Povodom poziva Visokog saveta sudstva Društvu sudija da se izjasni o nacrtu Pravila za primenu Odluke o kriterijumima i merilima i za postupak preispitivanja odluka o predlogu Narodnoj skupštini Republike Srbije za izbor sudija koje se prvi put biraju od strane prvog sastava Visokog saveta sudstva, obaveštavamo Vas o sledećem:Preispitivanje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva propisano je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS br. 110/2010“) čiju je ustavnost Društvo sudija Srbije osporilo pred Ustavnim sudom.Za reizabrane i prvi put izabrane sudije ne postoje ni indicije kako je VSS prošao kroz postupak zaključivanja o tome da oni ispunjavaju kriterijume za izbor, odnosno kako je primenio sopstvenu Odluku o kriterijumima i merilima, pošto nije uradio nijednu obrazloženu odluku o (re)izboru od oko 3000 donetih, suprotno odredbi člana 50. stav 5, a posebno člana 52. stav 4. Zakona o sudijama.Međutim, izmenjeni Zakon o sudijama ne propisuje jasne osnove i razloge koji bi se mogli staviti u „krivicu“ reizabranom i prvi put izabranom sudiji kao osnov za razrešenje. Kao osnov za pokretanje postupka za razrešenje propisani su propusti prvog sastava VSS u pogledu ocene ispunjenosti kriterijuma kojima reizabrani i prvi put izabrani sudija ničim nije doprineo.Od prvog izbora u decembru 2009 prošlo je više od dve godine. Sudije izabrane na prvi mandat moraju da budu podvrgnute „reizboru“ krajem 2012. godine, pošto je neophodno da njihov rad bude ocenjen pre odlučivanja o tome da li će biti izabrane na stalnu sudijsku funkciju.Ukoliko i dalje budu važile izmene Zakona o sudijama iz decembra 2010, moguće je da se desi apsurdna situacija da prvi put izabrane sudije istovremeno budu u dva postupka: jednom, u kome bi bio preispitivan njihov izbor i drugom, u kome bi bio ocenjivan njihov rad (radi odlučivanja o njihovom izboru na stalnu sudijsku funkciju). Ovakvo postupanje produbilo bi nesigurnost koja i inače već predugo traje u pravosuđu i ostavlja dugoročne štetne posledice.Dakle, smatrajući štetnim navedeni postupak preispitivanja, Društvo sudija se neće upuštati u komentarisanje konkretnih odredaba nacrta dostavljenog podzakonskog akta.U pogledu vrednovanja rada sudija, sa zabrinutošću ukazujemo na sledeće:Iako su u pogledu vrednovanja rada sudija još uvek na snazi Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.80/2001 od 20.9.2002. godine) a Visoki savet sudstva jedino vlastan da o vrednovanju sudija odlučuje, Ministarstvo pravde utiče na vrednovanje rada sudija u znatnoj meri.Između ostalog, na osnovu Sudskog poslovnika koji je donela ministarka pravde („Službeni glasnik RS“ br. 110/2009 i 70/2011) ukinuto je izveštavanje o rezultatima rada sudije srazmerno efektivnom radnom vremenu, pošto se u obrazcu o radu sudije T2 koji je sastavni deo Poslovnika (član 44 stav 2) rad svakog sudije, bez obzira na opravdana odsustva, prikazuje prema 11 radnih meseci. Protivpravno je uvedeno i merilo „procenat savladavanja priliva“ koje ne omogućava pouzdano poređenje rada sudija, jer ne zavisi od njihovog rada već od priliva predmeta na koji sudija ne može da utiče.Tako je i na taj način Ministarstvo pravde preuzelo nadležnost Visokog saveta sudstva, suprotno ustavnom načelu o vladavini prava koja počiva na podeli vlasti i nezavisnosti sudske vlasti i na ustavnom položaju Visokog saveta sudstva kao garanta nezavisnosti sudova i sudija.
Zbog toga pozivamo Visoki savet sudstva, koji je vrhovni organ sudske uprave, da ukaže na sve ove okolnosti Ministarstvu pravde i: