофалну реформу правосуђа.
Конкретније и јасније утврђивање грађанске, професионалне, евентуално и кривичне одговорности је услов без кога се не може на пут успешне реформе правосуђа.  Преузмите текст Саопштења.



Назад


Стандарди судијске етике


Међународна сарадња




Чланство



Пројекти


En