Преносимо текст дневног листа Политика објављеног 17. април 2016. године:Високи савет судства и Државно веће тужилаца не постоје одувек овде, али одувек у Србији бити судија или јавни тужилац има политичку ноту. Независност судства и самосталност тужилаштва само су идеали којима се тежи и који се могу постићи ако извршна и законодавна власт не учествују у избору судија и тужилаца.Високи савет судства бира судије, али чланови овог тела су и министар правде и председник скупштинског одбора за правосуђе. Судије које треба први пут да буду изабране бира Народна скупштина, на предлог ВСС-а.– Високом савету судства и Државном већу тужилаца дат је велики значај и подигнути су на уставни ниво, иако функционишу тек од 2008. године. Ова тела основана су и у другим транзиционим земљама, по узору на државе које су имале јаке и функционалне судске и тужилачке савете, као што су Француска, Италија, Португал и Шпанија. Сматрало се да ће већ самим постојањем судских савета, утицај законодавне и извршне власти на судство и тужилаштво бити заустављен. Међутим, показало се да нема чудотворних решења, да нема рецепта за стварање такве институције која ће стварно да пружи гаранције независности. У свим тим транзиционим државама, па и у нашој, та тела су ужасно подбацила, а сви разлози се своде на утицај политике на ВСС – рекла је судија Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, недавно на расправи у организацији Удружења тужилаца Србије.Судија је нагласила да је статус ВСС-а и судија уопште бољи од статуса Државног већа тужилаца, али да они „болују од исте бољке”.– ВСС није успео да обезбеди оно што му је Уставом дато у надлежност, да буде независно тело које би гарантовало независност судовима и судијама. И ВСС и ДВТ имају по 11 чланова и већина су судије, односно тужиоци – седам од 11 чланова. Како је могуће да та већина не може да победи оних четири, при чему барем двоје од тих четворо могу да буду на страни судија, јер то су један адвокат и један професор права – навела је председница Друштва судија.Одговор на питање лежи и у чињеници да избор чланова ВСС-а и даље делимично зависи од законодавне и извршне власти. Међутим, како је рекла судија, проблем је и у томе што представници судија нису имали интегритет, па су допуштали да се одлуке доносе и са три гласа, а закон каже да се одлуке доносе већином гласова свих чланова, значи са шест гласова.– Зато треба преиспитати рад чланова ВСС-а који су на то пристајали, који нису направили одступницу. Неки су од њих рекли да неће у томе да учествују, па су дали оставке. Неки су чланови гласали супротно, а неки су гласали и дозвољавали да то буде тако. Одговорни су судије и тужиоци који су седели у ВСС и ДВТ – рекла је Драгана Бољевић.Сада су и Високи савет судства и Државно веће тужилаца добили по пет нових чланова. Изабрале су их колеге на непосредним изборима у судовима и тужилаштвима, али је тај избор потврдила Народна скупштина. Нови чланови највиших правосудних тела неће имати никаквог додира са оним што се догађало протеклих година у правосуђу – са реизбором судија и тужилаца и преиспитивањем тог реизбора. Међутим, пред новим члановима су и нови изазови.– ВСС и ДВТ мораће да препознају нове изазове. Ми већ сада имамо институционализовани утицај извршне и законодавне власти на избор судија, а то је селекција полазника Правосудне академије, три године пре него што буду изабрани за судије и тужиоце. Онај који је селектирао полазнике Правосудне академије у једном поступку који није био јаван, тај је у ствари извршио избор тужилаца и судија за три године. Тако је предвиђено законом, дакле није противзаконито, али омогућава утицај политике. Јер политика увек проналази пут. Ако су јој једна врата затворена, политика увек покушава да на друга врата, или кроз рупицу на вратима, изврши утицај на правосуђе. Управо на Високом савету судства и Државном већу тужилаца јесте да овакве упливе политике препознају и да доносе одлуке уз одупирање политици – рекла је Драгана Бољевић.Судија Апелационог суда у Београду Омер Хаџиомеровић наглашава да је реизбор судија била „страшна манипулација политичара са јавношћу”.– Ако кажете да све рибе живе у води, па онда наведете да и рак живи у води, онда изведете закључак да је рак риба. Али, за онога ко не зна – у води и живе и друге животиње. Исто тако, ако кажете да правосуђе не функционише добро, а правосуђе су судије и тужиоци, онда ако се питате како ћемо решити проблем, казаћете – па променићемо ту „багру”. Али, то је само за оне који не знају да су судије и тужиоци само мали део компликованог система. Ми смо далеко од идеалног, али такви какви смо – ми смо само продукт овог система. У реизбору судија није постојао поуздан систем који ће препознати које су то судије које нису добре и које су корумпиране. То је први изазов, који не може да се уреди законом – рекао је судија Хаџиомеровић.И судије и тужиоци сматрају да највиша правосудна тела, која одлучују о избору и разрешењу судија и тужилаца, вреднују њихов рад, а ускоро ће располагати и правосудним буџетом, морају да имају свој интегритет.– У комуникацији са медијима, Државно веће тужилаца треба јасно да изражава своје ставове, али не путем штурих саопштења и ускраћивања одговора, него на начин да јавност препозна да се ДВТ заузима за јавнотужилачку организацију – рекла је Биљана Силађи, заменик основног тужиоца у Новом Саду.Исто важи и за Високи савет судства. Пред њим је задатак да обезбеди потпуну независност судова и судија, али и да успостави правила њихове одговорности. Недавно је усвојен и етички кодекс чланова Високог савета судства, који прописује да су чланови ВСС дужни да буду независни, непристрасни, стручни, достојанствени, посвећени и одани принципима кодекса. Они могу да буду потчињени само Уставу Републике Србије и закону, а слободни у заступању свог схватања и примени права.аутор: Александра Петровић Текст можете пронаћи на следећем линку.