Zastrašeni tužilac i sudija ne mogu da pruže pravično suđenje, osim izuzetno, niti zaista mogu da se izbore s korupcijom u koju je Srbija ogrezla. Nezakonite privatizacije, krađe i korupcija, a samim tim i strašno ekonomsko i moralno propadanje poslednjih godina, reformom pravosuđa nisu zaustavljeni. Uzalud su poteze ministarke pravde Snežane Malović neprekidno osporavale čak i Evropska i Venecijanska komisija. Malovićeva je uporno terala po svome, sigurna u podršku predsednika Borisa Tadića i njegovih ljudi, sigurna da će srpske sudije pre ili kasnije ućutati. I jesu. Osim Dragane Boljević. Iako je ostala bez posla 2009. godine u postupku reizbora sudija, i danas je predsednica Društva sudija Srbije. Neverovatna energija i volja da u našoj zemlji bude bolje, učinili su da postane sinonim borbe ne samo protiv neustavne odluke o reizboru sudija nego uopšte za zakonito sudovanje. Tek sad je mnogima postalo jasno koliko je OEBS bio u pravu kad je 2007. godine priznanje za ličnost godine u oblasti vladavine prava dodelio upravo Dragani Boljević.To zavisi od momenta kada budu objavljene odluke Ustavnog suda, ali prvenstveno od Visokog saveta sudstva. Smatram da ovaj Savet neće uspeti da postupi po tome. Pošto nema ni legitimitet ni poverenje stručne a ni i šire javnosti, najbolje bi bilo da njegovi članovi ostavkom omoguće izbor novih članova.To je sasvim jasno kod tužilaca jer su zapisnici sa sednica DVT pisani dokazi da je toga bilo. Uverena sam da je toga bilo i kod sudija. Čak ni zaštitnik građana tu mogućnost nije isključio. Da se razumemo, smatram da treba razmotriti sve podatke koji bi mogli uticati na odluku o izboru ili imenovanju visokih državnih funkcionera, a to sudije i tužioci svakako jesu. Ali to mora biti učinjeno na zakoniti način, mora biti predočeno ljudima za koje to važi kako bi imali prava da se o tome izjasne.O meni je VSS odlučio 30. maja, poslednjeg dana revizije, mada ne bih rekla da je samo to razlog zbog kojeg još nisam dobila odluku. Nažalost, suprotno sopstvenim Pravilima za reviziju, VSS nikada nije objavio koliko je pred njim bilo predmeta. Mi smo čuli da ih je bilo oko 800. Ako saberemo 109 onih za koje je sam VSS našao da su neosnovano razrešeni, 32 koja su reizabrana u julu 2010. godine na dopunskom izboru, i 320 onih o kojima je Ustavni sud odlučio odlukama od 11. i 18. jula ove godine. To znači da još oko 300–330 sudija čeka odluku Saveta. Značajnije je to da je za čak 461 sudiju već sada dokazano protivzakonito razrešenje. Kako se obrazloženje Ustavnog suda odnosi na sve nereizabrane sudije, jasno je da će biti poništene sve odluke Saveta iz decembra 2009. godine o nereizboru odnosno o razrešenju sudija koje su se žalile.Sve i kada bi se svi vratili, a sumnjam da svi žele, bilo bi praktično onoliko sudija koliko ih je bilo do kraja 2009. godine. VSS je početkom juna te godine smanjio broj sudija koji će biti u sistemu počev od 1. januara 2010. godine za nešto manje od trećine, bez analize i bespravno. U međuvremenu, pokazalo se da je mreža sudova neracionalna, troškovi pravosuđa previsoki, pristup građana pravdi nejednak i otežan, pravo na pravično suđenje ugroženo. Zaostaci nisu savladani, a broj predmeta je povećan. Pravosudna mreža i inače treba da bude revidirana jer je i promenjena na brzinu, u roku od dve nedelje, bez ikakve analize. I protivzakonito pošto nije pribavljeno mišljenje Vrhovnog suda za to. Takva pravosudna mreža prvenstveno je poslužila kao alibi za reizbor.Nereizabranim sudijama bila je isplaćivana naknada zarade, istina, umanjena i s višemesečnim kašnjenjem, do odluke VSS u reviziji. Nadam se da će sada sama država, bez ikakvih tužbi sudija i dodatnih troškova, ispuniti prema svima obaveze za nekoliko meseci između odluka VSS i Ustavnog suda. Sada je jasno koliko je bilo opravdano i korisno ne zacementirati posledice reizbora i time što se država obavezala da isplaćuje tu naknadu.To je ono na šta su strukovna udruženja i ukazivala! Ako u tajnom i potpuno proizvoljnom postupku može biti smenjeno hiljadu tužilaca i sudija, to je prvenstveno poruka za (re)izabrane tužioce i sudije da se uzmu u pamet jer se tek njima, pojedinačno, isto može desiti. Poruka je posebno pojačana hapšenjem sudije Blagoja Jakšića, člana VSS, u septembru 2001. godine jer je ona tada poslata i članovima najvišeg tela sudske uprave. Reakcija sudije Milimira Lukića, člana VSS, koji je dao ostavku na članstvo u novembru 2011. godine, odbijajući da dalje radi u uslovima pritisaka na VSS, jasno je svedočanstvo o vanrednom stanju u koje je pravosuđe dovedeno. Zastrašeni tužilac i sudija ne mogu da pruže pravično suđenje, osim izuzetno, niti zaista mogu da se izbore s korupcijom u koju je Srbija ogrezla.Ako se učvrsti stalnost sudijske funkcije, malo-pomalo, vratiće se. Mada će ostati teški ožiljci. Uspešna borba za nereizabrane sudije, a i borba da se ne vrši takozvana revizija izabranih koja će, uverena sam, takođe biti uspešna, vratiće adrenalin u sudstvo.Stvara se utisak da je više važnih odluka doneto u iznenađujuće kratkom roku. Podsetiću na Rezoluciju o Srbiji koju je 25. januara ove godine usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope u kojoj je sa zabrinutošću konstatovan uticaj tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i njegovog kabineta na pravosuđe. A tog uticaja nema već neko vreme. Prema tome, ako govorimo o uticaju vlasti, meni se prvenstveno čini da je reč o odsustvu pritiska koji je postojao i bio izuzetno jak. I u pravosuđu i u medijima.Posledice dosadašnje reforme pogubne su za funkcionisanje pravosuđa jer su upliv izvršne vlasti i nedozvoljeni pritisak sudsko-upravne vlasti na pravosuđe nepodnošljivi, sudije i tužioci zastrašeni, mreža sudova neracionalna, broj sudija i sudskog osoblja nedovoljan, troškovi pravosuđa previsoki, pristup građana pravdi nejednak i otežan, a pravo na pravično suđenje ugroženo. Dakle, pravosuđe koje je trebalo reformisati dovedeno je u stanje gore nego što je bilo 2009. godine i vapi za stvarnim reformskim promenama.Jasno je da se u reformu ušlo da bi se napravilo poslušno pravosuđe. Uverena sam da su se reformatori nadali da će uspeti da spinuju problem pred briselskom administracijom, da ćemo se mi iz Društva sudija umoriti vremenom, i da će sve što su zamislili i opstati. Zato su se kockali, da dobiju u vremenu. U međuvremenu, Srbija je veoma mnogo izgubila zbog takvog njihovog postupanja. Mora se ozbiljno postaviti pitanje odgovornosti svih onih koji su u tome učestvovali.Iz istog razloga – namere da se sudstvo drži na uzdi.Koliko god bio ozbiljan svaki slučaj korupcije u sudstvu, toga zaista nema mnogo. Najozbiljniji problemi su zastrašenost i nedovoljno znanje. To stvara utisak da je sistem korumpiran, a u svakom slučaju čini ga nesposobnim da se stvarno uhvati u koštac s korupcijom.Ako toga ne bude, ne znam čemu treba da se nadamo.Već smo sastavili glavne smernice za otklanjanje stanja i preduzimanje najhitnijih reformskih mera, tako da je posao novog ministra pravde znatno olakšan ukoliko se složi s predlozima struke. A predlozi domaće struke u saglasnosti su s predlozima Konsultativnog veća evropskih sudija, tela Saveta Evrope koje formuliše evropske standarde, kao i s predlozima oba evropska strukovna udruženja sudija i s međunarodnim standardima. Oni polaze i od dosadašnjih loših efekata preduzetih mera, pravne tradicije Srbije i njenih mogućnosti. To nisu “copy-paste” rešenja, već zbilja primenjiva rešenja, koja su istovremeno i u skladu s evropskim standardima. Te smernice za reformske mere u pravosuđu dostavićemo nadležnima čim bude formirana vlada. Naravno, njih treba dalje i konkretizovati i odrediti im dinamiku i Društvo sudija spremno je i voljno da u tome učestvuje.Svoje aktivnosti usredsredila bih u četiri smera. Jedan bi bio učvršćenje stalnosti sudijske funkcije narušene reizborom i ugrožene zakonima iz decembra 2010, tako što bi, pre svega, svakom nereizabranom sudiji koji to želi bilo obezbeđeno da se vrati u sistem. A to je praktično već počelo da se dešava nakon najnovijih odluka Ustavnog suda. Takođe, van snage bile bi stavljene odredbe pravosudnih zakona kojima se nalaže preispitivanje odluka prvi put izabranih i reizabranih. Drugi smer bilo bi stvaranje pravnog okvira za izbor novih tela sudske uprave – VSS i DVT (ostavkom njihovih članova i/ili izmenom zakona) u čijem bi sastavu bio i predstavnik udruženja sudija i tužilaca i čiji bi predsednik bio biran iz reda sudija, tj. tužilaca. Treći smer bilo bi unapređenje i primena sistema redovnog vrednovanja rada i disciplinske odgovornosti sudija i tužilaca, koji ne bi ugrožavali sudsku nezavisnost i tužilačku samostalnost. Četvrti smer aktivnosti ticao bi se stvaranja zbilja delotvornog i ekonomičnog sudskog sistema i podjednakog pristupa pravdi. To se može ostvariti uspostavljanjem nove pravosudne mreže, određivanjem odgovarajućeg broja sudija i tužilaca koji će obezbediti njihovu ravnomernu opterećenost, razvijanjem obuke sudija i tužilaca i njene funkcionalne povezanosti s vrednovanjem njihovog rada i putem prilagođavanja procesnih zakona pravnoj tradiciji i stvarnim mogućnostima Srbije za njihovu primenu, u skladu s međunarodnim standardima.Autor: Zoran Surla