Za Vestinet govori Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i generalni sekretar MEDEL-a (Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode)
Vestinet – U kojoj je fazi slučaj Jakšić?D. Boljević – Još u decembru 2011. podignuta je optužnica protiv sudije Blagoja Jakšića, člana VSS. Iz pritvora, u kome se nalazio od 23.9.2011., pušten je 7.3.2012., ako se ne varam. Njegov punomoćnik je advokat Zoran Perović.Vestinet – Molimo vas da nam objasnite šta je suština slučaja Jakšić i šta se ustvari iza toga krije?D.Boljević – Nemam nikakve sumnje da je „slučaj Jakšić“ nastao zbog, za vlasti, opasne situacije, da u reviziji reizbora bude vraćen veliki broj nereizabrabih sudija na sudijsku funkciju. To bi bio krajnji dokaz da je reizbor sudija sproveden siledžijski i diskriminatorski, pod političkim uticajem.U prilog ove tvrdnje same za sebe govore činjenice: u 60% slučajeva u kojima je on bio izvestilac (na prvoj sednici VSS) poništene su odluke prvog sastava VSS i sudije vraćene na funkciju, na istoj sednici od ukupnog broja većanih predmeta u kojima VSS nije doneo odluku, 1/3 je bila njegovih predmeta, njegova supruga, inače zamenik javnog tužioca u Višem tužilaštvu u Beogradu, bila je upućena u drugi grad u tužilaštvo, gde se ni sada ne duži predmetima, navodi iz ostavke sudije Lukića, člana VSS, uostalom navodi iz Jakšićevog pisma strukovnim udruženjima sudija i tužilaca, zaštitniku građana i ambasadoru Dežeru, kao i same njegove odbrane. U sam krivični postupak, vreme i način navodno izvršenog krivičnog dela, neću se upuštati.Pozivam sudsko veće da donese odluku po zakonu i savesti, imajući u vidu da će se, kada godinu prođu, ispod nje videti samo imena sudija koji su je doneli, samo oni će za nju biti odgovorni, a ne i sadašnji moćnici. Njihovo bude i prodje, a sudije su stalno tu.Vestinet – Šta je preduzeto u Evropskoj uniji povodom ovog slučaja?D. Boljević – Okolnosti da je pokrenut krivični postupak protiv sudije Jakšića i da je on,. šta vise, bio u pritvoru i to tako dugo, kao i da je sudija Milimir Lukić dao ostavku, i sasvim je jasno obrazložio, sasvim su sigurno zabrinule EU. I u komunikaciji koja je došla do društva sudija i mene, a sasvim sam sigurna i u komunikaciji sa srpskim vlastima, to je bilo nezaobilazno pitanje. Znam takođe i da su pojedine države EU ostvarile kontakt sa sudijom Jakšićem. Kakvi su efekti svega toga, i da li ih uopšte ima, to ćemo videtiVestinet – Reizbor sudija i kasnija revizija reizbora sudija bacilo je senku na sudstvo u celini. Jasno je da se sve neizabrane sudije ne mogu vratiti na radna mesta pre reizbora. Ko je taj ko će odlučivati i na osnovu kojih kriterijuma, o reviziji?D. Boljević – Reizbor je izveden tako da su u obe grupe: reizabranih i nereizabranih našli oni koji tu ne pripadaju. Među izabranim ima loših, a medju nereizabranim mnogih koji su bolji od reizabranih, a znatan broj i odličnih sudija. To je jasno i po tome što je od 366 onih za koje je okončan postupak revizije, 85 sudija vraćeno. Osim njih, u julu 2010. reizabrano je 32 sudija od onih koji nisu prošli reizbor u decembru 2010. Dakle, već je u 117 slučajeva utvrđeno da je VSS pogrešio.To su ljudi, sudije, to nije greška na vagi pa da možemo da govorimo o marginama greške. Svaki pogrešno razrešeni sudija je 100% greška i veliki gubitak za ovu slabašnu i stručnjacima siromašnu Srbiju. A o tome koliko sama vlast veruje u rezultate reizbora, svedoče nereizabrane sudije koje su sada na visokim i odgovornim mestima, recimo u službi ombudsmana, poverenika za informacije od javnog značaja, koje rade kao zamenik republičkog pravobranioca, ombudsman Niša, direktor Antimonopolske komisije ili pomoćnik ministra pravde.U pogledu samog postupka reizbora, ili kako vlast kaže „opšteg izbora“uopšteno govoreći, postoje dva problema. Jedan je formalni, a drugi suštinski. Ne zna se koji je veći. U pogledu proceduralnih, formalnih grešaka, jasno je da bi sve odluke prvog sastava VSS trebalo poništiti. Tako i proizlazi iz odluke koju je Ustavni sud doneo u decembru 2010. u slučaju Tasić.Međutim, zakonodavac je odlučio da zanemari sve procesne nedostatke koje je napravio prvi sastav VSS (krnji sastav VSS, pristrasnost i sukob interesa njegovih članova, tajni postupak, neučešće sudija u tom postupku, primena diskriminatorskih kriterijuma, korišćenje podataka tajnih službi, uskraćivanje odluke i prava na pravni lek, pa zatim individualizovanih razloga itd). Mi ni ne kažemo da treba svi nereizabrani da budu vraćeni. Ali očekujemo da revizija pouzdanije „prepozna“ one koje treba vratiti.Nažalost, kod nas ni sada ne postoji sistem koji bi pouzdano vrednovao rad sudija i činio ga uporedivim. Pravila po kojima se sprovodi revizija i dalje omogućavaju ogromnu diskreciju. Revizija se sprovodi da bi se njome tobož otklonile formalne greške, ali bi ona trebalo i suštinski da preispita odluke prvog sastava VSS i pouzdanije proceni ko treba da bude vraćen. Ekspert EU koji je do određene faze učestvovao u radu na ovim pravilima rekao je da njih ne bi prošao nijedan sudija u Austriji, toliko su nepouzdana i proizvoljna. Više sudija koji su u reviziji vraćeni, a i trebalo je da budu vraćeni, rekli su mi da su i pored toga imali vezu. A došli smo u situaciju da smo sa razočarenjem shvatili da mnoge odlične sudije nisu vraćene. To nije samo njihov problem.To je i problem građana kojima takve dobre sudije i te kako trebaju da bi ostvarili ili zaštitili svoja prava. A to je obeshrabrujuća i zastrašujuća poruka onim sudijama koji su ostali u sistemu: „Ako je državi tako lako da se reši onako odličnih sudija, lako će i mene razrešiti. Bolje da sam poslušan i da čuvam to svoje mesto.“ Poslušan sudija ne može biti nepristrasan, a onda ni da pruži pravično suđenje.Iako vlast to nije priznala, izmenama seta pravosudnih zakona u decembru 2010. propisano je da se izvrši totalna revizija svih odluka prvog sastava VSS, dakle ne samo u odnosu na 837 nereizabranih sudija, vec i u odnosu na reizabrane i prvi put izabrane sudije. A mi smo jos uvek u fazi revizije nereizabranih sudija. Više od pola odluka još uvek nije doneto. A prema slovu zakona, tek nam predstoji i revizija reizabranih i prvi put izabranih.Naime, nešto preko 900 sudija izabrano je u decembru 2009 na “probni“ trogodišnji mandat. Oni treba da idu na „reizbor“ u decembru ove godine. Trebalo je da do sada budu ocenjeni krajem 2010. i 2011., i konačno, pred reizbor u decembru 2012., kada će ili dobiti stalnu funkciju ili će prestati da budu sudije. I sve ostale reizabrane sudije, njih skoro 1.600, trebalo bi da do kraja ove godine budu vrednovani.Da bi ovo moglo da se učini, VSS je trebalo, kako propisuje Zakon o sudijama, da do kraja maja 2009. donese podzakonske akte o merilima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova i za postupak u kome će se vrednovanje vršiti. A to još uvek nije učinio! Nije izabrao ni predsednike sudova iako je to trebalo da učini do kraja marta 2010. Samo jedan sud u Srbiji, vrhovni kasacioni, ima predsednika. Svih ostalih 128 sudova je u vd stanju jer umesto predsednika imaju vršioce funkcije predsednika suda.Da se vratim na preispitivanje odluka prvog sastava VSS ili revizije. Sada bi izbrane i reizabrane sudije trebalo istovremeno da budu u dva protivrečna postupka: za preispitivanje njihovog izbora i za vrednovanje njihovog rada! To je potpuni apsurd!Zato je i Društvo sudija i tužilačko udruženje, jer sve isto važi i za zamenike tužilaca, pre par dana predložilo Ministarstvu pravde, Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da se izmene zakoni i izbaci preispitivanje prvog izbora a da se u pogledu reizabranih preispitaju samo oni protiv kojih je do decembra 2009. bio dostavljen Skupštini zahtev za razrešenje. Neophodno je se ta dva pravosudna tela skoncentrišu na ionako teške zadatke da prvo osmisle kako će se vrednovati rad sudija i tužilaca, a zatim da to i urade, što pre, ali i što pouzdanije.Vestinet – Sudovi a u velikom broju i advokati, veoma loše su prihvatili rešenje ministarstva o putovanju sudija u drugo mesto. Međutim, to rešenje je u javnosti naišlo na veoma dobar prijem. Dok sudovi govore o povećanim troškovima građanstvo govori o većoj pravdi. Stičemo utisak da to rešenje nije loše i pored mnogih problema.D. Boljević – Zanimljivo da to kažete. Ja recimo nikada nisam čula bilo koga da kaže da je sudska mreža bolja. Čak se i u ministarstvu pravde priča o tome da ona ipak mora da se promeni, a na potrebu za promenom sudske mreže ukazala je i predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda još tokom prošle godine. Ovakva sudska mreža pre svega čini nedostupnim pravdu građanima Srbije, zavisno od toga u kom kraju Srbije žive.Svaki predsednik suda ovlašćen je Sudskim poslovnikom da godišnjim rasporedom sam organizuje suđenja u sudskim jedinicama na području „svog“suda. Tako u nekim sudovima (Bor, Požarevac, Požega, Smederevo, Užice, Čačak i drugi) sudije, sa sudskim osobljem, „putuju“ u sudske jedinice, dok su u drugim, v.f. predsednika odredili da samo neke, a ne sve, sudije rade u sudskim jedinicama (najčešće one koje u tim jedinicama i žive).Suprotno reformskim najavama, sudije su opterećene mnogo većim brojem predmeta. Sudija je manje za ¼, a broj predmeta raste. Broj predmeta po sudiji naročito je povećan u istrazi i krivici – po dva, tri, negde i po 50puta, što je posebno veliki problem jer su upravo to predmeti u kojima dolazi do zastarevanja krivičnog gonjenja. I tužilaca je za ¼ manje iako im se u nadležnost prenosi tužilačka istraga. Umesto da bude smanjena, neravnomerna opterećenost sudija i sudova enormno je uvećana. A to je bio jedan od razloga zbog koga se menjala sudska mreža. Tako je krajem 2010. raspon u broju predmeta po sudiji bio u:osnovnim sudovima: višim sudovima:
 U apelacijama taj raspon je: U godišnjem izveštaju za 2010. godinu (još uvek nema godišnjeg izveštaja za 2011) nema podataka o broju predmeta u radu po sudiji u privrednim sudovima. Međutim, kada se uporedi broj primljenih predmeta po sudiji, u raznim materijama, vidi se da su i tu sudije različito opterećene. Tako je raspon predmeta primljenih po sudiji:Čim sudije nisu ravnomerno opterećene, ni građani neće imati podjednak pristup pravdi, to je jasno kao dan. Posebno je pitanje koštanja ove sudske mreže. Nevezano od svih drugih troškova, znatno su povećani troškovi putovanja sudija, sudija porotnika, zaposlenih, veštaka, svedoka u krivici. Znači, ili troškovi za autobuske karte, ili za benzin, kola, vozača, amortizaciju vozila i td. To naravno, smanjuje i efikasnost sudova i sudija, jer sudije gube vreme u putu a pravdu usporava.Putuje se po 80 km dnevno, nekada i više. Nemojmo zaboraviti kakvi su naši putevi i koliko njihova mreža nije prilagođena toj horizontalnoj povezanosti sudskih jedinica. Recimo, raniji Opštinski sudovi u Mladenovcu, Sopotu, Lazarevcu i Obrenovcu, koji su bili na području beogradskog Okružnog suda, gravitirali su Beogradu i svi su sa njim bili koliko-toliko solidno povezani. Sada oni čine drugi osnovni put u Beogradu a putuje se iz Obrenovca u Mladenovac ili iz Sopota u Lazarevac. Znate li koliko je to loše povezano putevima?Onda, recimo, sudija koji živi u Despotovcu, a radi u Osnovnom sudu u Jagodini, svaki dan putuje po 45 km do i od posla. Kada treba da ide u sudsku jedinicu u Svilajncu, on mora da se javi prvo u sud u Jagodini, a zatim da putuje do Svilajnca još 45 km. Tako je u Kruševcu sa njegovim sudskim jedinicama: Brus (50km), Varvarin (27 km), Trstenik (30 km), Aleksandrovac 18 km), i u svim drugim sudovima. Svima koji putuju, pripada naknada za putovanje. Recimo, zapisničarka koja živi u Novoj Pazovi i ima platu oko 25.000 dinara, plaća za autobuske karte do i od Sremske Mitrovice, skoro celu svoju mesečnu platu! Pa bolje bi bilo da ne putuje a da joj je plata veća! Recimo, tokom 2010 od 47 sudija u kragujevačkoj apelaciji (jednoj od 4 apelacije u Srbiji), samo je 14 bilo iz Kragujevca, dok su svi ostali putovali. I svakom od njih valjalo je isplatiti, osim plate, i naknadu za odvojeni život u visini od 40% od plate + po 250 evra za rentiranje stana + 2 h nedeljno vozač, benzin i kola za prevoz do kuće i posle do posla. Situacija je i sada slična.A primera takvih je svuda i mnogo.Nažalost, ministarstvo pravde nikad nije podvuklo crtu i javno reklo, iako smo mu to i mi, a i drugi, tražili – koliki su rashodi za pravosuđe u 2010 ili 2011 u odnosu na 2009 ili 2008. Sama činjenica što to nije urađeno navodi na dva jedina moguća zaključka: ili da projekcija i analiza rashoda ni nije rađena pre izmene sudske mreže, što je jako loše, ili da rashodi i njihovo poređenje nisu dostupni zato što je sadašnja sudska mreža nesrazmerno skuplja i što njene izmene nisu donele rezultate koji bi opravdali te visoke troškove.Vestinet – Mi mislimo da odnos sudija i advokata prelazi profesionalni odnos i dozvoljenu granicu. Država taj odnos nije regulisala onako kako je to u naprednim evropskim državama. Naprimer: U Britaniji kada se u međugradskom vozu u istom kupeu nađu advokat i sudija, jedan obavezno ode u drugi kupe. U našem slučaju je praksa da pre podne advokat i sudija budu u jednom predmetu a popodne za istim stolom u kafani. Praksa građana da advokata traže prema poznanstvu sa sudijom se i dalje nastavlja bez obzira na sve reforme.D. Boljević – U svakoj državi postoje zakonska ograničenja koja se tiču pojavljivanja advokata u građanskom, upravnom ili krivičnom postupku u predmetu pred sudijom sa kojim je advokat u srodstvu (krvnom ili tazbinskom do određenog stepena), prijateljskom ili nekom drugom odnosu koji bi mogao uticati na nepristrasnost sudije ili koji bi mogao izazvati razumnu sumnju javnosti da bi to moglo uticati na nepristrasnost sudije, čak i kada je sudija realno nepristrasan.I ta pravila moraju se striktno i bez izuzetaka primenjivati.Međutim, poznanstva sudija i advokata, kao uostalom i sudija i javnih tužilaca (jer i javni tužioci su stranka u postupku) ne mogu se isključiti. To je prvenstveno zato što njihova struka podrazumeva da su završili isti fakultet i što je najnormalnije da se oni tokom vremena na fakultetu upoznaju. Mnogo je veća verovatnoća da se sprijatelje ili upoznaju sa kolegama sa svoga fakulteta jer tu provode najviše vremena, nego sa kolegama sa nekih drugih fakulteta.Tako je u svakoj struci – profesorskoj, lekarskoj, novinarskoj uostalom. Ima i srodnika koji rade u sudovima ili tužilastvima – supružnika, roditelja i dece, braće i sestara. Jednostavno, u porodici lekara deca se često opredele za lekarsku profesiju, kao što se to dešava i sa pravničkim porodicama.Ako su pravila za zapošljavanje, odnosno za izbor na sudijsku ili tužilačku funkciju jasna i primenjuju se podjednako i nepristrasno prema svima, a stručni i moralni kvaliteti osoba koje se biraju su nesporni, niko ne bi smeo da bude isključen iz profesije za koju se opredelio samo zato što se njom bavi njegov srodnik.Dakle, ne može se sprečiti da se kolege sudije, tužioci ili advokati međusobno poznaju, ali se može sprečiti da sudije sude u predmetima u kojima postoje razlozi za njihovo isključenje ili izuzece, a to su zakonski razlozi koje sam malopre navela. Niko ko je iole upoznao pravosudne sisteme u drugim državama ne pada u zamku da te sisteme idealizuje, pa ni u ovom smislu. U stvari, baš ste me nasmejali sa ovim primerom. Zamislite, sudija koji je jedva dočekao autobus i sa kesom predmeta krenuo kući da i tamo nastavi sa radom, ugleda advokata pa počne da se gura kroz gužvu da bi brže-bolje izašao iz autobusa i sačekao drugi autobus, koji samo što -nije, eto već će biti tu za 20 minuta!? Za primer koji ste naveli nikada nisam čula, a solidno sam informisana o pravosudnim sistemima u drugim državama. Moguće je da je to stvar osećanja određene osobe da tako treba da postupi.Uostalom, kada bi to bio osnovni problem, onda bi korupcija i u Srbiji i svuda na svetu bila lako iskorenjena. Ne odobravam da sudije ili javni tuzioci uopste provode vreme u kafanama radi druženja, a posebno ne zajedno ili sa advokatima, ali tvrdim da su mnogo gora i društveno opasnija poznanstva koja nisu tako očigledna ili se čak i skrivaju. Problem na koji ukazujete da stranke traže advokate koji poznaju sudiju simptom je jednog raširenog stanja neverovanja u institucije i shvatanja da je pravosuđe još uvek daleko od stvarne nezavisnosti.To nam govori i istraživanje Svetskog ekonomskog foruma za 2011/2010. – po indexu nezavisnosti pravosuđa Srbija je na 128 mestu od 142 države sveta. A da zlo bude veće, ona je na to mesto skliznula posle dve godine tzv. pravosudne reforme. Isto istraživanje za 2009/2008., dakle za poslednje dve godine pre ovih promena Srbija je bila na 106. mestu. Dakle, u međuvremenu je pala za 22 mesta. S obzirom na dešavanja u pravosuđu tokom proteklih nekoliko godina, nema sudije ili javnog tužioca u Srbiji koji veruje u stalnost svoje funkcije.Uz ogradu da ima odličnih sudija i tužilaca, to kod nekih izaziva zabrinutost, kod nekih strah, a kod nekih kalkulisanje ili otvoreno poslušništvo koje pravila struke i integritet podređuje volji moćnika. U takvim slučajevima pravo na pravično suđenje postaje prilično neizvesno. To je problem.