1. Од 7 нових чланова Високог савета судства, два нису у могућности да гласају. Проф. Димитријевић, декан Правног факултета у Нишу (изабран је за члана ВСС 26.7.2010) предложен је за разрешење, а судија Јакшић притворен је 23.9.2011.
На рочишту од 3.10.2011 у предмету Драгане Бољевић, председнице Друштва судија, управо је проф. Димитријевић сам ставио захтев за своје изузеће док Скупштина не реши питање његовог спорног статуса.
Наиме, за одлуке Савета који има 11 чланова, потребно је 6 гласова. Европској унији обећано је да ће у поступку ревизије реизбора одлуке доносити само нови чланови ВСС, а не и четворо оних који су одлучивали о реизбору. Агенција за борбу против корупције констатовала је, решењем из децембра 2010, да је проф. Димитријевићу функција члана ВСС престала по сили закона и предложила је Скупштини РС да га разреши. Наиме, ни после остављеног рока од 15 дана, он није оптирао за једну од две функције на које је изабран. Скупштина РС, међутим, до данас није поступила по решењу Агенције из децембра 2010 које је правноснажно од 9. марта 2011.
После Јакшићевог хапшења а са ситуацијом проф. Димитријевића, Високи савет судства нема кворум за доношење одлука у поступку ревизије реизбора. А ТИМЕ ЈЕ СПОРНА И ЛЕГАЛНОСТ НАСТАВКА РЕВИЗИЈЕ РЕИЗБОРА.
2. До сада је, закључно са 9. седницом у поступку ревизије реизбора одржаном 21.10. 2011 ВСС донео одлуку у 245 случајева нереизабраних судија (од 837).
- У 11 су одбачени тзв. приговори судија (претежно зато што су те нереизабране судије изабране у једном накнадном конкурсу у јулу 2010) а у 3 су поступци обустављени (због смрти нереизабраног судије)
- Од предмета који су изнети на седнице ВСС (дакле у којима су комисије Савета донеле одлуку и предложиле Савету како да одлучи о приговору), Савет није одлучио у 86 предмета, што је преко ¼ (26%) – то говори да политички део ВСС не жели да поступи на начин како је судски одлучио, супротно обећању датом ЕУ да се чланови Савета из првог сазива (председница ВСС, министарка правде, Бошко Ристић и нишки адвокат Дејан Ћирић) неће мешати у одлуке током ревизије
- Од 231 мериторно решен предмет у 64 је усвојен приговор.
- Наставља се драстичан пад броја предмета у којима се усвајају приговори нереизабраних судија: са 45% усвојених приговора на 1.седници спали су на 11% усвојених приговора на седници од 21.10.2011, дакле 4 пута мање усвајања!
- Применом истих Правила за ревизију, комисије Савета и чланови комисија имају драстично различити проценат усвојених тзв. приговора: од 12,8% (Мирјана Ивић) преко 43,9% Милимир Лукић, до 60% Благоје Јакшић што говори о томе да одређени чланови потпадају под притисак политичког дела ВСС; да подсетим на министаркину изјаву у интервју Блицу од 12.8.2011 којом је она «најавила» да ће се смањити број усвојених «приговора» нереизабраних судија:
« ….Да ли је враћање појединих неизабраних судија на посао показатељ да процес реизбора није био добар.
- Не! Као прво не може се на основу првих одлука доносити закључак о целом поступку. Ствари могу да се виде на различите начине. До сада је на посао враћено 0,5 одсто судија од укупног броја оних који су поднели апликације. Дакле у 99,5 одсто случајева у општем избору није било грешака. Тако изгледа ситуација сада, али ајде да се не бавимо процентима… » http://www.blic.rs/Vesti/Politika/271102/Snezana-Malovic-Nece-biti-zasticeni-sadasnji-i-bivsi-funkcioneri
- Док је само на једној, 1. седници решено 86 предмета од чега 36 позитивно, дотле је на осталих 6 седница укупно решено 128 предмета, од чега свега 25 позитивно.
- До сада је доказано да је 96 судија незаконито разрешено: у 64 случајева то је утврђено у ревизије реизбора, док је Савет сам признао своју грешку у јулу прошле године на једном допунском конкурсу када је (ре)изабрао 32 судија које је шест месеци раније разрешио у реизбору. У тај број нису урачунате и судије разрешене (нереизабране) у децембру 2009 које су у међувремену постале омбудсман Ниша (Добрила Здравковић, раније судија Окружног суда у Нишу), заменик републичког правобраниоца (Иванка Спаховић, раније судија Четвртог општинског суда у Београду), директорка Антимонополске агенције (Весна Јанковић, раније судија Окружног суда у Београду), помоћница министра правде (Јелица Пајовић, раније судија Општинског суда у Ужицу).
3. И поред тога што већ скоро 2 године не може да се извуче из проблема са нереизбором, и поред договора да сачека Одлуку Уставног суда о том питању (на иницијативу Друштва судија, Уставни суд је 10.3.2011 покренуо поступак за оцену уставности тог питања) 17.10.2011 одржана је прва седница радне групе ВСС која би требало да одреди начин ревизије (ре)избора за обе категорије судија изабраних у децембру 2009 – оних (ре)изабраних на сталну функцију и оних које је ВСС предложио, а Скупштина их изабрала на први трогодишњи судијски мандат. Радна група одлучила је да прво приступи изради правила за преиспитивање « нових » судија.  Tabelarni prikaz i zapažanjima Društva sudija posle 9. sednice VSS sa možete pogledati ovde